УНИВЕРЗИТЕТ ПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Законске регулативе у међународном саобраћају
Тема: Време управљања возилом у саобраћају на путу и одмори
возача
Ментор: Студент:
Доцент. др Видоје Митрић СА 553/20 Милана Радановић
Садржај
Увод ..................................................................................................................................... 1
1.
Законска регулатива у области примене тахографа ................................................... 2
1.1.
Утицај времена вожње на безбедност транспорта ............................................................ 3
1.2.
Начин организовања вожње професионалних возача ...................................................... 4
2.
Тахографи ..................................................................................................................... 7
2.1.
Аналогни тахографи .............................................................................................................. 7
2.2.
Дигитални тахографи ............................................................................................................ 9
2.3.
Картице за дифитални тахограф: ....................................................................................... 11
2.4.
Извештај дигиталног уређаја ............................................................................................. 13
2.5. Одржавање и баждарење тахографа ................................................................................ 14
2.6.
Издавање лиценци за техничаре у радионици за тахографе.......................................... 14
2.7.
Радионице за тахографе ..................................................................................................... 15
3.
Закључак ..................................................................................................................... 17
4.
Литература ................................................................................................................. 18
2
1.
ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА У ОБЛАСТИ ПРИМЕНЕ ТАХОГРАФА
Порастом броја транспортних предузећа како на територији Републике Србије тако
и земљама широм света и повећањем потребе за транспортом терета условило је и
повећање времена рада возача теретних возила. Није редак случај да возачи без прекида
и било каквих пауза возе и по десет или једанаест сати да би стигли на одредиште
(истовар) и успели да утоваре нови терет. Спровођењем разних истраживања у којима
су учествовали стручњаци из различитих области утврђено је оптимално време вожње
од 4.5 часа после којих је возач дужан да направи паузу од 45 минута. Према светским
истраживањима 20 до 50% саобраћајних незгода у којима учествују теретна возила
изазвано је због умора возача, а упогледу старосне доби возачи до 30 година старости
склонији су умору и спавању за точком управљача. Сва правила која се тичу радног
времена возача дефинисана су уредбом на интернационалном нивоу о радном времену
возача и посада теретних возила АЕТР. У циљу прилагођавања и усклађивања домаћих
законских норми радно време возача је прецизно дефинисано кроз Закон о безбедности
саобраћаја на путевима и то:
[1]
Члан 1.
Возач који управља теретним возилом чија је највећа дозвољена маса већа од
3.500 kg, скупом возила чија је највећа дозвољена маса већа од 3.500 kg или аутобусом
не сме у току од 24 сата управљати тим возилом дуже од девет сати.
Возач возила, односно скупа возила из става 1. овог члана мора након 4 сата и 30
минута управљања возилом направити паузу (прекид управљања возилом ради одмора)
у трајању од најмање 45 минута.
Возач из става 1. овога члана може паузу из става 2. овог члана користити тако да
направи више пауза у трајању од по најмање 15 минута распоређених током вожње, с
тим да време управљања не сме бити дуже од 4 сата и 30 минута. Укупно време
управљања возилом не сме прећи 90 сати у раздобљу од две узастопне недеље.
Изузетно од ст. 1. 2 и 3. овога члана, возач аутобуса, тролејбуса и трамваја у
јавном градском превозу путника, сме управљати возилом најдуже осам сати, уз услов
да на полазним стајалиштима има прекид вожње од најмање пет минута. Ближе прописе
о трајању управљања војним возилима и одморима возача војних возила доноси
министар надлежан за послове одбране.
Члан 2.
Током свака 24 сата возач из члана 243. овог закона мора имати непрекидан
одмор од најмање 11 сати.Када се у управљању возилом из члана 1. став 1. овог закона
смењују два возача и ако се у возилу налази лежај који омогућује једном од њих одмор
у лежећем положају, сваки возач мора имати непрекидни одмор у трајању од осам сати
током сваких 30 сати путовања.
Одмор из ст. 1. и 2. овог члана возач мора користити ван возила или у возилу
када се оно не креће. Током недеље возач мора имати најмање један непрекидан одмор
од најмање 45 сати.
Времена одмора и управљања возача моторних возила регистрованих у
иностранству, као и возача возила регистрованих у Републици Србији када обављају
међународни превоз, као примену система дигиталних тахографа уредиће Влада.
Ближе прописе о трајању, управљању и одморима возача доноси министар надлежан за
3
послове саобраћаја уз сагласност Министарства унутрашњих послова.
Члан 3.
Моторна возила која морају бити опремљена тахографом, морају имати исправан
тахограф с правилно уложеним прописаним носачем података (тахографски листић или
други начин памћења података) на којем су уписани прописани подаци. Уређај из става
1. овог члана возила мора се користити на прописан начин.
Возач возила из става 1. овог члана мора код себе имати кључ тахографа и
претходно коришћене носаче података из тахографа свих возила којим је управљао у
последњих шест дана, односно од последњег недељног одмора, из којих су видљиве
активности возача, односно возачку картицу у случају дигиталног тахографа.
Привредно друштво, правно лице и предузетник дужни су да воде евиденцију о
издатим и искоришћеним носачима података на којима су уписани прописани подаци,
да исте чува најмање две године и да ове податке пруже на увид лицу које је у смислу
овог закона овлашћено да врши надзор. Ближе прописе о начину употребе и коришћења
уређаја из става 1. овог члана доноси министар надлежан за послове саобраћаја. [3]
1.1.
Утицај времена вожње на безбедност транспорта
Убрзан развој технологије и технике као и менаџмента који руководи истом довео
је до запостављања основне човекове физиолошке потребе сна. Сан је неопходан сваком
човеку и то није питање избора већ ствар есенционалне потребе. Нарушавањем или
недостатком сна човек постаје деконцентрисан, раздражљив при чему долази и до пада
психо-физичке способности. Оптимално време рада професионалних возача теретних
возила јесте 8 до 9 часова. Свакодневно радно време од 11 часова код професионалних
возача повећава вероватноћу за настанак саобраћајне незгоде два пута. Оптимално време
одмора или сна јесте од 8 до 9 часова у зависности од особе, док време сна преко 12
часова изазива негативне појаве односно велика количина сна може да буде такође
штетна и умањи психо-физичку способност возача. Према подацима Европског савета
за безбедност транспорта временски периоди у којима се најчешће догађају саобраћајне
незгоде а које су условљене недостатком сна догађају се између 2 и 6 стати ујутро и
између 2 и 4 сата после подне. Према подацима наведене организације саобраћајне
незгоде у ноћним условима вожње присутније су скоро 10 пута више него по дневним
условима вожње, такође професионални возачи који су без прекида били будни 17
часова поседују ризик ка настанку незгоде као да у своме организму поседују 0.5%0
алкохола, а возачи који су били непрекидно будни 24 часа поседују ризик ка настанку
незгоде као да у своме организму поседују 1.5% алкохола. Према подацима европских
организација безбедност теретног саобраћаја у Републици Србији значајно je повећана
безбедност теретног саобраћаја. До побољшања је дошло како подизањем свести путем
обуке тако и путем строжије контроле возача када је реч о радном времену. Радно време
професионалних возача теретних возила мора бити конципирано тако да се усклади са
свим важећим законским актима али и самим возачима.
У циљу превазилажења умора изазваног прекомерним временом проведеним у
вожњи, возачи неретко одлучују да наставе вожњу уз конзумацију кафе, мењање климе
у кабини и гласније слушање радио пријемника. Све наведене методе којима се настоји
продужити време вожње су кратког ефекта, те се умор и поспаност поново враћа кроз
