1
Гимназија Лесковац
Српске жртве у Првом светском рату
Семинарски рад из предмета
ИСТОРИЈА
МЕНТОР : УЧЕНИК :
Александар Стаменковић Лана Јукић
Лесковац, мај, 2024
2
САДРЖАЈ
УВОД 3
1. ПОЧЕТАК ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА 4
2. ПРВА ЖРТВА ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА 5
3. СВЕДОЧАНСТВО СРПСКЕ ГОЛГОТЕ 7
4.
РАТНИ ЗЛОЧИНИ АУСТРОУГАРСКЕ, НЕМАЧКЕ, БУГАРСКЕ И 8
ТУРСКЕ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ КОЈИ СУ ИЗВРШЕНИ НАД
СРБИМА
5. ПОРОДИЦА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ 10
5.1 ДРУШТВЕНЕ ПРОМЕНЕ И УЛОГА ЖЕНЕ
12
6. ОПШТА СИТУАЦИЈА, ПЕРСПЕКТИВА И ЗАКЉУЧАК 14
7. ЛИТЕРАТУРА 16
4
1. ПОЧЕТАК ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
Пуцњи у Сарајеву на Видовдан 1914. године послужили су као повод за избијање Првог
светског рата, највећег сукоба у дотадашњој историји. У почетку, већина људи није
била свесна размера и трајања рата. Немачки цар Вилхелм II обећао је војсци да ће се
вратити кућама пре јесени, а слично мишљење преовладавало је и у генералштабовима
свих зараћених земаља. Већина ратних планова била је припремљена за само неколико
месеци, па су и српске породице веровале да ће се њихови синови брзо вратити кућама,
испраћајући их са речима утехе и вере у брзу победу.
Убиство престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву није изазвало много
жалости у Аустроугарској због његове неомиљености, али новински чланци су почели
оптуживати Србију за атентат. Иако је постојала нада да ће се рат избећи кроз
дипломатску размену нота и помирљив став српске владе, ултиматум који је
Аустроугарска упутила Србији озбиљно је узнемирио становништво. Повратак многих
људи из иностранства и почетак мобилизације указивали су на неумитну ратну
опасност .
Рат је у школама био представљен као славна прошлост, са сликама херојских битака и
споменицима палим борцима, што је допринело митском поимању рата као нечега
херојског и краткотрајног. Регрути су веровали да ће се брзо вратити кући, а мађарске
аристократе су се добровољно јављале за рат против Србије, доживљавајући га као
спортско такмичење, са собом носећи персијске ћилиме и електричне уређаје, па чак и
личне куваре.
Вест о ултиматуму Србији изазвала је панику у Београду. Страх од бомбардовања
довео је до масовне селидбе становништва из града. Мобилизација је изазвала
мешавину осећања, од усхићења и патриотског жара до страха и неверице.
Министарство спољних послова било је опкољено масом узрујаних људи који су
коментарисали ситуацију и ишчекивали судбоносну одлуку.На почетку рата, једина
разонода људи у унутрашњости и на југу земље била је прикупљање информација са
фронта. Људи су се окупљали на улицама и у кафанама, где су размењивали вести и
мишљења. У кафанама су се састајали чиновници, политичари, официри и припадници
старих београдских породица, избеглих од бомбардовања. Ратни облак полако али
сигурно надвијао се над Србијом, доносећи са собом неизвесност и страх за
будућност.Док су се војници спремали за одбрану своје земље, на београдској
железничкој станици владала је атмосфера психозе и хаоса. Људи су се опраштали од
својих најмилијих, уз наде да ће се брзо вратити кући. Многи су у рат ишли с осећањем
да учествују у нечему великом и херојском, али убрзо су схватили сурову реалност
дуготрајног и исцрпљујућег рата који ће променити животе милиона људи.
2
2
Слађана Здравковић,
Почетак Првог светског рата из перспективе обичног човека
ЛЕСКОВАЧКИ
ЗБОРНИК (издање Народног музеја) 1989 стр. ( 73 -85)
5
2. ПРВА СРПСКА ЖРТВА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ
У Србији је, и поред свега, било много оних који су веровали да до рата неће доћи,
поготово што је царска Русија стала у одбрану српских интереса. Чак и када је телеграм
стигао ретки су били они који су очекивали да ће аустроугарске трупе напасти већ
неколико сати након пристиглог телеграма. Бомбардовања Београдске тврђаве с
бродова-монитора који су пловили Савом и Дунавом је било, али су те гранате
испаљиване углавном зарад провокације. Аустријанци су знали да се главнина српске
војке повукла из Београда, а да је град остављен на одбрану цариницима, финансијским
полицајцима и добровољцима.
Стратешки гледано, Београд је пре могао да буде караула него главни град. Бранити
главни град који се налази на самој граници с непријатељем од кога га дели једва 180
метара широка река Сава, била је готово немогућа мисија... Током спарног 28. јула
1914. године малобројним браницима Београда неколико пута је са аустријских
монитора стизала порука да мирно предају тврђаву и спусте српску заставу. У инат, на
свакој кули старе тврђаве дизале су се нове српске заставе.
С друге стране, пропаганда је радила свој посао, па су они који су читали
аустроугарске новине, могли да закључе да се Београд већ готово предао и да је само
потребно ући у њега... Напустили су га сви. Краљ, војска, влада, становништво. Са
осећајем да само треба заузети већ празан град, војници Монархије су и стигли на леву
обалу Саве у намери да десантним бродовима и теретним возом преко Савског моста
једноставно окупирају Београд...
Негде након поноћи исте вечери уследио је напад аустријских трупа, али је истог
часа у ваздух одлетео и спој код првог стуба Савског моста кога су браниоци Београда
раније тог дана минирали... Теретни воз није ушао у град. Аустрија је десантним
чамцима преко реке напала свом силом, а Београд су бранили добровољци, углавном
окупљени у чети војводе и комите Јована Бабунског.
У том првом сукобу код старог железничког моста, који је тада био једина копнена
веза између Истока и Запада, пале су и прве жртве Великог рата.
На српској страни
одмах је, при првом удару, као добровољац, „одмах испод Сиротановићеве
сругаре”, погинуо ученик Трговачке академије, Србин родом из околине Херцег
Новог, Душан Ђоновић
. О томе, поред других извора, недвосмислено сведочи и
кратак текст с последње стране дневног листа „Политика” од 21. јула (3. августа) 1914.
године.Након напада на Београд, „Политика” шест дана није излазила.
Велики рат Србије трајао је 51 месец. Од непуних 4,5 милиона предратних њених
житеља погинуло је на фронту, умрло од рана и болести, истребљено од окупатора и
нестало близу 1,2 милиона лица, што износи око 27 одсто. Србија тог доба је била
умиралиште. Подаци варирају код разних аутора, али се поуздано зна да су губици
Србије несравњено већи од осталих зараћених држава.
