Teorije ličnosti

PRISTUPNA RAZMATRANjA

Razvoj teorijske misli u psihologiji počinje još sa shvatanjima o čoveku i njegovoj ličnosti koja su formulisali veliki klasični mislioci Hipokrat, Platon i Aristotel, zatim, Toma Akvinski, Kont, Hobs, Kjerkegor i Lok.

Savremeni izvori koji su presudno uticali da teorije ličnosti budu uobličene tako kao što se danas izučavaju mogu da se definišu na sledeći način:
Tradicija kliničkih posmatranja je najviše doprinela određivanju prirode teorija ličnosti; autori su Šarko, Žane, Frojd, Jung, Mek Dugal.
Geštalt teorija Viljema Šterna je takođe ostavila dubok uticaj na današnje teorije ličnosti, naročito u pogledu proučavanja ponašanja kao celine.
Poznata je činjenica da se psihologija kao nauka razvila krajem devetnaestoga veka iz filozofije i eksperimentalne fiziologije. Teorije ličnosti za svoj razvoj duguju najviše medicinskoj praksi i velikanima u toj oblasti Frojdu, Jungu i Mek Dugalu. Ova veza između teorija ličnosti i prakse (uglavnom psihoterapijske) ostala je očigledna do današnjeg dana.