Prekršajno pravo

Olici kaznjivih delatnosti (delikti)

Su:

1.Krivicna dela
2.Privredni prestupi
3.Prekrsaji
4.Disciplinske povrede( disciplinski delikti)

1.Krivicna dela:
Krivicno delo je osnovni predmet krivicnog prava( dok je prekrsaj osnovni predmet prekrsajnog prava).
Predstavljaju najtezu vrstu kaznenih delikata.
Mogu se propisati samo zakonom
Mogu ih izvrsiti samo fizicka lica.
Gonjenje kod krivicnih dela ostvaruje ovlasceni tuzilac, a presudu donosi nadlezni sudski organ.
Kod krivicnih dela povrede ili ugrozavanje zasticenog pravnog dobra je primarna, dok je povreda norme sekundarna.
Sankcije za krivicna dela su strozije od onih propisanih za ostale oblike kaznjivih delikata.

2.Privredni prestup:
Se definise kao povreda pravila o privrednom i finansijskom poslovanju izvrsena od pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu koje je izazvalo stetne posledice ili ih je mogla izazvati, a propisom je odredjeno kao privredni prestup.
Prema svojoj tezini nalaze se negde izmeju krivicnih dela i prekrsaja.
O njima odlucuje trgovinski sud.
Sankcije koje se primenjuju na njih su novcana kazna i zastitne mere.
Mogu biti predvidjeni zakonima i podzakonskim aktima.
Dok kod prekrsaja ucinilac moze biti svako pravno i fizicko lice kod privrednog prestupa ucinilac moze biti samo pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu , u okvirima privrednog i finansijskog poslovanja.
Privredni prestupi kao posledicu mogu imati povredu ili ugrozavanje zasticenih dobara, dok prekrsaji kao posledicu imaju povredu propisa u vidu apstraktne opasnosti.

4.Disciplinske povrede:
Disciplinska dela su povrede pravila ponasanja koja ustanovljavaju posebnu drustvenu disciplinu ( npr na radnom mestu, fakultetu itd).
Ucinioci disciplinskog dela mogu biti samo fizicka lica zaposlena u drzavnim organima, javnim ustanovama, preduzecima i drugim pravnim subjektima, npr zaposleni, vojnici, studenti, clanovi razlicitih klubova itd…
Zakonima i internim aktima pravnih lica koja su u skladu sa zakonom ( npr statut to je interni akt) propisane su odgovarajuce disciplinske mere za disciplinske povrede, kao sto su: Prestanak radnog odnosa, ukor, javna opomena, novcana kazna, rasporedjivanje na drugo radno mesto itd.. Pomenute disciplinske mere primenjuje disciplinski sud ili disciplinska komisija.
Prekrsaji se od disciplinskih dela razlikuju po pravnoj prirodi i karakteru, kao i po tome sto prekrsaji predstavljaju povredu opste discipline , a disciplinska dela povredu discipline u odredjenim oblastima. Ocigledna je i razlika u vrstama i karakteristikama predvidjenih sankcija, kao i organima nadleznim za njihovu primenu.
Odgovornost i kaznjivost za disciplinska dela je odvojena i autonomna u odnosu na ostale delikte sto znaci da kaznjavanje za krivicno delo, prekrsaj ili privredni prestup ne iskljucuje kaznjavanje za disciplinsko delo ako su ostvareni istom radnjom i sadrze isto obelezje.