ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: ОСНОВЕ РАЧУНОВОДСТВА
ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈИ
Ментор: Студент:
Београд, март, 2013.
С а д р ж а ј
Увод ............................................................................................................................................... 1
1. Биланс стања и биланс успеха .............................................................................................. 2
1.1. Биланс стања ................................................................................................................. 3
1.2. Биланс успеха .............................................................................................................. 3
2. Основне билансне промене ................................................................................................... 5
2.1. Пословне промене које делују на биланс стања ........................................................ 7
2.2. Пословне промене које делују истовремено на биланс стања и биланс успеха ..... 7
3. Почетни биланс и отварање пословних књига .................................................................... 9
Закључак ..................................................................................................................................... 22
Литература .................................................................................................................................. 23
------------------------------------------------------------------
Страна 1
------------------------------------------------------------------
Финансијски извештаји
1. БИЛАНС СТАЊА И БИЛАНС УСПЕХА
Биланс стања и биланс успеха представљају основне књиговодствене (рачуноводствене) или
финансијске извештаје. Биланс стања, биланс успеха и књиговодствени рачуни чине два елемената
јединственог књиговодственог система. Уколико би недостајао неки од ових елемената, изгубило би
се јединство књиговодственог система и тиме онемогућило његово функционисање као целине.
Годишњи биланс се саставља уношењем књиговодствених рачуна у одговарајуће билансне
табеле. Пре него што се приступи изради биланса стања и билансу успеха, мора се знати којој
билансној категорији припадају рачуни.
Изради биланса претходи утврђивање салда тако што се сабирају и упоређују износи на левој и
десној страни рачуна. Затим следи упоређивање разлике–салда између збира веће и мање стране на
рачуну. Активни рачуни и рачуни расхода имају већи збир леве стране, од збира десне стране.
Разлика–салдо припада дуговној страни, због чега се назива „дуговни салдо“. Важно је знати да
активни рачуни и расходни рачуни имају дуговни салдо јер им је већа дуговна страна од стране
потражње. Код пасивних рачуна и рачуна прихода, разлика припада потражној страни и зато се назива
„потражни салдо“. На основу салда рачуна стања, саставља се биланс стања, док се из салда рачуна
успеха формира биланс биланс успеха.
Биланс стања и успеха представљају два повезана али по функцији различита финансијска
извештаја. Први пружа увид у имовинску ситуацију и финансијски положај предузећа, а други
омогућава увид у то колико је предузеће способно да оствари зараду.
1.1. БИЛАНС СТАЊА
Биланс стања је двострани сумарни преглед који показује стање појединих врста средстава и
извора њиховог финансирања, са којим предузеће располаже на крају пословне године у 24 часа.
Биланс води порекло од италијанске речи
bilancio
што значи вага са два таса. Као што тасови
ваге стоје у равнотежи, тако су и актива и пасива у билансу увек у равнотежи. Равнотежа проистиче
отуда што је и на једној и на другој страни биланса дато стање средстава предузећа и то на левој
страни по њиховој намени или функцији, а на десној по њиховом пореклу. С обзиром на то да се
средства посматрају са два аспекта, природно је да збир вредности дат са два аспекта буде једнак.
Крајњи биланс стања из претходне године је уједно и почетни биланс стања предузећа за
наредну пословну годину. Он показује стање са којим предузеће располаже у нову годину, на дан
01.01. у 00 часова.
Биланс се саставља на основу рачуна главне књиге, који припадају активним и пасивним
рачунима, утврђеним контним оквиром.
------------------------------------------------------------------
Страна 2
------------------------------------------------------------------
Финансијски извештаји
Биланс стања се може приказати:
1. као двострани књиговодствени рачун у (облику слова Т – хоризонтални формат биланса)
2. као једнострани рачун – форми листе тј. У облику вертикалног табеларног прегледа
Актива представља активну масу, односно средства која круже. У активи се приказује
трансформација средстава из једног облика у други облик. Актива је оно што предузеће поседује у њу
спада:
1. Основна средства (некретнине, опрема биолошка средства итд.)
2. Обртна средства (залихе материјала, залихе готових производа, потраживања од купаца,
средства у благајни и текућем рачуну итд.)
3. Непокривени губитак
Пасива приказује „неактивну“ масу. Она пружа информације о пореклу средстава, и податке о
намени средстава и изражава финансијску конституцију предузећа, у њу спада:
1. Сопствени извори (капитал оснивача, удео друштва са ограниченом одговорношћу,
обичне акције, емисиона премија, преференцијалне акције итд.)
2. Позајмљени извори – обавезе:
- из кредитних односа (по основу дугорочних и краткорочних кредита)
- из купопродајних односа (према добављачима)
3. Нераспоређени добитак
Као што тасови ваге стоје у равнотежи, тако су и актива и пасива у билансу увек у равнотежи.
Равнотежа проистиче отуда што је и на једној и на другој страни биланса дато стање средстава
предузећа и то на левој страни по њиховој намени или функцији, а на десној по њиховом пореклу. С
обзиром на то да се средства посматрају са два аспекта, природно је да збир вредности дат са два
аспекта буде једнак.
АКТИВА = ПАСИВА
Рачуне стања називамо реалним – јер су реални износи финансијског резултата
материјализовани у билансу стања а не у билансу успеха и перманентним рачунима – рачуни стања се
не затварају на крају пословне године.
Биланс стања се израђује на одређени дан, а са завршетком пословне године (31.12.). Изнад
биланса стања се уписује датум на дан његовог састављања.
