1
КУЛТУРА И СПОРТ
Амерички социолози Кребер и Клукхон сакупили су чак 257 дефиниција културе.
Овај податак сам по себи довољно говори о томе да је култура комплексан друштвени
феномен и широк појам. Свака од тих 257 дефиниција културе на неки начин одражава
разне теорије за разумевање и даје критеријуме за вредновање људске делатности али је
тешко наћи и поставити једну општу, интегралну дефиницију.
У најширем смислу, појам културе обухвата материјалну и духовну културу
односно све оно што је човек створио својим радом. Материјалне и духовне творевине
које се преносе унутар људског друштва у простору и времену и путем којих човек
задовољава своје потребе, чине културу једног друштва. Ова два елемента представљају
јединствену културну целину из чега следи да култура има своју стваралачку и своју
репродуктивну димензију.
Из наведеног се види да је култура јединствена људска категорија и да у најширем
смислу представља синтезу целокупног досадашњег рада човека. Она је историјски
промењива и динамична појава, а истовремено је и кумулативна појава која се преноси у
облику културне традиције (чији је задатак прихватање и преношење већ створених
културних вредности). Имајући све ово на уму, амерички социолог Бирштет одређује
културу као сложену целину која се састоји из свега што мислимо, чинимо и имамо као
чланови друштва. Култура се односи на целокупно друштвено наслеђе људи, тј. на све
научне обрасце, мишљења, осећања и деловања неке групе, заједнице или друштва, као и
на изразе тих образаца у материјалним објектима.
Реч култура долази од латинске речи
colere
, што значи настањивати, гајити,
штитити, поштовати. Култура је подсистем друштвеног живота јер сама по себи раздваја
људе од других врста, одваја их од биолошко детерминисаних нагона и учи вештинама
прихватања начина понашања у одређеном друштву.
Са развојем друштва, у процесу распадања родовских заједница и настанка
робовласничког друштва, долази до одвајања производње на материјалну и духовну
односно до одвајања умног од физичког рада, па последично и до одвајања духовне
културе од материјалне (цивилизације).
Под материјалном културом се сматрају све оне творевине које је човек створио у
датим животним приликама и околностима да би овладао природом. Продукти
материјалне културе су све оно што природа сама, непосредно
не пружа
човеку.
Матријална култура омогућује човеку да овлада природом и другачије се назива
цивилизација.
Култура у ужем смислу обухвата само духовне творевине: језик, веровања
(магија, религија, митологија), сазнања, правила понашања (обичаји, морал, право) и
уметност. Овако схваћена култура је један од основних појмова савремене грађанске
соцологије. Тако на пример социолог Џенкс (Jencks) културу описује као „све што је
симболичко“ и каже да је она „стање духа“ односно „колективни скуп уметничких и
интелектуалних дела унутар неког друштва“. Духовну културу чине нематеријални
резултати човековог рада.
2
Важно је истаћи да је рад најзначајнија одредница културе. „Рад као основни
облик свестране и сврсисходне делатности човека представља најбитнију детерминанту
културе јер на известан начин представља не само услов људског опстанка него и
генеричку суштину човека“.Утемељење културе је у свесном, стваралачком и
сврсисходном раду и све док човек ради он се и уздиже. Другим речима, само онај ко
ради и докле ради, ствара културу и културно се уздиже, а на тај начин истовремено
доприноси култури друштва.
Култура и друштво су уско повезани и условљени. Култура као друштвена
творевина не може постојати без и ван друштва али ни људско друштво не може
постојати без ње. Без културе не би било језика ни комуникације јер она чини основу
наше људскости (хуманости) и друштвености (социјабилности). Без ње ми не бисмо били
људи и баш зато неке дефиниције културе овај појам описују кроз творевине које су
људска рука и његов ум створили и обрадили према својим потребама и према свом
укусу.
Рекли смо да је цивилизација виши степен развоја друштва у коме, због поделе
производног рада на физички и умни, долази и до раздвајања материјалне и духовне
културе. Имајући у виду ове специфичности, настају нове дефиниције појма културе.
Аутор Маркузе сматра да се појам цивилизације везује за царство нужности (материјални
рад, природа, операционо мишљење, радни дан и слично) а појам културе за „царство
слободе“ али да се култура и цивилизација увек испољавају као јединствена појава
својствена човеку односно његовој креативности, вољности и практичности.
Говорећи о култури, разни експерти, педагози, социолози и стручна лица посебно
наглашавају њене изворне функције и то:
1. да култура изражава одређени начин живота
2. да постаје својевидна комуникација између групе и индивидуе
3.
да хуманистички импулс културе повезује људе и народе са разних верских,
политичких, социјалних и других аспеката
Једна од основних функција културе је преношење културних добара и вредности
на појединце и групе, са генерације на генерацију, са колена на колено. Путем језика се
ова функција најпотпуније остварује јер је језик најзначајнија компонента културе.
Помоћу њега се скупљају и чувају искуства, знања и вештине а истовремено се чува
идентитет и естетика одређеног друштва. Такође, ова функција културе се остварује и
кроз васпитање и образовање. Образовање и васпитање су важни инструменти
социјализације личности. Човек путем васпитања и образовања стиче и усваја знања,
вештине и друштвене вредности. Учење је свеобухватан процес путем кога се појединац
интегрише у друштво, постаје његов активни чинилац и утиче на сам развој друштва.
Док је улога породице као основне јединице друштва најзначајнија за васпитање
појединца, дотле су институције значајне за образовање људи. Циљ сваког учесника
образовног процеса, родитеља и друштва у целини, требало би да буде стварање
врхунски васпитаног и образованог ђака и студента јер се на тај начин увећава људски и
социјални капитал, а онда и допринос општем културном развоју.
