SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
-
KOMUNIKOLOŠKI ASPEKTI BEZBEDNOSTI -
Tema: Formiranje i menjanje socijalnih stavova
Ime i prezime studenta:
Ime i prezime profesora:
Beograd, oktobar 2013. godine
0
Sadržaj:
1. Uvod …………………………………………………………………….2
2. Pojam stavova………………………………………………………… 3
3. Formiranje stavova……………………………..……………….…......5
4. Menjanje stavova.............................................................................8
5. Zaključak……………………………………………………………......10
6. Literatura.........................................................................................11
1
2. Pojam STAVOVA
Neki autori tvrde da je prvo pitanje socijalne psihologije – stavovi.
Stavove ljudi ispoljavaju u svojim postupcima i ponašanjima. Oni su veoma važni s
obzirom da je društvena aktivnost pojedinca u velikoj meri uslovljena njegovim
političkim, filozofskim i drugim shvatanjima.
Na svet u kojem zivi, čovek aktivno reaguje opredeljujući se za ili protiv objekata,
osoba, situacija, institucija. Opaža ih kao vredne ili bezvredne, voli ih ili ne voli, aktivno
se angažuje za ili protiv njih.
-
Stavovi su tendencija da se reaguje pozitivno ili negativno prema izvesnim ljudima,
stvarima, idejama ili situacijama.
-
Stav je stečena dispozicija, stečena spremnost da se na odredjeni način opaža, misli,
emocionalno deluje ili reaguje.
Mnogi autori pokušali su da definišu stav i među svima njima Goldon Olport je
dao najprecizniju definiciju ovog pojma.
Goldon Olport navodi da je „stav neutralna i mentalna spremnost formirana na osnovu
iskustva, koja vrši direktivni ili dinamički uticaj na reagovanje pojedinca na objekte i
situacije sa kojima dolazi u dodir.“
Goldon Olport navodi dva razloga za masovno razvijanje stava: on se moze uklopiti u
svaki teorijski koncept u socijalnoj psihologiji; stavovi rešavaju važan spor koji se vodi
izmedju nativista (geni) i empirista (iskustvo). On smatra da je stav i stecen i formiran na
osnovu iskustva.
Kreč, Kračfild I Balakija ukazuju da stav u svojoj suštini izražava vazne
komponente licnosti: kognitivna, konativna i emotivna komponenta. Kada znamo ove
komponente mozemo da predvidimo nečije ponašanje.
a)
Kognitivna komponenta
obuhvata shvatanja i znanja o objektima prema
kojima postoji stav. To znanje može da bude veoma usko, toliko da tek dozvoljava
da razlikujemo jednu pojavu od druge, a može da bude i sistem znanja.
b)
Emocionalna komponenta
znači da stavovi uvek uključuju i osećanja vezana
za objekat o kom formiramo stav. Sa javljanjem stava uvek se javlja osećanje
prijatnosti ili neprijatnosti, a moguće je da se javi i ceo niz emocija.
c)
Konativna
se odnosi na to da uvek postoji tendencija da se učini nešto sa
objektom prema kom imamo stav, da se stupi u akciju vezanu za objekat. Može
postojati samo spremnost na akciju, a može se manifestovati u nizu akcija.
3
