Parabankarski poslovi i savremeni finansijski proizvodi

Sadržaj

1. Parabankarski poslovi i institucije...................................................................2

1.1. Definicija i struktura finansijskog sistema...............................................3

1.1.1. Kreditne institucije...............................................................................3
1.1.2. Institucionalni investitori....................................................................4
1.1.3. Investicione banke...............................................................................4
1.1.4. Savremene nekreditne institucije......................................................4

1.2. Definisanje parabankarskih i nekreditnih poslova.................................5
1.3. Rizici u savremenom bankarstvu..............................................................8

2. Savremeni finansijski proizvodi.....................................................................10

2.1. Lizing..........................................................................................................10

2.1.1. Pojam i karakteristike lizinga...........................................................11
2.1.2. Vrste lizinga........................................................................................15
2.1.3. Troškovi lizinga...................................................................................19
2.1.4. Razvoj lizinga......................................................................................20
2.1.5. Prednosti i nedostaci lizinga.............................................................23

2.2. FRANŠIZING...............................................................................................25

2.2.1. Pojam I nastanak franšizinga...........................................................25
2.2.2. Učesnici u sistemu franšizinga.........................................................27
2.2.3. Vrste franšizinga................................................................................29
2.2.4. Franšizing u bankarstvu....................................................................31
2.2.5. Prednosti i nedostaci franšizinga....................................................32

2.3. FORFETING................................................................................................35

2.3.1. Pojam i nastanak forfetinga.............................................................35
2.3.2. Učesnici u forfeting aktivnostima....................................................38
2.3.3. Troškovi forfetiranja..........................................................................40
2.3.4. Prednosti i nedostaci forfetinga......................................................43

3. FAKTORING.......................................................................................................46

3.1. Pojam i nastanak faktoringa...................................................................46
3.2. Subjekti faktoringa...................................................................................48

3.2.1. Obaveze faktora.................................................................................48
3.2.2. Obaveze klijenta.................................................................................50
3.2.3. Obaveze kupca...................................................................................51

3.3. Elementi ugovora o faktoringu...............................................................52
3.4. Funkcije faktoringa...................................................................................53
3.5. Vrste faktoringa........................................................................................55
3.6. Prednosti i ograničenja korišćenja faktoringa......................................58
3.7. Mogućnosti obavljanja poslova faktoringa prema propisima Srbije.60

1. Parabankarski poslovi i institucije

Parabankarski   i   nekreditni   poslovi,   primarno   predstavljaju 

savremene finansijske poslove koji mogu da se obavljaju samostalno kroz 

posebne organizacione forme, ali je sve češća praksa da se obavljaju i u 

sklopu   banaka   kao   dopunski   poslovi   tradicionalnim   bankarskim 

poslovima čija je svrha ostvarenje što većeg profita na nivou banke kao 

celine.   U   slučajevima   kada   se   navedeni   savremeni   finansijski   poslovi 

obavljaju kroz posebno oformljene sektore u okviru univerzalnih banaka 

ili   kroz   “ćerke”   firme   u   sastavu   bankarskog   holdinga   sistema   ili 

finansijskog konglomerata, ove poslove možemo nazvati parabankarskim 

Kreditne   institucije   su   finansijske   institucije   sa   zajedničkom 

karakteristikom   da   na   osnovu   formiranog   potencijala   vrše   plasmane, 

prvenstveno   u   vidu   kredita   privredi   i   stanovništvu.   Oblici   kreditnih 

institucija su banke, štedionice i finansijske kompanije. Najvažniji oblik 

kreditnih   institucija   su   banke   koje   predstavljaju   finansijske   institucije 

koje   se   bave   posredničkim   finansijskim   aktivnostima   na   području 

prikupljanja depozita i davanja kredita. Banka kao depozitno-kreditna 

institucija   formira   izvore   sredstava   u   obliku   depozita   sektora 

stanovništva i privrede a plasira ih u vidu kredita privrednim subjektima 

i građanima.

1.1.2. Institucionalni investitori

Institucionalni investitori su finansijske institucije sa zajedničkom 

karakteristikom   da   sredstva   prikupljaju   u   nedepozitnim   oblicima,   a 

plasiraju   ih   u   vidu   investicija   u   hartije   od   vrednosti.   Dve   osnovne 

distinkcije između kreditnih investicija i institucionalnih investitora leže i 

na stran aktive i na strani pasive. Na strani pasive kreditne institucije su 

uglavnom   depozitne   organizacije,   a   institucionalni   investitori   su 

nedepozitne organizacije. Na strani aktive kreditne institucije su kreditne 

organizacije, a institucionalni investitori su investicione organizacije. 

Institucionalni investitori su: 



Osiguravajuće kompanije



Penzioni fondovi



Investicioni fondovi

1.1.3. Investicione banke

Investicione banke u širem smislu ili berzanske firme su finansijske 

institucije koje obavljaju poslove na primarnom i sekundarnom tržištu 

kapitala.   Svoj   finansijski   potencijal   formiraju   putem   akcionarskog 

kapitala   koji   služi   za   finansiranje   kratkoročnih   transakcija   na   tržištu 

kapitala.   Funkcija   investicionih   banaka   u   užem   smislu   se   obavlja   na 

primarnom tržištu kapitala i sastoji se u pružanju usluga pri emisiji akcija 

i   obveznica   kompanija.   One   pružaju   savetodavne   i   stručne   usluge   u 

procesu   emitovanja   novih   serija   akcija   i   obveznica   kompanije.   Na 

sekundarnom tržištu kapitala, investicione banke se pojavljuju u svojstvu 

brokera, dilera i diler-brokera.

1.1.4. Savremene nekreditne institucije

Savremene   nekreditne   institucije   su   finansijski   posrednici   koji 

svojim delovanjem ubrzavaju obrt kapitala i podržavaju prodor na nova 

tržišta. Svoj finansijski potencijal formiraju putem akcionarskog kapitala i 

kreditnim   zaduživanjem   na   novčanom   tržištu   a   usluge   plasiraju   na 

novčanom tržištu i sekundarnom tržištu kapitala. U grupu savremenih 

nekreditnih institucija spadaju:



Forfeting organizacije



Faktoring organizacije 



Lizing organizacije

Ove institucije mogu funkcionisati kao samostalne kompanije ili, 

što je sve češći slučaj, kao specijalizovane kompanije poslovnih banaka ili 

posebni sektori u okviru poslovnih banaka.

2

1.2.

Definisanje parabankarskih i nekreditnih poslova

Parabankarski   i   nekreditni   poslovi   banaka   (poslovi   osiguranja, 

poslovi   penzionih   fondova,   poslovi   investicionih   fondova,   berzanski 

poslovi,   dilerski   i   brokerski   poslovi,   kastodi   poslovi,   poslovi   lizinga, 

poslovi   franšizinga,   poslovi   forfetinga,   poslovi   faktoringa),   primarno 

predstavljaju   savremene   nebankarske   poslove   (poslovi   osiguranja, 

penzionih   fondova,   ivesticionih   fondova,   zatim   berzanski,   dilersko 

brokerski   i   kastodi   poslovi)   i   nekreditne   (pslovi   lizinga,   franšizinga, 

forfetinga i faktoringa) finansijske poslove koji se obavljaju samostalno 

kroz posebne organizacione forme, ali je sve češća praksa da se obavljaju 

i u sklopu banaka kao dopunskih   poslovi tradicionalnim bankarskim 

poslovima čija je svrha ostvarenje što većeg profita na nivoa banke kao 

celine.   U   slučajevima   kada   se   navedeni   savremeni     nebankarski   i 

nekreditni finansijski poslovi obavljaju kroz posebno oformljene sektore 

u okviru univerzalnih banaka ili kroz ’’ćerke’’ firme u sastavu bankarskog 

holding sistema ili finansijskog konglomerata, ovi poslovi se mogu nazvati 

parabankarskim i nekreditnim poslovima banaka (PNP). U tom slučaju za 

savremene   nebankarske   finansijske   poslove   se   upotrebljava   sinonim 

parabankarski   poslovi   banaka   a   za   savremene   nekreditne   finansijske 

poslove se upotrebljava sinonim nekreditni poslovi banaka.  

Jezičko   značenja   reči   parabankarski   potiče   od   grčkog 

predloga   ’’par’a’’   koji   u   složenicama   može   označavati   neku   promenu. 

Preobražaj, prekoračenje ili premašaj, a pojmovno reč ’’parabankarski’’ 

označava   dopunske   bankarske   poslove.   Definisanje   parabankarskih 

2

Jović D. Zoran, Parabankarski i nekreditni poslovi, Beograd, 2008,str.27

derivate.   Aktive   i   pasive   parabankarskih   organizacija   koje   posluju   u 

sklopu banaka su bilansno odvojene i međusobno i od bilansa matične 

banke.

Najznačajniji parabankarski poslovi u užem smislu su:



Poslovi osiguranja



Poslovi penzionih fondova



Poslovi investicionih fondova



Berzanski poslovi



Dilerski i brokerski poslovi 



Kastodi poslovi

Pored ovih najznačajnijih parabankarskih poslova koji pripadaju 

grupi finansijskih poslova i prevashodno idu uz bankarsko poslovanje ili 

funkcionišu kao samostalne delatnosti, postoji niz drugih poslova koji se 

mogu nazvati parabankarskim poslovima, jer ih mogu obavljati i banke 

kao   dopunske   poslove,   ali   ih   takođe   mogu   obavljati   bilo   koje   druge 

proizvodne ili trgovačke kompanije kao svoje dopunske poslove. To su 

poslovi koji nisu prevashodno finansijske prirode. Takvi poslovi su npr. 

konsalting poslovi, poslovi prometa nekretnina, poslovi prometa roba i 

usluga   u   zemlji   i   inostranstvu,   marketing   poslovi,   poslovi   turističkih 

usluga i sl. Ovi poslovi su   generalno usmereni na povezivanje robnih 

tokova između komitenata banke, bržu naplatu bančinih potraživanja i 

povećanja stepena likvidnosti banke i njenih komitenata.  

Nadalje,   parabankarskim   poslovima   u   širem   smislu   se   mogu 

smatrati i savremeni nekreditni finansijski poslovi ukoliko se obavljaju u 

sklopu bankarske organizacione strukture, kao što su:



Poslovi lizinga



Poslovi franšizinga



Poslovi forfetinga



Poslovi faktoringa

Ovi   poslovi   takođe   mogu   biti   organizovani   kroz   samostalne 

kompanije, ali i kroz posebne sektore u okviru poslovnih banaka ili kroz 

specijalizovane poslove poslovnih banaka. Zajednička karakteristika ovih 

poslova   je   da   svoje   potencijale   stvaraju   iz   akcionarskog   kapitala   i   sa 

tržišta novca a da im je aktiva vezana za novčano tržište i sekundarno 

tržište kapitala.

4

Svi navedeni parabankarski poslovi se istovremeno mogu nazvati 

nekreditnim i nebankarskim finansijskim poslovima ukoliko se obavljaju 

samostalno kao što se svi navedeni nebankarski i nekreditni finansijski 

poslovi mogu smatrati parabankarskim poslovima ukoliko se obavljaju u 

sklopu banaka. Postoji mogućnost različitog načina grupisanja svih ovih 

4

Jović D. Zoran , Parabankarski i nekreditni poslovi, Beograd, 2008 , str. 30