Panevropski univerzitet „Apeiron“
Banja Luka
SKRIPTA
Uvod u ekonomsku špijunažu
Prof. dr. Dragan Kolev
Banja Luka, 2015.god.
„Čovek koji nema informaciju ne može da preuzme odgovornost. Čovek koji ima
informaciju nema drugog izbora sem da preuzme odgovornost“
Jan Carizon
1
„Biznis je rat“
Dž. Hil
predsednik „
Amerikan Tabaco
“ sredinom XX veka
„Mi živimo u revoluciji obaveštajnosti....“
Francuski predsednik
Žiskard D' Esten
1979. god.
„
Naš veliki mozak je biološka osnova obaveštajnosti, a obaveštajnost je temelj kulture
“.
Stiven Guld
(paleontolog):
UVOD
Živimo u nestabilnom međunarodnom poretku koga mnogi nazivaju „novom
svetskim poretkom“. Živimo u vremenu u kome se događa krupan geopolitički prelaz sa
monopolarnog (sa jednom supersilom – SAD) ka multipolarnom (paralelno egzistira više
svetskih sila). U ovim procesima SAD su i dalje vodeća sila ali sila koja gubi mogućnost
samostalnog odlučivanja i određivanja pravce međunarodnih odnosa. U tom kontekstu se
javljaju i novi centri ekonomske a sa njom i geopolitičke i vojne moći. Svetski centar
ekonomije se sa Antlantik kao svetski megaregiona seli na novi megaregion - severni
Pacifik (akcenat je na Dalekom istoku i Kini) i porastom značaja moći BRIKS-a. Dakle
svetski predak se usmerava ka multipolarizmu. Na to upozoravaju
Slobodan Komazec
i
Dragan Petrović
u svojoj naučnoj monografiji „Globalna monetarna kriza i novi
geopolitički i finansijski odnosi u svetu“ u kojoj se bave analizom strukturalnih uzoraka i
posledica ekonomske krize u svetu i njenim geopolitičkim posledicama.
2
Živimo u periodu velike svetske ekonomske krize koja je nastala kao višegodišnji
kumulativni proces većeg broja faktora: finansijskih derivata, ekspanzivne monetarne
fiskalne politike, neprimerene potrošnje olakog kreditiranja i sl.. Posledice su dugoročne
po ceo svet jer je on globalizovan i na ekonomskom planu. Svetska kriza je svoje
strukturalne uzroke imala u SAD. Nju najviše i pogađa. Umanjuje njenu tzv.“meku moć“
– neoliberalizam je prevashodno ideološko oruđe SAD, ali umanjuje i njenu „tvrdu moć“
– opadanje ekonomskog rasta. Ova kriza se neminovno prelila i na druge privrede i
najčešće se ogledala u padu bruto domaćeg proizvod i porast nezaposlenosti.
Narasla svest o nužnosti prilagođavanja savremenim surovim uslovima ekonomske
kompetitivnosti.
Naomi Klajn
(Naomi Klein) u poznatom radu „Doktrina šoka: uspon kapitalizma
katastrofe“ („
The Shock Doctrine
“)
3
identifikujući savremene ekonomske tendencije u
1
Nekadašnji predsednik britanske “Specijalne vazdušne službe (“
Special Air Service
"- SAS-a). Njihova
deviza je: „Ko rizikuje on pobeđuje!“ („
Who Dares Wins
!“)
2
Komazec Slobodan i Petrović Dragan (2014).
Globalna monetarna kriza i novi geopolitički i finansijski
odnosi u svetu,
Beograd, Institut za međunarodnu politiku i privredu.
3
Klajn Naomi
(2008).
Doktrina šoka: uspon kapitalizma katastrofe
, Zagreb, V. B. Z. d.o.o.
Vremenski periodi „tržišne ponude“ i „tržišne potražnje“ su zamenjeni periodom
„tržište znanja“ koje podrazumeva posedovanje adekvatnih informacija (znanja) kao
osnovnog preduslova i resursa svake privredne aktivnosti. Informacija je postala četvrti
(pored radne snage, kapitala i tehnologije) konstitutivni elemenat proizvodnje.
Informacija obezbeđuje konkurentsku prednost. To je osnovi razlog što mnoge države
svoje obaveštajno-bezbednosne resurse stavljaju u funkciju prikupljanja strogo čuvanih
finansijskih, tehnoloških, industrijskih, bankarskih sl.) informacija koje će poslužiti
nacionalnim ekonomijama za što bolje pozicioniranje svetskom tržištu.
Jedna od značajnih tendencija savremenog sveta je kvalitativno i kvantitativno
povećanje ekonomskog sukobljavanja. U tom kontekstu se snažno razvila i ekonomska
špijunaža. Ekonomsko nadmetanje je novi vid borbe koji ima globalne dimenzije. Borba
za osvajanje novog ili zadržavanje postojećeg tržišta je postala dominantna tendencija
svetskog tržišta. Ono poprima karakter planetarnog ekonomskog rata „svakog protiv
svakog“. Ovo je rat nove vrste, nove fiziologije, sa novim sredstvima, metodama i
tehnikama, ali sa istovetnim ciljevima koje ima konvencionalni rat. U ovom ratu su
neposredne žrtve privredni subjekti (preduzeća, kompanije pa i nacionalne ekonomije),
dok se posledice očitavaju na planu rušenje ekonomija, velikog broja nezaposlenosti,
padu bruto nacionalnog dohotka, slabljenje ekonomske pa samim tim i svake druge moći
zemlje, ekonomske okupacije i sl. Ekonomska špijunaža je u storiji ljudskog društva
imala veliku ulogu. U pojedinim istorijskim okolnostima je imala čak i presudnu.
Informacija u savremenom svetu je postala najvažnija roba – veoma unosan objekat
trgovanja. Smatra se da je tzv. „japansko čudo“, odnosno brz privredni razvoj bio moguć,
pored ostalog, i zahvaljujući dobro organizovanoj, opremljenoj i obučenoj organizaciji za
prikupljanje značajnih informacija i ekonomsko špijuniranje.
Često puta se nagla ekspanzija
ekonomske špijunaže naziva „novim hladnim
ratom“. Onog istorijskog momenta kada SSSR (Rusija) i Zapad nisu više bili vojni
suparnici, pitanja ekonomskog ratvojansu postala prioritetna. I nacionalne bezbednosne
agencije su promenile svoju misiju. Vise osnovni cilj nije bio praćenja političkog
neprijatelje već ekonomske informacije. Tako, na primer, CIA nije više vodila borbu
protiv komunizma, već se fokusirala na nova područja kao što su trafiking, frgovina
narkoticima i oružjem, terorizam, razvoj sofisticirane tehnologije, ekonomske informacije
i sl..
Nagli uspeh Nemačke posle dolaska Nacističke stranke i
Adolfa Hitlera
na vlast
se, pored ostalog, objašnjava i veoma razgranatom, stručnom i dobro opremljenoj
špijunskoj mreži kojoj je jedan od prioriteta bio i prikupljanje tehničko-tehnoloških i
drugih ekonomskih podataka iz brojnih zemalja u svetu. U ovom slučaju je po prvi put
primenjivano načelo “totalne špijunaže: nema podatka koji nije važan, nema mesta koje
nije interesantno i za špijuna su sposobni svi deca, odrasli, vojnici, seljaci, intelektualci.
Ovakav špijunski totalitarizam se primenjivao i kasnije u drugim zemljama, pri čemu su
tehnike i metode industrijske špijunaže permanentno usavršavane.
Mnogi špijunski modeli prikupljanja i analize podataka su postali paradigma
razmišljanja i ponašanja naroda i integralni deo njihovog mentaliteta. Posebno je to
karakteristično za anglosaksonsku civilizaciju koja je u svoj način analiziranja fenomena
i ljudi usadila proverene špijunske modele i koji su u određenom periodu postali
komponenta intelekta.
Cilj ekonomske špijunaže je pomaganje u izradi strateškog plana firme i
donošenju poslovnih odluka. Konkurenciju je neophodno permanentno pratiti i
analizirati, kako realizaciju njihove poslovne strategije, tako i njihove snage, slabosti,
šanse i opasnosti poslovanja. Ona nadzire različite oblasti: od nauke i tehnologije, preko,
kulture, tržišta, finansija pa do prava i zaštite ukupne baštine ekonomskih aktera, država i
grupe država. Odluke o visini kamatnih stopa, kako se postaviti u poslovnom
pregovaranju.
Poslednjih godina sve veći broj država pridaje značajnu pažnju razvoju ove
delatnosti. To govori o narasloj svesti da zanemarivanje obaveštajnih ekonomskih
aktivnosti može da ima značajne negativne posledice po nacionalnu ekonomiju. U tom
smislu su se razvile makroekonomska obaveštajna aktivnost i mikroekonomska
obaveštajna aktivnost.
Oblast ekonomske špijunaže se, kao i svake druge špijunske aktivnosti,
karakteriše večitom borbom, nadmudrivanjem, lukavstvima, zakulisnim igrama,
zaverama, nekonvencionalnim pa i nedozvoljenim postupcima (ne fer). Tako je bilo od
pojave tržišta i razmene robe, sa tendencijom permanentnog usavršavanja.
Sasvim je logično da postoji potreba i nastojanje da se dođe do tajnih informacija
o namerama konkurencije pa i o poslovnim saradnicima.
Otkrivanje tehnoloških i naučnih inovacija, „ključnih signala tehnoloških promena“
(Ešton i Stejsi)
4
koje poseduje konkurencija su veoma važne sa opstanak i razvoje
određenih kompanija. To je i dovelo do pojave industrijske i naučne špijunaže.
Istraživanja su pokazala da veoma mali broj privrednih subjekat na ovim
prostorima ima službe koje se bave ovim specijaliziranim aktivnostima, a što je još
značajnije nema ni svest o njihovoj neophodnosti kao uslova privrednog razvoja.
Najčešće se ovim poslovima bave najuže rukovodstvo (top-menadžeri), a da se
upravljane preduzeća najčešće oslanja na njihov poslovni instinkt, iskustvo, i njihova
saznanja. To je jedan od značajnih razloga zbog čega
U pojedinim firmama koje su svojim poslovanjem okrenute ka izvozu i izlasku na
svetsko tržište shvatile su da bez ekonomske obaveštajne aktivnosti nema uspeha.
Menadžment (rukovodstvo) treba da usvoji novi način privrednog razmišljanja,
novu poslovnu svest, novi pristupa poslovanja koji podrazumeva i obaveštajne aktivnosti
– aktivnosti koje maju za cilj da prikupe relevantne podatke koji će im omogućiti
osvajanje i opstanak na tržištu. Ni jedan ovakav složeni poslovni poduhvat je nemoguć
bez oslonca na saznanja o kojih dolazi ekonomsko-obaveštajna aktivnost. Ali to nije
nimalo lak zadatak za one zemlje čije se privrede nalaze u fazi tranzicije i oporavka i
integrisanja u svetsko tržište.
Ekonomsko špijuniranje јe suptilna i delikatna aktivnost koja zahteva adekvatnu
opremu i stručnu obuku i poznavanje značajnih veština. Multidisciplinarna oblast koja
oslonac ima u brojnim naučnim disciplinama kao što su sociologija, psihologija,
geopolitika, ekologija, politikologija, defendologija, ekonomija, menadžment,
kulturologija, demografija, geografija, socijalna psihologija, forenzika i sl. Prostor
bavljenja i obrade ekonomske špijunaže je veoma širok.
4
Ešton i Stejsi (Ashton and Stacey)
neobjektivnosti i preterivanja iz raznoraznih razloga. Istina je kao i obično negde na
sredini.
6
Paranoja (grčki
para-noia
– ludilo). Vujaklija Milam (1989).
Leksikon stranih reči i izraza
, IV izdanje,
Beograd, Prosveta, str. 666. Paranoja jedna vrste psihoze (sumanutosti) koju karakterišu „bolesne ideje“
proganjanja, veličine. Kod takvih osoba je inteligencija očuvana, on logično rasuđuje, donosi ispravne
zaključke ali iz pogrešnih premisa („razumno ludilo“). U medicini se pod ovim pojmom podrazumeva
poremećenost uma, vrsta ludila.
