mnogome determiniše sve delatnosti. Delatnost na koju će biti obraćena posebna pažnja u ovom
radu jeste trgovina, koja danas ima ulogu pokretača tržišne privrede.

Ekonomski tokovi razmene

vremenom, usled ekonomskog razvoja, gube svoje tradicionalne

karakteristike. Naravno, u tom procesu progresije kanala marketinga evidentno postoji razlika
među zemljama. S obzirom na tu činjenicu, korisno je izneti slučaj jedne visoko razvijene
privrede, i onih manje razvijenih i oceniti koje su to promene u privrednom razvoju ključne za
poboljšanje trgovine, kao primarne institucije u kanalima marketinga. Pitanja koja se u u ovom
segmentu rada postavljaju su:



Koji su ključne promene privrednog razvoja uticale na strukturu kanala marketinga –
primer Velike Britanije?



Koje se promene kanala marketinga dešavaju u tranzicionim zemljama – primer jedne od
tranzicionih zemalja jugoistočne Evrope?

Rad je takođe usmeren na problematiku lidera u kanalima marketinga. Da li tu ulogu prepustiti
proizvođačima ili pak trgovini? Uzimajući u obzir više faktora, danas, u 21. veku odgovor bi
glasio „trgovina“, sa naglaskom na maloprodaji. Da nas je neko to pitao pre par decenija,
zasigurno bi odgovorili „proizvođači“. Ovim nagoveštavamo jednu od promena koja se desila u
strukturi kanala marketinga, a automatski postavljamo i ključno pitanje:



Zašto jača pozicija maloprodaje u kanalima marketinga na višim nivoima privrednog
razvoja?

Takođe,

efekti

informacione tehnogije

su neizbežna komponenta ovog rada, jer gde ima razvoja i

sve veće primene informacione tehnologije ima i ekonomskog razvoja, a gde ima ekonomskog
razvoja, kao što je već rečeno ima i promene u strukturi kanala marketinga.

Najzad, kao poslednja tema javiće se strategijske alijanse, u smislu njihove specifičnosti,
značajnosti i sve veće prisutnosti. Pitanje koje se ovde postavlja jeste:



Zašto se u uslovima nove umrežene ekonomije posebno afirmišu strategijske alijanse u
kanalima marketinga?



Dolazi do povećanja profitne stope, ali i troškova – profitna stopa je 50- ih bila niža, ali i
troškovi



Dominiraju maloprodavci, u odnosu na prethodnu dominaciju proizvođača



Ditribucija je visoko sofisticirana, u smislu da se iznad 80% proizvoda sakuplja u
distributivnim centrima za dostavu sa istim prevoznim sredstvima



Dominiraju veliki prodajni objekti (u proseku oko 1395 m² za mnogofilijalna trgovinska
preduzeća) sa deleko većim brojem proizvoda nego u prvoj polovini 20. veka



Veći broj linija proizvoda, zahteva se brža dostava, prodajni objekti uglavnom ne drže
zalihe



Povećana upotreba kompjutera – osnova sisitema upravljanja zalihama, upravljanja
distributivnim centrima, planiranja distribucije i vremena transporta – primena EPOS i
EFTOPOS sistema

Posmatrajući izložene promene na sceni distribucije, možemo uočiti da su se one desile na svim
segmentima prometa i trgovine.

1.2.

Kanali marketinga u zemljama u tranziciji

Raspadom socijalističkih privrednih sistema u Evropi, ponajviše na teritoriji istočne Evrope,
došlo je do

reforme privrede

ovih zemalja. Ova reforma je donela promene u privrednim

strukturama, koje su se vrlo jasno mogle uočiti u sferi kanala marketinga.

Promena koja se desila u kanalima marketinga, u inicijalnoj fazi procesa tranzicije jeste naglo

povećanje broja trgovinskih preduzeća

. Kako je to bio period “bolnih” reformi, mnogi ljudi su

ostajali bez posla, s ciljem, eleminisanja neefikasnosti postojećeg sistema. Sva ta nezaposlena
lica, mogla su da se okrenu trgovini, kao jednoj od najsigurnijih grana u tom periodu. Iako je,
kao što je već navedeno rastao broj trgovinskih preduzeća u inicijalnoj fazi, u kasnijim fazama
treba da se uoči pad broja objekata. Ova tendencija je odlika razvijenih zemalja, a tome trebaju
da teže zemlje u tranziciji. Manji broj objekata znači veću koncentraciju trgovine, a
koncentracija je komponenta razvijenih ekonomija.

Druga očigledna promena u kanallima marketinga koja se javlja u procesu tranzicije jeste pojava
i sve veća rasprostranjenost

novih trgovniskih formata

(hipermerketi, supermarkeri, diskonti). Na

tržištu Evrpske unije procenat učešća ovih formata je oko 75%. Zemlje u tranziciji se bliže tom
broju, neki manje, neki više uspešno. Konkretno možemo navesti primer Poljske, Češke i
Mađarke koje imaju zavidan procenat s obzirom na zanemarljivo učešće pre procesa tranziciije.

Tržište zemalja u tranziciji je specifično, jer s obzirom da polako poprimaju karaktristike tržišta
razvijenih zemalja, i predstavljaju

novu metu za strane

investitore

. One svojom transformacijom

prave još veći prostor za globalizaciju tržišta i internacionalizaciju trgovine.
Njihovim dolaskom otpočinje borba na dva “fronta” – borba između većeg broja firmi za kupca,
i borba različitih trgovinskih formata za položaj na tržištu.

Kao ilustrativni primer za zemlju u tranziciji, na području istočne Evrope uzećemo

Hrvartsku

Trendovi koji su u toj zemlji zabeleženi u poslednji par godina jesu:

S .Lovreta, J. Končar, G. Petković, Kanali marketinga, trgovina i ostali kanali, Ekonomski fakultet u Beogradu,

Ekonomski fakultet Subotica, 2013, str.526

D. Lulić, Trendovi u hrvatskoj maloprodaji,

http://www.poslovni.hr/media/article_upload/files/74/7495e298d54a4aff9cfd59cf903073de.pdf

, decembar 2013, str.

3, (datum pristupa: 04.01.2015.)