Универзитет у Београду
Географски факултет
Семинарски рад
Демографски атлас општине Шабац
Професор
Студент
Др Даница Шантић
Љубичић Катарина 160/2019
Београд, 2021.
Географски положај Шапца
Шабац је један од већих и познатијих градова у Републици Србији. Налази се у
северозападном делу уже Србије, на тромеђи Панонске Мачве, Поцерине и Посавине.
Он је највећи град Западне Србије. Шабачка општина обухвата територију од 797km
2
, 49
катастарских општина и 52 насеља. Његов географски положај одређен је координатама
44
о
46 северне географске ширине и 19
о
41 источне географске дужине. Град лежи на
80m надморске висине, и са десне стране Саве – и то на најјужнијем делу њене окуке око
Мачве. Шабац је равничарски, низијски и долински град. Шабац је подигнут на
акумулативној тераси реке Саве, од 6-8m релативне висине и на прелазу из Панонске
низије ка јужном ободу Панонског басена и планинско-котлинско-долинском подручју
на југу. Налази се у пределу лако комуникативном, у прометној упоредничкој долини,
недалеко од главног пута и пруге, у њој. Од Београда удаљен је 85km – копном према
западу, односно: 103km-узводно Савом. Највиши део града лежи на 82m, а најнижи на
75m надморске висине.
Слика 1 Географски положај града Шапца
Извор:
https://www.superjoden.nl/mapa-sabac.html
Природне карактеристике
Рељеф
Шабац је изграђен тик уз десну долинску страну реке Саве. Јужно и југоисточно од града
диже се побрђе које представља флувијално-денудационе површи Саве и њених притока
Думаче и Добраве. Јужно од града простиру се маринско - језерске наслаге (песак и глина)
са надморским висинама од 100 до 300m. Временом је изграђен одсек који одваја Мачву и
део низије јужно од Саве, од побрђа на ободу Панонског басена. Мачва је
најраспрострањенија равница у ужој Србији. Ограничена је лактастом окуком Саве, доње
Дрине и мачванским одсеком. Нагнута је од југозапада ка североистоку око 25m. Највећи
део Мачве лежи на надморској висини од 78-90m, те висинске разлике ретко премашују
15m. Микро облике њеног рељефа сачињавају плитке и широке долинице, пространа
удубљења, развучене заравњене гредице између токова и ниски хумови. У рељефу око
Шапца, јужно од Саве, истичу се три заравни тзв. посавско-поцерског степеништа. Најнижа
и најмлађа је мачванска површ, средња и млађа је добравско-думачка, а најстарија и највиша
је посавско-поцерска. Посебну карактеристику рељефа шабачке Посавине и шабачке
Поцерине чине ретки крашки облици у кречњачким оазама. Планина Цер је диже изнад
десне долинске стране Дрине, 22km југозападно од Шапца.
Слика 2 Планина Цер
Извор:
https://sabacturizam.org/
Клима
Шабац је панонски град, те се одликује континенталном климом. Његова микро клима
показује више степско – континенталне него умерено – континенталне карактеристике, јер
град лежи у равници и у низији, као и Војвођански градови. Он је више отворен према
северу него што га Фрушка гора штити од ветрова из истог правца. Сличну баријеру са југа
чини и Цер. Шабац је годишње осунчан 2188 часова, или 6 часова дневно. Сума годишње
температуре од плус 10
о
износи 3632
о
, температуре од плус 5
о
, 4,032
о
, а сума укупне
годишње температуре у Шапцу достиже 4,125
о
. Шабац има највећу облачност зими (у
јануару и децембру), а најмању лети (у августу). Овај град добија више кише и снега од
Земуна, а мање од Сремских Карловаца и Сремске Митровице. С друге стране, он добија
осетно мање талога него виша потпланинска насеља, Лозница и Ваљево. Кише су у Шапцу
најобилније у мају и у јуну, а најмање су у фебруару и у марту. Његов јесењи максимум
падавина јавља се у новембру. Кишних дана у години, Шабац има око 120. Снег је у њему
редовна зимска појава, са изузетком у последњих пар година када снег у већим количинама
изостаје. У вегетационом периоду, од марта до октобра у Шапцу се излије око 350 mm
талога, тј. више од половине његове укупне количине. Летње суше, које могу бити и дуже од
20 дана, наносе знатну штету пољопривреди. Доминантни ветрови у Шапцу јесу северни,
источни и јужни ветар. Северозападни доноси кишу, а источни појачава испаравање.
Ветрови у Шапцу махом су слаби изузимајући кошаву, која и сама ретко допире до Шапца
као јак ветар.
Биљни и животињски свет и земљиште
Подручје око Шапца, а нарочито Мачва, припада тзв. провинцији панонско-дакијских
степа, и области културних степа и девастације. Сада у околини Шапца има неупоредиво
мање шума него што их је било у прошлом веку и раније. Цела Мачва, Посавина и Поцерина
биле су некада под непрегледним, густим шумама, пуним разноврсне дивљачи. Бујни
комплекси храста лужњака вековима су покривали Мачву, а крили мочваре, баре и
напуштене токове Саве и Дрине. Брежуљкасти рељеф Посавине био је, као и Шумадија, сав
под шумама. Крчење шума почело је са подизањем насеља и ради добијања обрадивих
површина, а те су потребе нарочито расле са досељавањем и размножавањем становништва.
У току деценија, забрани су бивали све мањи и ређи, нарочито у Мачви. Многи топоними и
сада подсећају на некадашње шуме у околини Шапца. Односно у селима: Клење, Дреновац,
Шеварице… Некада су у густим шумама у околини Шапца живеле разне звери (медведи,
вукови и дивље свиње), племенита дивљач (јелени, кошуте, срне), затим лисице,
многобројне птице и друга дивљач. Медведи су истребљени, а вукови се, додуше ретко, још
увек појављују зими. У ближој и даљој околини града има дивљих свиња, јеленске дивљачи,
лисица, много зечева, а доста мање јазаваца и видри. Раније су у мачванским мочварама
уточиште налазиле многобројне птице – мочварице. Данас тих птица има у Обедској бари.
Педолошки супстрат околине Шапца је веома плодан, што је посебно значајно за
пољопривреду становништва. Продуктивни покривач настао је под утицајем педолошке
подлоге и климе, а измењен је антропогеним деловањем. Мачва је позната својом
плодношћу и пољопривредном продуктивношћу, а брежуљкасти рељеф Посавине и
