Covek kao medijski fenomen

UVOD
Mediji danas imaju neverovatnu količinu moći u svojim rukama. Imaju mogućnost da prikažu krivce kao pravednike, junake kao negativce a od trivijalnih događaja da naprave suštinu dnevnih dešavanja. No današnji masovni mediji do nekle se razlikuju od medija do pre nekoliko godina. Javili su se novi vidovi medija, pre svega Internet, a čovek je od prenosioca informacija preko radia i televizije postao centralna informacija.
Čovek ima potrebu da sebe favorizuje i stavlja ispred svih drugih živih i neživih objekata. Ova biloška i fizička potreba je po nekim shvatanjima i dovela do stvaranja medija. U vezi sa pojmom medija, jeste i pojam medijacije. Reč medijacija potiče od latinskog glagola mediare (biti u sredini, između), kojem odgovara pridev medius – onaj koji je u središtu, tj posrednik. Dakle uzimajući u obzir čovekovu potrebu da bude u centranu možemo i samog vezivanja pojma mediji za postavljanje nečega u sredinu ili bolje rečeno slanja centralne poruke, možemo reći da čovek jeste medijski fenomen ili čovek jeste medij.
Kroz rad će biti predstavljen čovek u medijima ali isto tako i mediji i njihov uticaj na čoveka. Ova dva pojam su jednostavno povezana i neraskidiva. Međusobno se povlače, dopunjuju i nadograđuju stvarajući nove sisteme i vrednosti, nove društvene norme i pojave, bolje rečeno stvarajući buduće društvo.
1. ČOVEK I MEDIJI
Evolucija je možda slep proces ali se odvija po nemilosrdnoj logici koja organizme čini sposobnim za egzistiranje u sredini u kojoj se nalaze. Čovek je deo prirode, biološko biće koje sa svojim nervnim sistemom i mozgom predstavlja najviši oblik organizovanja materije u za nas do sada poznatom svetu. Ovakva organizacija materije je kroz evoluciju, u težnji da realizuje svoju volju za moć u odnosu spram ostatka spoljašnje žive i nežive materije i tako opstane (što je i najviša svrha života), stvorila ono što se naziva svet – Čovekov svet. Kroz evoluciju čovek je podjednako bio suođen sa tim da stasava kao ljudsko biće kako naspram spoljašnje prirode i njenih sila, tako i naspram društvenih sila, delujući u manjim ili većim grupama.
Čovek je oduvek bio fasciniran čovekom. Na prvim ljudskim “medijima” crtežima u pećinama, čovek je pokušao da predstavi sebe u ulozi nepobedivog lovca koji se suprotstavlja divljoj prirodi, čovek sebe idealizuje i ovaj idealizovani lik određene forme se, dakle, traži i stvara u mašti, da bis e po tim uzorcima prepoznao i u stvarnosti.
Ova kostantacija nam nagoveštva čovekovu potrebu da sebe favorizuje i stavlja ispred svih drugih živih i neživih objekata. Ova biloška i fizička potreba je po nekim shvatanjima i dovela do stvaranja medija. U vezi sa pojmom medija, jeste i pojam medijacije. Reč medijacija potiče od latinskog glagola mediare (biti u sredini, između), kojem odgovara pridev medius – onaj koji je u središtu, tj posrednik. Dakle uzimajući u obzir čovekovu potrebu da bude u centranu možemo i samog vezivanja pojma mediji za postavljanje nečega u sredinu ili bolje rečeno slanja centralne poruke, možemo reći da čovek jeste medijski fenomen ili čovek jeste medij.

1.1. MEDIJI U NAUČNOJ TEORIJI

Već je prethodnom delu napomenuti da mediji predstvljaju sredstvo prenošenja poruku od pošiljioca ka primaocu. Iako pojam medijum nosi različita značenja, on se najčešće povezuje sa medijima (media – oblik množine), kao skraćenim oblikom pojma masovni mediji. Taj pridev referira na veliki broj primalaca poruke, kakav je slučaj sa tv-om, internetom, radiom.
Masovne medije možemo posamatrati sa više aspekata. Sa jednog stanovišta možemo reći da su masovni mediji način širenja demokratije ili jednakosti, tj. dostupnosti informacija svima, sa druge strane vidimo (naročito danas) da su mediji podređeni političkim strujama i da svaka nova vladavina donosi novi medijski mrak. Međutim uzimajući u obzir Internet kao novi vid masovnih medija koji imaneograničene mogućnosti prenosa podataka a time i povezivanja različitih ljudi nezavisno od ideologije i veriispovesti , može se reći da mediji danas imaju značajno veću slobodu nego preko nekoliko godina.
Mediji jesu prenosioci poruka, ali i učesnici u produkovanju njihovih značenja. Snažan razvoj medija u XX i XXI veku ne treba pripisivati isključivo razvoju elektronskih medija, već pre svega, širem razvoju društvenih i humanističkih nauka, konkretnim društvenim okolnostima i čovekove svesti uopšte.
Društveno-istorijske okolnosti s početka XX veka, kao i sve značajnija uloga medija u tržišnoj ekonomiji, podstakle su istraživače medija da svoju pažnju prevashodno usmere na premeravanje sadržaja i efekata uticaja masovnih medija. Mediji su u tom periodu viđeni kao moćno sredstvo manipulacije, i rezultati ovih istraživanja su često bila korišćena u privredi i politici.
Druga struja izučavanja masovnih medija vezana je za stavove evropskih teoretičara, pre svega Frakfurtske škole (Theodor Adorno, Max Horkheimer, F.R. Leavis…).