УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ
Здравствена и социјална заштита
Семинарски рад:
Психијатријски поремећаји и најважнија
обољења у ванредним ситуацијама и рату
Ментор: Студент:
Проф.др Слађана Јовић Саша Алексић 385/09
Бојана Парезановић 414/09
Београд, септембар 2014.
1
.
Системска истраживања ванредних ситуација
У документу Светске здравствене огранизације „
Психосоцијалне
последице несрећа-превенција и вођење
“ у периоду од 1900-1988, утврђено је
да је око 339 милиона људи у свету било погођено поплавама, 26 милиона
земљотресом и отприлике још толико тајфунима и циклонима.
2
Земљотреси
су проузроковали највећи број мртвих и највећа материјална разарања.
У овим истраживањима направљен је компаративни преглед између
развијених земаља и земаља у развоју у коме је установљено да је број
погинулих несрећама око 3-4 пута већи у земљама у развоју него у развијеним
земљама, као и да је број погођених особа 40 пута виши у неразвијеним
земљама.
Eduard
Stierlin
,
пореклом из Цириха, први је започео системскска истраживања
психолошких и психијатријских последица код 21 преживелог рудара у једној
рударској несрећи и код 135 особа након земљотреса у Месини 1908. године.
3
У оквиру истраживања о ванредним ситуацијама, утврђено је још и то да
културни обрасци понашања у овим типовима ситуација, као и разлике у
социјалној структури, степену и квалитету социјалне подршке и помоћи, утучу
како на учесталост тако и на тежину психосоцијалних последица.
Rubonis i Bickerman
су у спроведеној студији одредили заступљеност
психичких поремећаја код групе испитаника који су претрпели последице
одређене ванредне ситуације. По њима, најзаступљенији психички поремећај
је анксиозност до 40%, фобични симптоми 32%, психосоматски симптоми
36%, затим злоупотреба алкохола 36%, депресија 26% и употреба дрога 23%.
Поред претходно наведених психичких поремећаја, дефинисани су и
одредђени синдроми који се везују за ванредне ситуације.
2
http://www.ezdravlje.org/
21.09.2014
3
http://www.ezdravlje.org/
21.09.2014
Ти синдроми су: посттрауматски стресни поремећај, затим синдром
ожалошћености и синдром преживелог.
2. Облици психичких реакција и поремећаја у ванредним
ситуацијама
Као што је већ споменуто, у ванредним ситуацијама код људи се могу
јавити различити облици психичких реакција као што су: страх и анксиозност,
паника, кризно и стресно стање.
4
Значајна карактереристика која се јавља након престанка опасности услед
ванредних ситуација је осећај олакшања код људи што је опасност прошла и
што су преживели ту опасност.
Страх се код људи дефинише као недостатак моћи или способности за борбу са
опасношћу, немогућност изласка из опасне ситуације, или као непознавање одбране
од опасности. Неочекивани догађаји могу код људи изазвати страх у трајању од 5-6
минута. Страх можемо посматрати и као примитивну реакцију који се јавља и код
многих животиња, где до страха долази услед непознавања одређене појаве. Страх је
жесток и несавладив, има карактер ужаса и неутрланом посматрачу изгледа необичан.
Паника се може дефинисати као групни, колективни или масновни, нагло настали
страх, којим се не може контролисати и који доживљавају сви чланови групе.
Паника има три основна елемента- интензитет страха, изненадност појаве страха и
непропорционалност страха њеном узроку.
4
http://www.ezdravlje.org/
21.09.2014
