Racio analiza

Finansijska analiza
Počeci korišćenja nekih tehnika finansijske analize vezuju se za 30-te godine ovog
veka, a koincidiraju sa Velikom ekonomskom krizom (1929.-1933.). Problemi
održanja likvidnosti i kapitala, koji su se manifestovali kroz masovna bankrotstva
(propadanja) preduzeća, bili su neposredan povod za pokušaje dubljeg analitičkog
sagledavanja aktivnosti preduzeća. Ideja je bila da se kroz sagledavanje i analitičku
interpretaciju informacija o ostvarenim aktivnostima i rezultatima preduzeća
blagovremeno uoče i koriguju eventualne slabosti i neusklađenosti u tekućem
poslovanju i tako izbegnu eventualni budući finansijski problemi. Od tog vremena,
tehnike finansijske analize su veoma usavršene i danas su nezaobilazan instrument
finansijskog upravljanja. U suštini, analiza prošlih poslovnih događaja je “sračunata
na ocenu ranijih odluka u vezi sa upravljanjem poslovnim životom preduzeća i na
pribavljanje svih obaveštenja relevantnih za koncipiranje poslovnih odluka usmerenih
na održavanje i razvoj preduzeća u budućnosti.”1
Finansijska analiza, u današnjem smislu reči, kroz evaluaciju finansijskih performansi
u prošlosti i/ili sadašnjosti, kao osnove za procenu budućih perspektiva preduzeća,
predstavlja spoj prošlosti i sadašnjosti. U suštini, finansijska analiza nema
autonomnih ciljeva već su oni opredeljeni interesima analitičara i korisnika njenih
rezultata. U skladu sa tim finansijska analiza se može klasifikovati prema različitim
kriterijumima: korisnicima, predmetu analize, vremenu posmatranja, načinu pripreme
podataka, instrumentima analize…2

Ako se ima u vidu da je suština upravljanja finansijama preduzeća donošenje
racionalnih investicionih i finansijskih odluka (odluka o ulaganju u poslovna sredstva i
načinu finansiranja tih ulaganja), onda finansijska analiza primerena tim zahtevima
treba da omogući relevantnu procenu
a) tekuće finansijske pozicije preduzeća;
b) potreba proširenja poslovne aktivnosti;
c) potreba pribavljanja dodatnih izvora finansiranja.
Pomenute procene, u stvari, predstavljaju informacionu osnovu za upravljanje
finansijama preduzeća, čije stvaranje podrazumeva analizu finansijskih izveštaja
preduzeća (Financial statement analysis).
Analiza finansijskih izveštaja preduzeća
Predmet finansijske analize su finansijski izveštaji proizašli iz računovodstva
preduzeća kroz redovan zaključak poslovnih knjiga. Činjenica da se računovodstveni
izveštaji ne produkuju prevashodno za analitičke potrebe nameće obavezu
analitičaru da informacionu osnovu prilagodi zahtevima finansijske analize. U tom
kontekstu, obično je za valjanu i uspešnu analizu neophodno:
1. pripremiti finansijske izveštaje (informacionu osnovu) za analizu, odnosno
a) razmotriti upotrebljivost bilansnih podataka tj. adekvatnost primenjenih
postupaka bilansiranja (pravilnost alokacije rashoda i prihoda na
obračunske periode i uvažavanje monetarnih fluktuacija),
b) izvršiti konsolidovanje bilansa stanja i uspeha,
c) klasifikovati bilansne podatke
2. izabrati adekvatne instrumenate analize i fiksirati karakteristične (analitički
značajne) bilansne (finansijske) relacije.
Među različitim instrumentima analize finansijskih izveštaja preduzeća (metod
vizuelizacije, račun pokrića, analiza tokova, analiza neto obrtnog fonda) najčešće se
koristi tzv. racio analiza bilansa.
Pod raciom se obično podrazumeva odnos jedne veličine prema drugoj. Razmišljanje
o relacijama pojedinih veličina nije strano ni običnoj svakodnevici (potrošnja goriva
određenog automobila na 100 km; procenat šuta u košarci). Potreba sagledavanja
određene veličine u odnosu sa nekom drugom proizlazi iz činjenice da izolovan
podatak često ima malu ili nikakvu analitičku vrednost (ukupno potrošen benzin bez
poznavanja pređenog puta ili broj postignutih koševa bez podatka o ukupnom broju
šuteva). Stvari slično stoje i kad je reč o određenim finansijskim veličinama. Tako
podatak da je preduzeće ostvarilo neto dobitak od din. 100.000, sem o apsolutnoj
visini, ne daje nikakve dodatne informacije. Mnogo potpuniju i realniju sliku kvaliteta
konkretnog efekta aktivnosti pruža podatak o iznosu sredstava koji je upotrebljen za
njegovo sticanje (odnos visine dobitka i sredstva). Utisak je još kompletniji ako se
visina konkretnog dobitka uporedi sa ranije ostvarenim efektima u preduzeću
(vremenska uporedivost – trend), odnosno sa dobicima istih ili sličnih preduzeća
(prostorno poređenje ostvarenog dobitka).