Menadzment u tehnici

POJAM MENADŽMENTA – RAZVOJ MENADŽMENTA

Pojam Menadžment (management) je složenica koja obuhvata dve grupe procesa:
– Proces koordinacije i efikasnog korišćenja ljudskih i meterijalnih rsursa,
– Proces planiranja, organizovanja, koordinisanja i kontrole aktivnosti i resursa poslovnog sistema (preduzeća) u cilju postizanja zadatog cilja.
2. Ove procese – funkcije usmerava i koordinira grupa ljidi koji su ujedno nosioci i realizatori menadžerskih funkcija.
3. To je specifična oblast koja obuhvata ukupno sistematizovano znanje u teorii i praksi.
4. U novije vreme označava i posebno znanje i profesiju.
Osnovne funkcije menadžmenta su : planiranje, organizovanje, upravljanje ljudskim potencijalom ( i tehničkim resursima) i kontrola. U poslednjih 100 godina je menadžment promenio svoju suštinu i evoluirao u savremenu naučnu oblast. Zato je i potrebno upozoriti na razliku između menadžmenta i vođenja pošto je u međuvremenu vođenje postalo samo jedna od funkcija menadžmenta.
Dok se menadžment bavi savladavanjem složenosti, vođenje se bavi savladavanjem promena. Kao pojam menadžment je najbliži srpskom terminu upravljanja (i rukovođenja). Menadzmen ima više značenja. Prvo i najčešće jeste ono koje opisuje skup aktivnosti kojima se upravlja preduzećem korišćenjem upravljački funkcija (planiranjem, organizovanjem, vođenjem i kontrolom). Efikasan menadžment podrazumeva postojanje sledećih preduslova: konkurentsko tržište proizvoda i usluga, domnaciju ekonomske nad društvenom ulogom preduzeća, profesionalizam u obavljanju menadžmentskih aktivnosti, postojanje korporativne organizacije i postojanje tržišta deonica.
Pod pojmom menadžment se ponekad podrazumeva skup kadrova koji obavljaju poslove upravljanja preduzećem i regulišu odnos između radnika preduzeća. Menadžment se deli na :
– Vrhovni,
– Srednji i
– Operativni – u odnosu na nivo izvršnih aktivnosti.
Kako je već rečeno, menadžment predstavlja naučnu oblast koja opisuje pojave i procese u preduzeću i uslove okruženja u kojima se pojave odvijaju , objašnjava i pjave i uticajeuslova okruženja na njih čime obezbeđuje neophodan fond znanja na osnovu koga je moguće obezbediti predvidivo poslovanje i očekivanu efikasnost u ostvarenju korporativnih ciljeva poslovanja.
(Business goals) – Ciljevi poslovanja odnose se na buduća stanja i poslovne rezultate koje preduzeće namerava da ostvari i ka kojima su usmerene njegove aktivnosti da bi realizovalo svoju osnovnu svrhu poslovanja.
Razvoj menadžmenta (Management development)
Predstavlja sistemski proces kojim menadžeri ili osobe predviđene za menadžere stiču i razvijaju iskustvo veštine znanja i sposobnosti neophodne za uspešno vođenje i upravljanje organizacijom. On predstavlja i opšti pojam za niz aktivnosti u organizaciji čiji je cilj unapređivanje i razvoj manadžmenta, podizanje kvaliteta menadžera i njihova priprema za buduće zahteve i radne uloge.Razvoj se odvija kroz tri etape:
I. Usvajanje i razvijanje specifičnih stručnih i menadžerskih veština i znanja kroz različite programe obrazovanja.
II. Opšti razvoj sposobnosti potrebnih za uspešno rukovođenje kao što su rešavanje problema, interpersonalne i kulturne osetljivosti itd.
III. Unapređivanje promena stila rukovođenja.
Okosnicu razvoja menadžerskog razvoja čine pored obrazovanja i kratki kursevi i seminari o specifičnim problemima (rešavanje konflikata, utvrđivanje i tumačenje potreba potrošača ) koje vode stručnjaci i knsultanti izvan nje. Učestvuje se sa preporukama nadređenih menadžera procena radne sposobnosti a neki razvojni programi otvoreni su i volonterima i ličnom izboru samih menadžera.
Poslednjih godina u menadžerskom razvoju vrlo je popularno učenje kroz akciju (action learning) u kome se manadžerima daju radni problemski zadaci koji se moraju rešavati kako bi se pojačale njihove sposobnosti.
Metoda menadžerskog razvoja je i mentorstvo u kome se mladi budući menadžer razvija i to se radi pod vođstvom iskusnog i uspešnog menadžera koji i njemu služi kao model koji usmerava prati i analizira njegov napredak.
Smatra se da taj pristup podstiče razvoj ličnih kvaliteta i menaderskih veština koje se ne mogu naučiti kroz formalno obrazovanje. Danas u teoriji i praksi postoje brojne metode razvoja menadžmenta koje obuhvataju manje i više uspešno sve segmente menadžerskog posla i uspešnosti.
Istorijski gledano menadžment je nastao u prošlosti. Reč menadžment potiče od latinske/engleske reči (nene/menig.), što znači upravljanje preduzećem ili javnim poduhvatima.Globalno posmatrano, menadžment predstavlja uspešnost raspolaganja ograničenim resursima ili sredstvima, odnosno sposobnost obavljanja datog posla.
Menadžment predstavlja veoma kompleksnu aktivnost i može da se posmatra kao: veština upravljanja, teorija o upravljanju i kao upravljačka struktura.Budući da je menadžment jedna multidisciplinarna aktivnost, o tome treba voditi računa prilikom procesa osposobljavanja menadžera kao i prilikom njegove primene.
Na današnjem nivou društveno ekonomske – razvijenosti menadžmentu se pripisuje presudna uloga i značaj za poslovni uspeh preduzeća.
Menadžment predstavlja ključnu funkciju preduzeća.Od sposobnosti menadžmenta zavisi uspešnost preduzeća ili drugog organizacionog sistema.
Kada se govori o istorijatu menadžmenta neophodno je napraviti razliku između menadžmenta kao prakse i menadžmenta kao naučne discipline.Kao praksa menadžment je veoma star proces dok je kao naučna disciplina mnogo mlađi.
Aktivnosti usmerene na efikasno obezbeđivanje, raspoređivanje i korišćenje ljudskih i materijalnih resursa radi postizanja datog cilja predstavljaju funkciju menadžmenta.Nosioci ovih aktivnosti su posebno osposobljeni ljudi za obavljanje funkcija menadžmenta – menadžeri.
Pod pojmom upravljanje, u širem smislu, podrazumeva se odlučivanje o ciljevima organizacionog sistema, zatim o načinu i sredstvima kojim se takvi ciljevi mogu ostvariti, kao i o korišćenju rezultata poslovanja toga sistema. U vezi sa takvim aktivnostima, iz sadržaja funkcije upravljanja razvijeni su specifični poslovi koji se obavljaju u vidu rukovođenja. Izdvajanjem tih poslova u posebnu funkciju uslovilo je potrebu razvoja njihovih specijalizovanih nosilaca – rukovodilaca.
Međutim, razvojem privrede i društvenog života uopšte došlo je do delegiranja upravljačkih i rukovodilačkih nadležnosti i odgovornosti na profesionalne menadžere.