Гимназија ''Милош Савковић''
__________________________________________________________
Гимназија ,, Милош Савковић ''
Аранђеловац
Tема:
Архитекта Никола Добровић
Предмет
:
Професор: Ученик:
Аранђеловац, 2023. године
2
Садржај
УВОД .......................................................................................................
3
1. ЖИВОТОПИС.....................................................................................4
2.
МОДЕРНИЗАЦИЈА
АРХИТЕКТУРЕ
БАЛКАНА...........................5
3. УРБАНИ ПЛАНОВИ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА...............................6
4. УРБАНИСТИЧКИ ИНСТИТУТ........................................................8
5. НАЈЗНАЧАЈНИЈА ОСТВАРЕЊА НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА
6. ГЕНЕРАЛШТАБ.................................................................................9
7. УТИЦАЈ ДРУГИХ АРХИТЕКАТА И УМЕТНИКА НА РАД
НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА.......................................................................11
8. ДОБРОВИЋЕВА ФИЛОЗОГИЈА АРХИТЕКТУРЕ И УРБАНОГ
ПЛАНИРАЊА.......................................................................................12
9. УТИЦАЈ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА НА ЈУГОСЛОВЕНСКУ
АРХИТЕКТУРУ....................................................................................13
10.
ЗАКЉУЧАК.....................................................................................14
ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................15
4
1. Животопис
Након завршетка студија архитектуре, Никола Добровић је радио као асистент на
Техничком факултету у Београду. Касније је радио као архитекта у многим фирмама у
Београду, укључујући и фирму Браће Крстић, где је радио на пројектима попут зграде
Народне банке Југославије. Добровић је основао сопствени студио за архитектуру и
урбанизам у Београду. Током следећих неколико година, студио је стекао велику
репутацију у југословенској архитектури и урбанизму, а Добровић је стекао статус једног
од најутицајнијих архитеката у Југославији. Неки од најпознатијих пројеката које је
Добровић креирао током своје каријере укључују зграду Народне банке Југославије,
зграду Електродистрибуције Београд, зграду Југословенске кинотеке, као и многе друге
зграде у Београду и другим градовима у Југославији. Добровић је био познат по свом
модерном приступу архитектури, који је комбиновао традиционалне елементе са
модерним материјалима и дизајном. Добровић је такође играо важну улогу у
урбанистичком планирању Југославије. Био је укључен у развој планова за градове попут
Београда, Загреба и Скопља, а његов приступ урбанистичком планирању био је заснован
на функционалности и практичности, уз употребу модерних материјала и дизајна. Поред
своје архитектонске каријере, Добровић је био активан и у културном животу Југославије.
Био је суоснивач Удружења ликовних уметника Србије, а такође је радио и као уредник у
многим часописима, укључујући "Архитектура" и "Савремена култура". Добровић је умро
1967. године у Београду, остављајући за собом значајно наслеђе у архитектури и
урбанизму Југославије. Данас се његов рад сматра једним од најважнијих доприноса
модерној архитектури Балкана.
5
2. Модернизација архитектуре Балкана
Никола Добровић је један од најзначајнијих архитеката југословенске модерне и има
велики утицај на модернизацију архитектуре Балкана. Добровић је стекао репутацију као
архитекта који је ујединио традиционалне елементе са модерним дизајном и
материјалима, а његова филозофија је била да архитектура треба да буде функционална,
практична и привлачна.
Неки од Добровићевих значајних пројеката укључују:
Зграда Народне банке Југославије у Београду - ово је један од Добровићевих
најпознатијих пројеката. Изграђена је 1940. године, а ова зграда представља синтезу
модерног и традиционалног дизајна. Зграда има импресивну фасаду са комбинацијом
стакла и камена, а њена унутрашњост је дизајнирана да буде функционална и лако
доступна за рад.
Зграда Југословенске кинотеке у Београду - ова зграда је изграђена 1955. године и има
препознатљиву фасаду са великим прозорима који омогућавају природно светло да уђе у
зграду. Унутрашњост зграде је дизајнирана за приказивање филмова и има велику салу за
пројекцију.
Хотел "Југославија" у Београду - ово је још један Добровићев значајан пројекат, изграђен
1947. године. Хотел има препознатљиву зграду са прекрасним погледом на реку Саву.
Унутрашњост хотела је дизајнирана у модерном стилу са функционалним просторијама и
удобним собама.
Храм Светог Саве у Београду - овај храм је највећи православни храм на Балкану и
изграђен је у духу византијске архитектуре. Добровић је био један од чланова комисије
која је била задужена за одабир архитектонског решења, а његов допринос овом пројекту
је значајан.
