Međunarodni ekonomski odnosi kao naučna disciplina
•
proučava
ekonomske aktivnosti međunarodnih subjekata
•
Međunarodni subjekti su:
države, međunarodne organizacije, nacionalna
preduzeća i transnacionalne kompanije,
•
Međunarodni subjekti imaju cilj
ostvarivanje mnogih istih, sličnih, različitih
i sukobljenih međunarodnih ekonomskih interesa i veza.
Međunarodne ekonomske aktivnosti
•
Međunarodne ekonomske aktivnosti
obuhvataju:
–
sve ekonomske odnose izmedu nacionalnih privreda u svetu,
–
trgovinsku saradnju,
–
razmenu kapitala,
–
obavljanje plaćanja i plasiranje kapitala,
–
razmenu tehnologije i
–
više oblike privredne saradnje i povezivanja.
Međunarodni ekonomski odnosi kao naučna disciplina obuhvataju dve oblasti:
•
oblast robnih odnosa koja predstavlja
međunarodnu trgovinu, i
•
oblast finansijskih
odnosa
koja
predstavlja međunarodnu monetarnu
ekonomiju.
Pojam globalizacije
1. Aktuelno shvatanje globalizacije:
–
savremene metode pomoću kojih se učesnicima u svetskom tržištu nameću
ekonomska pravila koja propisuju najrazvijenije i najjače zemlje sveta, pre svega
Sjedinjene Američke Države.
2) Istorijsko shvatanje globalizacije:
•
Globalizacija svetskog tržišta uvek je predstavljala nastojanje bogatijih i
jačih država da uvećaju svoje bogatstvo tako što će eksploatisati prirodne i ljudske
resurse drugih država.
3) Metode globalizacije:
U zavisnosti od :
a) nivoa tehnološkog razvoja, posebno bogatijih i jačih država i
b) nivoa istorijske i civilizacijske samosvesti društva kao celine,
globalizacija svetskog tržišta ostvarivala se pomoću
različitih metoda:
Najstariji metod globalizacije su ratovi i kolonijalna osvajanja radi eksploatacije
prirodnih i drugih bogatstava koja pripadaju tuđim teritorijama.
•
Posle Drugog svetskog rata najjače i najbogatije zemlje Evrope i SAD
sprovodile su globalizaciju savremenim metodama institucionalizacije
međunarodnih ekonomskih odnosa
•
Sa ekonomskog aspekta najvažniji savremeni metod globalizacije
predstavlja delovanje transnacionalnih kompanija.
•
Primena savremenih metoda globalizacije svetskog tržišta u privredama
novoindustrijalizovanih država (NIZ)
5. Oblici globalizacije
•
Odnos subjekata u međunarodnim ekonomskim odnosima
– odnos:
–
suverene države i
–
transnacionalnih kompanja
•
procesi institucionalizacije međunarodnih ekonomsmskih odnosa.
6. Determinante aktuelnih procesa globalizacije(1)
•
Savremeni globalni ekonomski razvoj svetske privrede determiniisan je
dejstvom dve suprostavljene tendencije:
1
–
Prva tendencija
odnosi se na konstantno nastojanje svetske oligarhije i
transnacionalnog kapitala da potčini ostale nacionalne ekonomije svojim
interesima radi maksimizacije sopstvenog profita.
Determinante aktuelnih procesa globalizacije – svetska oligarhija
•
Pod svetskom oligarhijom podrazumevaju se složena, raznorodna i sveukupna
dejstva korporacija i banaka, naučnih konsultantskih i pravnih institucija koje ih
opslužuju, međunarodnih finansijskih organizacija koje rade u njihovom interesu i
raznih formalnih i neformalnih organizacija koje utiču na formiranje javnog mnjenja.
•
Bez obzira na svu njenu amorfnost, svetska oliharhija u praksi deluje veoma
koordinirano zbog jednostavne činjenice da je povezuje ne nekakva tajna ili javna
politička ili kakva druga zavera već jednostavno isti ekonomski interes a to je
maksimizacija profita.
Determinante aktuelnih procesa globalizacije(2)
–
Druga tendencija
odnosi se na nastojanje nacionalnih ekonomija koje ne
pripadaju svetskoj oliharhiji da se uključe u privredne tokove koje nameće svetska
oliharhija, ali da pri tom maksimalno sačuvaju svoje nacionalne interese, ekonomski
suverenitet, a istovremeno i maksimiziraju sopstveni profit.
Determinante aktuelnih procesa globalizacije(3)
•
Zemlje svetske oligarhije imaju moćne nacionalne privrede i
transnacionalne kompanije.
U ovim zemljama
(SAD i Japan)
poklapaju se
nacionalni interesi i interesi za ostvarenjem ekonomskog suvereniteta sa interesima
krupnog kapitala.
•
Nasuprot zemljama svetske oligarhije nalaze se zemlje koje su u punoj
ekonomskoj zavisnosti od zemalja svetske oligarhije.
To su pre svega nerazvijene
afričke zemlje u kojima dominira transnacionalni kapital.
Determinante aktuelnih procesa globalizacije(4)
•
Između navedene dve krajnosti nalazi se:
–
zemlje Evropske unije
koje su se velikim delom odrekle nacionalnog
ekonomskog suvereniteta u korist evropskog transnacionalnog kapitala,
–
novoindustrijalizovane zemlje Jugoistočne Azije
koje manje-više uspevaju
da štite nacionalne ekonomske interese i istovremeno uspešno privlače inostrani
kapital,
–
zemlje Latinske Amerike
koje svim silama pokušavaju da stvore prostor za
sopstveni kapital u uslovima dominacije transnacionalnih korporacija.
Uloga države kao poslovnog subjekta u međunarodnim ekonomskim odnosima:
•
države se ređe pojavljuju kao poslovni subjekti u međunarodnoj trgovini
•
zadržavaju regulatornu funkciju u međunarodnim ekonomskim odnosima.
•
države kroz jednostrane mere ali i sporazume sa drugim državama nastoje da
stvore pravni okvir međunarodnog poslovanja.
Institucionalizacija međunarodnih ekonomskih odnosa
•
Institucionalizacija međunarodnih ekonomskih odnosa
je proces
konstituisanja međunarodnih institucija koje određuju pravila ponašanja država u
međunarodnim ekonomskim odnosima.
•
Pojavljuju se novi institucionalizovani subjekti, kao što su nadnadnacionalne,
međunarodne, međudržavne i transnacionalne organizacije.
Subjekti institucionalizacije međunarodnih ekonomskih odnosa
•
Subjekti institucionalizacije međunarodnih ekonomskih odnosa su
–
nadnadnacionalne,
–
međunarodne,
–
međudržavne i
2
•
Navedene činjenice dovoljno idu u prilog stanovištu da, i pored aktuelnih
procesa globalizacije još uvek
ne postoji međunarodna ekonomija kao totalitet u
kome ne postoje države i njihove nacionalne privrede.
•
Samim tim, teško je govoriti i o konstituisanju međunarodne ekonomije kao
naučne discipline.
Međunarodni ekonomski odnosi ili Međunarodna ekonomija?(2)
•
Još uvek su
aktuelni međunarodni ekonomski odnosi
između zemalja koje
kao nosioci državnog suvereniteta predstavljaju i nosioce ekonomske vlasti
zaokruženih nacionalnih privreda.
Međunarodni ekonomski odnosi ili Međunarodna ekonomija?(3)
•
Zbog toga, i pored toga što se u inostranoj i domaćoj literaturi sve češće sreću
naslovi udžbenika koji glase
Međunarodna ekonomija
, na “Megatrend” Univerzitetu
primenjih nauka, Fakultetu za poslovne studije iz Beograda, ova oblast se proučava u
okviru predmeta koji se zove
Međunarodni ekonomski odnosi
, a i zbog navedenih
činjenica i udžbenik ima naziv
Međunarodni ekonomski odnosi
.
P r v i d e o:
Međunarodna trgovina
1. Međunarodna trgovina i međunarodno poslovanje
Svako poslovanje preduzeća preko granica države u kojoj ima sedište,
predstavlja
međunarodno poslovanje
.
Najznačajnija aktivnost u međunarodnom poslovanju je
međunarodna trgovina.
Ostale aktivnosti:
1)
osnivanje preduzeća u inostranstvu i
2) plasiranje stranih direktnih i portfolio investicija.
Međunarodna trgovina
privredna aktivnost koja podrazumeva
razmenu robe, usluga i proizvoda ljudskog
duha
(intelektualne svojine) koja se obavlja izmedu preduzeća iz različitih
država.
Međunarodna trgovina
aktivnost u svetskoj privredi sa
najvećim stopama rasta od 1945.
godine do
današnjih dana.
Međunarodna trgovina
•
Najznačajniji akteri:
–
velike ekonomske sile
•
EU,
•
SAD i
•
Japan.
4
Međunarodna trgovina
Mera zavisnosti države od međunarodne trgovine :
spoljnotrgovinski koeficijent
spoljnotrgovinski koeficijent :
odnos
spoljne trgovine (T),
i
društvenog proizvoda (Y),
spoljnotrgovinski koeficijent
:
T=spoljna trgovina
T= izvoz + uvoz
Y= društveni proizvod
spoljnotrgovinski koeficijent
=
T : Y
Odnosno:
spoljnotrgovinski koeficijent =
izvoz + uvoz : društveni proizvod
Privredni razvoj malih država ograničen je:
-malom teritorijom,
-malim tržištem i
-nedostatakom sirovina.
•
Spoljnotrgovinski koeficijenti imaju velike vrednosti kod malih zemalja,
kao na primer kod:
–
Singapura – 373,
–
Belgije - 144,
–
Luksemburga - 193
Kada je spoljnotrgovinski koeficijent veći od 100 znači da dotična zemlja putem
reeksporta ostvaruje veću spoljnu trgovinu od proizvodnje.
Dakle,
5
Poređenje prodaje kompanija i društvenog proizvoda grupa zemalja 1994. godine
Izvor tabele 3:
CORPORATE WATCH
"Globalization"
, Internet,
1 0/1 0/1998,http://www.corpwatch.com.
Teorije međunarodne trgovine
Podela rada i trgovina
Razdoblje od 1965. do 1990.godine
•
svetski izvoz
rastao je po stopi od
6,7%
godišnje,
•
svetska proizvodnja
rasla je po stopi od
4,1%
godišnje
.
Razdoblje od 1980. do 1990.godine
•
svetska trgovina
(zbir uvoza i izvoza)
rasla je
po stopi od
4,4%
godišnje,
•
svetska proizvodnja
rasla je po stopi od
3%
godišnje
.
Razdoblje od 1990. do 1997. godine
•
svetska trgovina
rasla je
po stopi od
6,6%
godišnje,
•
svetska proizvodnja
rasla je po stopi od
3,3%
godišnje
.
Razdoblje od 1974. do 1983. godine
•
svetska trgovina
rasla je
po stopi od
3,1%
godišnje,
•
svetska proizvodnja
rasla je po stopi od
2,7%
godišnje
.
Kriza zaduženosti u 1980-im godinama
Tabela 4:
Značaj međunarodne trgovine (a)
•
Zašto međunarodna razmena nastaje?
•
Koje su koristi od razmene?
•
Zašto koristi nastaju?
Značaj međunarodne trgovine (b)
•
Šta učiniti da se koristi povećaju?
•
Kako međunarodna razmena utiče na domaću potrošnju i proizvodnju?
8.III 2004
7
