UNIVERZITET UNION „NIKOLA TESLA“
BEOGRAD
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
Predmet: Makroekonomija
Tema: Međunarodna trgovina
Mentor: Student:
Prof dr Branko Tesanović Aleksandar
Stojanović
Van. prof dr Suzana Pajić Br. Indeksa:
10518-23
Doc. Dr Milan Janković Smer: OAS
Pravo
Grupa 19
Jun, 2024.
Sadržaj
Uvod............................................................................................................3
Ključne reči...............................................................................................4
Pojam međunarodne trgovine.............................................................5
- Neophodnost međunarodne trgovine i ekonomska
korist od trgovine.................................................................................5
- Komparativne prednosti i alternativni troškovi
u međunarodnoj razmeni .................................................................7
- Alternativne teorije međunarodne trgovine ................................8
- Osnovna ekonomska obeležja protekcionizma, trgovinske
politike i slobodne trgovine ..............................................................10
- Makroekonomska ravnoteža u otvorenoj ekonomiji
i efekti deficita državnog budžeta ..................................................11
- Teorija konkurentnih prednosti.................................................................. 12
- Svetsko tržište, transnacionalna korporacija i globalizacija.....14
- Međunarodna trgovina i strategija osvajanja novih tržišta......15
Zaključak....................................................................................................16
Literatura...................................................................................................17
2
omogućuju da se izvozom zaradi dodatni dohodak, i uvozom da se
zadovolje potrebe nacionalne ekonomije.
Ključne reči
INPUTI
su robe i usluge koje koriste preduzeća u procesima
proizvodnje. Inputi su činioci proizvodnje, a to su: zemlja, rad i kapital.
AUTPUTI
su različite proizvedene robe i usluge koje se ili troše ili
upotrebljavalju za dalju proizvodnju kao inputi. Autputi i proizvodnja su
sinonimi.
4
GDP (Gross Domestic Product)
, bruto nacionalni proizvod ili bruto
domaći proizvod, predstavlja tržišnu vrednost svih finalnih proizvoda i
usluga proizvedenih u jednoj zemlji u određenom vremenskom periodu.
CARINA
je dažbina koja se naplaćuje na uvoznu robu, ona se
naplaćuje u novčanom obliku, naplata se vrši po carinskim stopama u
Carinskoj tarifi, a u cilju zaštite nacionalne privrede, socijalnih, fiskalnih i
mnogih drugih razloga. Carina se najčešće naplaćuje na robu koja se uvozi
u područje jedne države. U nekim državama se carina naplaćuje i na izvoz
robe, i to se radi iz određenih socijalnih razloga.
DEVIZNI KURS
predstavlja cenu po kojoj se jedna nacionalna valuta
razmenjuje za drugu valutu. To praktično znači da svaka strana valuta ima
na domaćem deviznom tržištu svoju cenu koja se zvanično registruje,
odnosno notira.
5
ekonomskog rasta, dok privrede koje su manje otvorene beleže stagnaciju
ili pad GDP-a, a time i životnog standarda
.
Osim toga, međunarodna trgovina nadoknađuje različitost uslova
proizvodnje, opadanje troškova proizvodnje, mogućnost zadovoljenja
potreba na višem nivou, pogotovo kada je reč o različitim ukusima.
Kada je reč o uslovima proizvodnje, međunarodna trgovina
omogućava da se jedne zemlje, na primer u tropskim oblastima,
specijalizuju u proizvodnji banana, kaktusa, ananasa, kivija i sl., kojima u
međunarodnoj razmeni za ove robe dobijaju druge robe koje ne mogu
proizvoditi pod povoljnim uslovima. S druge strane, zemlje sa hladnijim
klimatskim uslovima proizvode robe i usluge kao što su meso, pšenica,
pirinač i sl., i robe razmenjuju za druge, čime se svaka zemlja uključuje u
međunarodnu podelu rada, ostvaruje veći GDP i viši nivo životnog
standarda.
Drugi razlog za međunarodnu trgovinu su opadajući troškovi po
osnovu ekonomije razmera. Opšte je poznata stvar da se jedinični troškovi
proizvodnje smanjuju sa povećanjem obima proizvodnje koji se može
realizovati na spoljnjem tržištu.
Treći razlog za međunarodnu trgovinu je različitost u ukusima. To
podrazumeva određenu sklonost u potrošnji određenih roba. Na primer,
pretpostavimo da Norveška i Danska proizvode ribu i meso, ali da
Norvežani više konzumiraju ribu, a Danci meso. Tada bi došlo do
obostranog korisnog izvoza ribe iz Norveške i mesa iz Danske. Obe zemlje
bi imale koristi od takve trgovine i mogućnosti zadovoljenja različitih
ukusa u ishrani.
2.
Ekonomska korist od međunarodne trgovine.
Ekonomsku
korist od međunarodne trgovine sagledavamo preko realnih primanja
stanovništva. Tako, na primer, SAD uvozi odeću iz Evrope, a Evropa uvozi
jeftinu hranu iz SAD, zato što za SAD uvozna odeća košta mnogo manje
nego da je SAD sama proizvodi, a opet Evropljane mnogo manje košta
uvozna hrana, nego da je sami proizvode. I za Amerikance i za Evropljane
realne plate su veće (veća kupovna moć) pri razvijenoj međunarodnoj
trgovini, jer radnici u Americi manje rada troše za proizvodnju hrane, a
Evropljani za proizvodnju odeće, tako da i jedni i drugi, proizvodeći robe
gde su manji utrošci resursa preko međunarodne razmene ostvaruju veće
realne dohotke i time viši nivo životnog standarda.
7
