UNIVERZITET ,,UNION-NIKOLA TESLA” BEOGRAD
FAKULTET ZA PRAVO, BEZBEDNOST I MENADŽMENT
,,KONSTANTIN VELIKI” NIŠ
Savremeni servisi e-bankarstva
(Poslovna informatika)
Mentor: Saša Ivanov Student: Nikolina
Živković
73-P/22
1
Niš,2023
Sadržaj
Uvod…………………………………………………………………3
Istorijat elektronskog bankarstva…………………………………
4
Karakteristike I izazovi…………………………………………….5
Mobilno bankarstvo…………………..……………………………7
Internet bankarstvo……………………………..…………………7
Prednosti elektronskog novca I elektronskog
plaćanja………….8
Prednosti elektronskog bankarstva u
praksi…………………….10
Zaključak ………………………………………………………….12
2
u poslovanju ima za posledicu da se klasično poslovanje ubrzano seli
na elektronsku infrastrukturu. Poslovanje putem interneta
predstavlja generalni koncept pod kojim se podrazumeva svaka vrsta
razmene poslovnih transakcija u kojoj strane učestvuju elektronskim
putem, preko računarskih mreža, umesto razmene klasičnih
dokumenata ili direktnih fizičkih kontakata. Elektronsko bankarstvo
se danas podrazumeva u ponudi svake moderne banke. Dostupnost
različitih, prilagodljivih i cenovno konkurentnih bankovnih usluga uz
upotrebu modernih tehnologija, postaje temelj današnjeg bankarstva
i društva.
Istorijat elektronskog bankarstva
Prvi elektronski transfer novca izvršen je još davne 1860. godine.
Transfer je izvršila firma Western Union iz SAD-a, uz pomoć
telegrafa. Kasnije je telegrafski transfer novca postao uobičajen.
Jedan od najvećih platnih i obračunskih sistema današnjice, američki
4
Fedvajer (Fedwire), započeo je sa radom 1918. godine, kao servis za
telegrafski transfer novca pri Sistemu federalnih rezervi SAD-a.
Sredinom šezdesetih godina dvadesetog veka u Velikoj Britaniji i
Sjedinjenim Američkim Državama broj transakcija u bankarstvu
narastao je do neslućenih razmera. Primena tradicionalnih metoda
obrade transakcija, jednostavno, više nije bila moguća, a problem je
narastao do te mere da je pretio ugrožavanjem stabilnosti čitavog
finansijskog sistema. Vlade Velike Britanije i Sjedinjenih Država su,
krajem šezdesetih godina, preduzele mere za automatizaciju sitnijih
transakcija u bankarstvu, pogotovo onih koje su repetitivnog
karaktera. Na bazi ideje, do koje su vodeće britanske banke došle
nekoliko godina ranije, u Sjedinjenim Državama je 1968. godine
formirana radna grupa za unapređenje razmene „bez papira” –
(SCOPE – Special Committee on Paperless Entries), koja je
funkcionisala pri Banci federalnih rezervi u San Francisku. Želja je
bila da se stvori jeftin,
pouzdan elektronski platni sistem, kao
alternativa čekovima. Plan je bio jednostavan: pretvaranje
periodičnih sitnih plaćanja čekovima (kao što su zarade i premije
osiguranja) u posebno oblikovanu platnu evidenciju koja će moći da
se „čita” – uz pomoć računara. Rezultat ovih napora bila je prva
automatska klirinška banka (ACH – Automated Clearing House), koja
je počela sa radom 1972. godine. Kao reakcija na povećanu tražnju za
međunarodnim obračunom transakcija valutama i vrednosnim
papirima, razvijeni su elektronski platni sistemi za plaćanja na veliko.
U oblasti međubankarskog izveštavanja trenutno dominira SWIFT,
koji je osnovan 1973. godine u Briselu. SWIFT je u vlasništvu njegovih
članica, tj. konzorcijuma koji se sastoji od preko 2200 banaka.
Automatizacija transakcija u bankarstvu na malo dugo je odlagana
zbog toga što je vrednost prosečne transakcije relativno mala. Pre
5
