Interaktivne table u nastavi fizike

Univerzitet u Novom Sadu

Prirodno-matemati

č

ki fakultet

Departman  za fiziku

Miroslav Mernjik

Interaktivne table u  nastavi fizike

DIPLOMSKI RAD

Novi sad, 2013.

2 

Zahvaljujem se dr Dušanu Lazaru, mentoru ovog diplomskog rada, na li

č

nom 

interesovanju, velikom strpljenju, nizu korisnih sugestija i formiranju kona

č

ne verzije 

rada. 

Osoblju Osnovne škole „Jan 

Č

ajak“ u Ba

č

kom Petrovcu se zahvaljujem na pomo

ć

i, 

razumevanju i ukazanom poverenju. 

Svojim roditeljima, bratu, ujaku, Jeleni, svim 

č

lanovima porodice i prijateljima, koji su 

imali poverenje u mene, zahvaljujem se na neizmernoj ljubavi, pomo

ć

i, podršci i 

razumevanju u toku studiranja – ISKRENO VAM HVALA!!! 

4 

Uvod 

Nedavno  sam  prisustvovao  seminaru  “Metodika  primene  multimedija  u  procesu 

nastave – u okviru dvojezi

č

ne nastave u osnovnim i srednjim školama u inostranstvu” 

(“Metodika uplatnenia multimédií v procese výu

č

by – v rámci bilingválneho vzdelávania 

na  základnych  a  stredných  školách  v  zahrani

č

í”),  kojeg  je  organizovalo  Ministarstvo 

prosvete,  nauke,  istraživanja  i  sporta  Republike  Slova

č

ke  u  saradnji  sa  Nacionalnim 

savetom  slova

č

ke  nacionalne  manjine.  Tu  sam  se  prvi  put  upoznao  sa  interaktivnom 

tablom iako se ona u svetu koristi ve

ć

 godinama. 

Uvideo  sam  mogu

ć

nosti  poboljšanja  u  izvo

đ

enju  moje  nastave  primenom  ovog 

ure

đ

aja.  Izme

đ

u  ostalog  najviše  me  je  zaintrigirala  ideja  o  lakom  i  brzom  ubacivanju 

multimedijalnih sadržaja kao što su filmovi, animacije i ogledi u izvo

đ

enju nastave bez 

prekidanja  njenog  toka,  što  bi  dovelo  do  ve

ć

e  dinami

č

nosti,  motivacije  u

č

enika  i 

o

č

iglednosti. To je veoma bitno, jer je fizika, pre svega, o

č

igledna nauka, te bih ovakvim 

pristupom u mnogome poboljšao kvalitet same nastave, a u

č

enici bi lakše i brže usvajali 

gradivo.  Naro

č

ito  bih  mogao  upotrebljavati  ovaj  ure

đ

aj  na  dopunskim  i  dodatnim 

č

asovima, gde bi do izražaja došla individualizacija nastavnog rada, jer se radi u manjim 

grupama. 

Me

đ

utim, ubrzo sam shvatio da u našoj sredini postoje odre

đ

ene poteško

ć

e koje 

usporavaju da se kod nas IT uvede, kao što su nepostojanje odgovaraju

ć

ih softvera na 

našem  jeziku,  kao  i  neobaveštenost,  a  samim  tim  i  neobu

č

enost  nastavnog  kadra  za 

koriš

ć

enje ovog ure

đ

aja, što uglavnom dovodi do nepoverenja u ovu tehnologiju, pa 

č

ak 

i zaziranja i odbojnosti prema njoj.  

Sve to me je podstaklo da napišem ovaj rad da bih pomogao da i kod nas ljudi 

upoznaju  IT,  prvo  kao  ure

đ

aj,  a  potom  da  shvate  koliku  pomo

ć

  ona  može  da  pruži  i 

nastavniku  i  u

č

eniku,  kako  u  izvo

đ

enju  nastave,  tako  i  u  procesu  usvajanja  znanja, 

daju

ć

i  ovim  svoj  skromni  doprinos  procesu  što  bržeg  uklju

č

ivanja  interaktivne  table  u 

nastavu u našim školama. 

5 

Interaktivna tabla - IT 

Struktura  informacionog  društva,  mentalni  sklop  i  vizuelnost  mlade  generacije, 

brzina  rukovanja  informacijama  kao  i  danas  dominantni  pedagoški  principi,  zahtevaju 

primenu  interaktivnog  alata  u  obrazovnom  procesu,  koji  je  povezan  sa  virtualnim 

prostorom i uvažava do sada prisutne principe i strukture. 

Interaktivna  tabla    je  informaciono-komunikacioni  tehnološki  (IKT)  ure

đ

aj,  koji 

ujedinjuje  ra

č

unar,  projektor  i  platno  u  jedan  obrazovno  tehnološki  sistem.  Uz  pomo

ć

ovog sistema tabla postaje jedna velika osetljiva površina, sa koje je mogu

ć

e upravljati 

ra

č

unarom. Uz pomo

ć

 specijalne olovke ili dodirom prsta je mogu

ć

a svaka operacija na 

projektovanoj slici. 

Interaktivna  tabla  se  po

č

ela  primenjivati  u  poslovnom  životu,  ali  se  brzo 

ispostavilo  da  je  primena  mogu

ć

a,  štaviše  i  poželjna  i  u  obrazovanju.  U  slu

č

aju 

interaktivne  table  interaktivnost  se  ostvaruje  u  potpunosti,  pošto  ovaj  ure

đ

aj  pruža 

nastavniku  slobodu  u  izvo

đ

enju 

č

asa,  jer  ga  ne  optere

ć

uju  miš  i  tastatura  ra

č

unara. 

Slika  je  osetljiva  na  dodire,  i  uz  pomo

ć

  specijalne  olovke  ili  prostim  dodirom  prsta 

mogu

ć

e  je  izvršiti  operacije,  koje  su  funkcije  miša  (levi  klik,  desni  klik,  dupli  klik, 

pomeranje,  itd.),  a  pomo

ć

u  virtualne  tastature  i  prepoznavanja  rukopisa  se  zamenjuje 

klasi

č

na tastatura, tako da je nastavnik sve vreme pored projektovane slike i s tim tok 

predavanja postaje besprekidan i prirodan, a u

č

enicima se omogu

ć

uje o

č

iglednost. 

Interaktivna  tabla  se  pojavila  na  prelazu  izme

đ

u  80-tih  i  90-tih  godina  prošlog 

veka na obukama multinacionalnih kompanija. Visoka cena i nedostatak sadržaja su bili 

glavna  prepreka  da  se  ovaj  ure

đ

aj  koristi  u  obrazovanju.  Posle  2000-te  godine  i 

drasti

č

nih unapre

đ

enja, cena interaktivnih tabli je postala dostupna, struktura, instalacija 

i  primena  je  postala  jednostavnija  i  sa  tim,  zajedno  sa  Internetom  i  sa  ra

č

unarima, 

po

č

ela je masovnija primena u obrazovanju. 

Bitno je da se primena interaktivne table, kao i svih drugih savremenih o

č

iglednih 

sredstava  u  obrazovanju  mlade  generacije  uklju

č

uje  postepeno,  integrisano  i  da  je 

njihova primena zasnovana na igri. Masovnija primena interaktivne table u školama se 

beleži od 2002. godine u Engleskoj, Škotskoj, Novom Zelandu, Kanadi i u Sjedinjenim 

Ameri

č

kim Državama.  

Ako  se  uporedi  primena  elektronske  table  u  obrazovnom  procesu  sa 

prethodnikom  (ra

č

unar,  projektor,  bela  tabla  ili  platno),  može  se  konstatovati  da  je 

najve

ć

a  prednost  ovog  ure

đ

aja  potpuna  interaktivnost  elemenata  nastave  (nastavnik-

u

č

enik, u

č

enik-gradivo, u

č

enik-nastavna sredstva itd). Interaktivnost u slu

č

aju ra

č

unara, 

projektora, bele table ili platna se ostvaruje sa odre

đ

enim poteško

ć

ama kada nastavnik 

pri

đ

e  ra

č

unaru  i  izvršava  operacije.  Naime,  nastavnika  u  ovom  slu

č

aju  u  velikoj  meri 

tastatura i miš ometaju u ostvartivanju interaktivnosti. 

7 

Princip funkcionisanja mekane table  

Druga  podela  interaktivnih  tabli  se  zasniva  na  poziciji  izvora  slike.  Prema  toj 

kategorizacije se razlikuju: 

•

Interaktivne

table, kod kojih je projektovana slika sa prednje strane

 (na engleskom: 

front-projection  interactive  whiteboards).  Kod  ove  grupe  se  primenjuje  klasi

č

an 

projektor i klasi

č

na projekcija. U svetu 90-95% koriš

ć

enih interaktivnih tabli spada u 

ovu  grupu  (u  Srbiji  dominancija  ovog  modela  je  još  zna

č

ajnija).  Ovaj  sistem  je 

popularan zbog jednostavnosti i zbog pristupa

č

nije cene. 

•

Interaktivne

table, kod kojih je projektovana slika sa  zadnje strane

 (na engleskom: 

rear-projection interactive whiteboards). Ovim modelima je ugra

đ

en projektor i slika 

se  projektuje  uz  pomo

ć

  specijalnih  ogledala  i  objektiva.  Druga  vrsta  ove  table  je 

kreirana spajanjem televizije i površine osetljive na dodir (touchscreen). Ove vrste 

interaktivne table imaju manju pokretljivost (montirane su na stalak ili su ugra

đ

ene u 

zid).  Prednost  ovog  modela  je  to,  da  svetlo  projektora  ne  ometa  predava

č

a  i  da 

predava

č

  svojim  telom  ne  baca  senku  na  projektovanu  sliku.  Prvenstveno  zbog 

visoke cene ovi modeli nisu pristupa

č

ni za obrazovne ustanove.