Istorija nastave fizike u školama u Ruskom Krsturu
Универзитет
у
Новом
Саду
ПРИРОДНО
-
МАТЕМАТИЧКИ
ФАКУЛТЕТ
Департман
за
физику
ИСТОРИЈА
НАСТАВЕ
ФИЗИКЕ
У
ШКОЛАМА
У
РУСКОМ
КРСТУР
У
дипломски
рад
Ментор
:
Кандидат
:
Др
.
Дарко
Капор
Паулина
Салонтаји
Нови
Сад
,
јун
2007.
Салонтаји
Паулина
Дипломски
рад
1
Дипломски
рад
је
је
урађен
на
Департману
за
физику
Природно
-
математичког
факултета
у
Новом
Саду
под
менторством
др
Дарка
Капора
.
Захваљујем
се
др
Дарку
Капору
,
ментору
овог
дипломског
рада
,
на
помоћи
око
избора
теме
,
низу
корисних
сугестија
,
личном
интересовању
и
формирању
коначне
верзије
рада
.
На
указаној
помоћи
током
истраживања
захваљујем
се
:
Сеоској
и
школској
библиотеци
у
Руском
Крстуру
и
запосленим
у
тим
установама
.
Брачном
пару
Будински
на
драгоценим
подацима
,
помоћи
и
предусетљивости
.
Ирини
Папуга
,
проф
.
педагогје
,
на
указаној
помоћи
у
току
рада
и
веома
битним
подацима
.
Професорима
и
наставницима
Основне
школе
и
Гимназије
''
Петро
Кузмјак
''
у
Руском
Крстуру
на
помоћи
и
разумевању
.
За
указану
техничку
помоћ
у
изради
и
опремању
овог
рада
захваљујем
се
свом
мужу
Владимиру
и
Шомођи
Зденку
.
Својим
колегама
са
факултета
Александри
Милојевић
(
сада
Перић
),
Радошевић
Слободану
и
Кисић
Раденку
на
безусловној
и
несебичној
помоћи
у
току
студирања
.
Захваљујем
се
својим
родитељима
,
сестри
и
свом
мужу
Владимиру
на
неизмерној
помоћи
,
подршци
и
разумевању
у
току
студирања
.
Захваљујем
се
и
свим
члановима
породице
и
пријатељима
који
су
се
интересовали
и
подржавали
ме
током
студирања
.
Нови
Сад
,
јун
2007.
АУТОР

Салонтаји
Паулина
Дипломски
рад
3
То
је
''
Курс
физике
''
И
.
И
.
Соколова
. T
акође
урађено
је
и
поређење
овог
уџбеника
са
Ђурићевим
Изводима
.
Урађена
је
и
анализа
наставног
плана
и
програма
за
1946/1947.
школску
годину
.
Пета
глава
је
закључак
овог
дипломског
рада
где
се
говори
о
значају
средњошколског
образовања
за
Русине
на
њиховом
матерњем
језику
.
Такође
се
обраћа
пажња
на
рад
и
успехе
данашње
Гимназије
''
Петро
Кузмјак
''
у
Руском
Крстуру
.
У
шестој
глави
наведена
је
литература
која
је
коришћена
при
писању
овог
дипломског
рада
.
Седма
глава
је
биографија
аутора
овог
дипломског
рада
.
Салонтаји
Паулина
Дипломски
рад
4
САДРЖАЈ
1)
ПРЕДГОВОР
……………………………………………………………1
2)
УВОД
…………………………………………………………………….4
3)
РАЗВОЈ
СРЕДЊОШКОЛСКОГ
ОБРАЗОВАЊА
НА
РУСИНСКОМ
ЈЕЗИКУ
………………..………………………………5
3.1.
Повторне
(
продужне
)
школе
,
као
школе
вишег
ступња
од
основних
и
њихов
значај
у
образовању
Русина
…………………..6
3.1.1.
Циљ
и
програмски
задаци
продужних
школа
……………….7
3.1.2.
Организација
школе
,
учитељи
и
ученици
……………………7
3.2.
Гимназија
као
облик
средњошколског
образовања
на
Русинском
језику
…………………...……………………………….8
3.2.1.
Припрема
наставног
плана
и
програма
рада
гимназије
…….9
3.2.2.
Отварање
и
рад
гимназије
…………………………………..10
3.2.3.
Наставници
физике
у
Нижој
гимназији
у
Руском
Крстуру
…………………………………………….14
3.2.4.
Наставници
физике
који
су
предавали
у
средњим
школама
у
Руском
Крстуру
од
1971.
године
до
данас
…….15
3.2.5.
Наставна
средства
……………………………………………16
3.2.6.
Интервју
са
Маријом
и
Мироном
Будински
……………….18
4)
АНАЛИЗА
УЏБЕНИКА
4.1.
Анализа
уџбеника
:
Бранко
Ђурић
,
``
Изводи
из
физике
за
III
разред
средњих
школа
``
…………………………………………21
4.2.
Анализа
наставе
према
плану
и
програму
за
1946/1947
школску
годину
……………………………………………………32
4.3.
Анализа
и
поређење
уђбеника
: ``
Изводи
из
физике
за
III
разред
средњих
школа
``,
Б
.
Ђурића
и
``
Курс
ф
i
зики
``
проф
.
И
.
И
.
Соколова
……………………………………………..33
4.4.
Анализа
уџбеника
:
Обрадовић
Светислав
,
Физика
за
ниже
разреде
средњих
школа
………………………………………….34
5)
ЗАКЉУЧАК
………………………………………………………….41
6)
ЛИТЕРАТУРА
……………………………………………………….42
7)
БИОГРАФИЈА
………………………………………………………..45

Салонтаји
Паулина
Дипломски
рад
6
3)
РАЗВОЈ
СРЕДЊОШКОЛСКОГ
ОБРАЗОВАЊА
НА
РУСИНСКОМ
ЈЕЗИКУ
У
Прикарпатју
,
старој
постојбини
Русина
,
постојале
су
поред
основних
школа
и
школе
вишег
ступња
.
Тако
је
у
XVIII
веку
у
Мукачеву
радила
Богословска
школа
,
у
којој
су
образовани
учитељи
за
рад
у
сеоским
школама
.
Касније
, 1778.
године
ова
школа
је
премештена
у
Ужгород
и
организована
као
духовни
семинар
из
којег
су
пристизали
свештеници
у
ове
крајеве
.
Године
1794.
у
Ужгороду
је
почео
са
радом
и
Учитељски
семинар
.
Овај
семинар
је
завршило
и
више
просветних
и
културних
прегалаца
,
који
су
крајем
XIX
и
почетком
XX
века
усмеравали
токове
образовања
,
друштвеног
и
националног
живота
Русина
у
овим
крајевима
.
До
1945.
године
оствариван
је
вид
после
основног
образовања
,
то
су
биле
тзв
.
повторне
(
продужне
)
школе
.
Између
два
светска
рата
није
остварена
могућност
другачијег
,
озбиљнијег
средњошколског
образовања
на
русинском
језику
,
иако
се
зна
да
је
средњих
школа
са
наставом
на
језицима
националних
мањина
у
овим
крајевима
било
(
гимназија
на
словачком
језику
у
Бачком
Петровцу
,
на
румунском
у
Вршцу
).
У
местима
са
русинским
становништвом
није
било
ни
грађанских
школа
које
су
према
законским
прописима
из
1929.
и
1930.
године
најпре
сматране
народним
школама
,
а
касније
укључиване
у
непотпуне
средње
школе
.
Русинско
народно
просветно
друштво
(
РНПД
)
је
у
својим
активностима
истицало
значај
образовања
ученика
на
матерњем
језику
после
основне
школе
,
али
се
даље
од
усмених
и
писмених
захтева
није
отишло
, 13.
априла
1939.
године
,
РНПД
упутило
је
тадашњем
Министарству
просвете
молбу
да
се
ученицима
русинске
народности
омогући
привилегија
при
упису
у
учитељске
школе
,
како
би
се
брже
оспособио
наставни
кадар
у
основним
школама
.
Међутим
,
подршка
није
добијена
,
па
је
и
тако
већ
оскудан
кадар
и
даље
бројао
свега
десетак
особа
.
Непосредно
пре
Другог
светског
рата
постојала
је
идеја
о
отварању
грађанске
школе
са
наставом
на
русинском
језику
,1939.
године
саграђена
је
и
посебна
школска
зграда
за
ту
намену
.
Међутим
,
због
избијања
рата
,
школа
није
почела
да
ради
,
тако
да
је
образовање
Русина
после
основне
школе
на
овом
ступњу
и
овога
пута
изостало
.
Радила
је
једино
домаћинска
школа
,
коју
су
похађале
ученице
после
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti