Средња школа „1300 каплара“ Љиг
МАТУРСКИ РАД
Тема: Инструменти безготовинског платног промета у земљи
Професор: Ученик:
Бранко Ранисављевић Исидора Благојевић
Љиг, март 2022.
4
2. ПОЈАМ И ФУНЦКИЈА ПЛАТНОГ ПРОМЕТА
Платни промет обухвата сва плаћања која се врше између правних и физичких лица.
Плаћање је пренос новчаних средстава са једног правног или физичког лица на друго у
сврху ликвидирања одређеног дужничко поверилачког односа. То је пренос новчаних
средстава од налогодавца до корисника (једног правног или физичког лица на друго)
који су резиденти у оквиру исте земље и врши се по прописима у конкретној земљи.
Послови платног промета представљају неутралан банкарски посао што не значи да
банка не остварује профит и на основу ових послова. Ако је то плаћање изражено у новцу
без обзира ко га је извршио и на који начин и у коју сврху, онда то и такво плаћање
називамо општим именом - платни промет.
Платилац и прималац могу сами између себе вршити плаћања, али може између њих
стојати и просредник. Ови посредници могу бити:
Банке,
Поште,
Поштанске штедионице,
Клириншке установе,
Бирои за обрачуне,
Жиро централе.
Најосновнија подела платног промета је на домаћи (унутрашњи) и међународни платни
промет. Уколико платни промет обухвата безготовинска и готовинска плаћања између
домаћих лица тј резидената једне земље, реч је о унутрашњем платном промету.
Уколико платни промет обухвата плаћања између домаћих и страних лица реч је о
међународном платном промету.
Пренос средстава се може вршити преко посредника или непосредно и са тим у вези се
платни промет може посматрати у ужем и ширем смислу. Посматрано у ширем смислу
сва примања и издавања тј. плаћања целокупног становништва земље сматрају се
домаћим платним прометом у ширем смислу.
То су плаћања остварена између физичких лица међусобно, плаћања грађана правним
лицима, плаћања правних лица грађанима и узајамна плаћања правних лица. Односе
између ових лица карактерише непосредност у узајамном измиривању обавеза и наплати
потраживања.
Са друге стране, друштвено организован платни промет у земљи обухвата само она
новчана плаћања између учесника, која се обављају преко рачуна који се воде код
законом овлашћених институција – носилаца платног промете у земљи.
Друштвено организован платни промет обухвата:
Пријем налога за плаћање,
Контролу исправности налога за плаћање,
Извршавање налога за плаћање, односно транфер средстава са рачуна на рачун,
Обавештавање учесника у платном промету о извршеном плаћању.
5
Функција платног промета је успешно измиривање дужничко - поверилачких обавеза уз
рационално коришћење новчане масе. Основа функционисања платног промета је добро
организација, уз истовремено поштовање принципа ефикасности и економичности.
Овако организован платни промет омогућава нормално одвијање процеса репродукције,
повећање привредне активности, доприноси стварању оптималног броја обрта новчаних
средстава, повећава ликвидност привреде и доприноси смањењу коришћења кредита.
Савремено огранизован платни промет пружа учесницима у плаћању могућност
коришћења савремених и прикладно креираних инструмената плаћања као и могућност
избора облика и начина плаћања.
Основа функционисања платног промета је добра организација, уз истовремено
поштовање принципа ефикасности и економичности. Задовољењем ових принципа
платни промет пружа велике предности како учесницима у систему друштвене
репродукције, тако и привреди у целини. Неефикасан и напоуздан платни промет може
да произведе велики негативан утицај и на функционисање привреде.
Према томе значај функције платног промета манифестује се кроз његову изузетно
важну улогу у тржишној привреди, јер је витална компонента финансијске
инфраструктуре привреде, неопходан канал за успешно управљање привредом, посебно
путем монетарне политике.
2.1. КЛАСИФИКАЦИЈА ПЛАТНОГ ПРОМЕТА
Основна подела платног промета може се направити на следећи начин:
На основу начина плаћања,
На основу врсте плаћања,
На основу места плаћања.
1. На основу начина плаћања разликујемо:
непосредни и
посредни платни промет.
Основна разлика између њих састоји се у укључивању и не укључивању још једне или
више страна у самом одвијању платног промета. Тако непосредни платни промет
подразумева, непосредно тј. директно плаћање између платиоца и примаоца, док код
посредног платног промета у обављању платног промета укључене су још једна или
више организација преко којих и помоћу којих се и врши сама исплата, односно наплата.
2. Према другом гледишту тј према врсти плаћања платни промет може бити:
готовински и
безготовински.
Готовински платни промет карактеристичан је углавном за мала или ситна плаћања и то
нарочито између становништва, а врши се у готовом новцу.
За разлику од њега, безготовински платни промет представља такав вид платног промета
у коме се плаћање врши преносом одређеног новчаног износта са једног на други рачун,
