Etika na tržištu novca, deviza i kapitala: analiza i primena

1.Etika na tržištu novca, deviza i kapitala

Etika na tržištu novca, deviza i kapitala

(finansijska etika)

predstavlja primenu

etičkih principa kojima se ostvaruje dominacija finansijskog morala , posolvnih
interesa,poštenja,korektnosti i lepog ponašanja finansijskih trgovaca i berzanskih
diler brokera nasuprot njihovom neomralu i njihovim prevarama i lažima.

Više etike u fin. trgovini znači manje nemorala,prevara, pljačke, mita, korupcije, i što
je najvažnije znači mnogo majne zakonske i administrativne regulativ, i obrnuto..

S obzirom na takvu važnost finansijske etike , u savremenoj teoriji i praksi se pridaje
veliki značaj istraživanju uzroka i faktora zbog kojih dolazi do odstupanja i
nepravilnosti u primeni i korišćenju etičkih principa. Od posebnog značaja su rezultati
istraživanja prof, dr. Wolframa Engelsa u delu „ Kapitalizam i njegove krize “ u kome
istražuje uzroke finansijskih kriza i lomova. On sve uzročnike koji su doveli do kriza
nastalih erozijom etičkih vrednosti na finansijskom tržištu klasifikuje u 3 osnovne
grupe:

Papirni novac i njegovo namerno kvarenje

( CB monopolista,pa je moguće

namerno i sistematsko kvarenje novca)

Kriminalicazija bankarskog poslovanja i finansijskog tržišta

(fin.kriminalne radnje koje imaju za cilj brzo i neosnovano bogćenje ostvareno
isključivo prevarama,lažima i drugim kriminalnim radnjama)

Neznanje i zablude

Svi ovi uzročnici doveli su do bankarskih lomova i fin.kriza na fin.tržištima sa
nesagledivim negativnim posledicama. Te krize se mogu obuzdati i kontrolisati uz
zahvaljujući pravnoj regulativi i instrumentima zaštite investitora. Međutim, trajno
razrešenje tih problema moguće je jedino dominacijom etike i etičkih principa.

2.Etika kao nauka o istinskoj vrednosti morala, običaja, navika i

karaktera

Etika je nauka i filozofija o čovekoovm prirodnom ponašanju kojim on u datom
vremenu i prostoru iskazuje drugom svoje običaje i navike kao i svoj moral. Čovek
želi da sagovorniku prikaže sliku o sebi o svom karakteru i svojim moralnim
vrednostima. Ako je taj prikaz pojeidnca prema drugima iskazan u formi personalnog
kontakta tj.građanskog odnosa onda taj prikaz ima karakter

građanske

(personalne) etike

. Ako je taj prikaz pojedinca iskazan u formi njegovog stava

naspram određenih činjenja ili određenih poslova i radnji onda taj prikaz ima karakter

poslovne (kolektivne) etike.

Tvorac etike kao nauke o moralu je grčki filozof Sokrat. Njegov učenik Platon kaže:
Sokrat kao tvorac dijalektike i jedinstva duha etikom kao filozofskom disciplinom
definiše pojmove ljudskih vrlina : pravednost, hrabrost, čovečnost, dobrotu,a iznad
svega odvaja dobro od zla i istinu od laži.

Prema tome, od svog nastanka do danas, etika kao nauka ima zadatak ne samo da
nas upozna sa onim što je moral i koje su njegove osnovne komponente već i da
zauzme kritičko stanovište prema postojećoj moralnoj praksi.

Zadatak etike nije samo u tome da ukaže na sva različita gledanja ljudi već i da izvrši
vrednosnu ocenu i da ukaže na prave i istinske ljudske vrednosti.

3.Osnovni etički principi u bankarstvu i fin. trgovini

Kvalitet poslovne etike u fin.trgovini neposredno je uslovljen kvalitetom prirodnog
ponašanja pojedinaca naspram ostalih. Pri tom se ponašanje pojedinca zasniva na
poštovanju i primeni etičkih vrednosti. Takvo ponašanje pojedinaca naspram ostalih
i ostalih naspram pojedinca predstavlja izraz principa poslovne etike u fin. trgovini.

Poslovni odnosi koji se zasnivaju izemđu učesnika na finansijskom tržištu su pre
svega odnosi dva ravnorpavna partnera od kojih jedan kupuje da bi zadovoljio svoju
potrebu, a drugi prodaje da bi tom poslovnom operacijom obezbedio sebi prihode.
Na taj način oba partnera ostvaruju svoje željei to pod uslovima koji su obostrano
isplativi, pa i obostrano prihvatljivi. Ta granica obostrane prihvatljivosti se naziva
cena na kojoj su se našli partneri ,a to je upravo

tržišna cena

4.Standardizacija i kodifikacija kao osnovni instrument u primeni i

očuvanju etičkih vrednosti

U svim zemljama tržišne privrede svaki pojedinačni učesnik na fin. tržištu obavezan
je da se pridržava, ostvaruje i u praksi sprovodi sve unapred dogovorene principe
finanasijske etike. To je rezultat ogromnog broja normativne i zakonske regulative na
području poslovnih aktivnosti svih učesnika. To prirodno regulisanje finansijskih
trgovačkih standarda i etičkih vrednosti iskazano je u pisanoj formi i prihvaćeno do
svih učesnika na fin. tržištu i predstavlja

standardiazciju i kodifikaciju etičkih

principa

i osnovni odbrambeni mehanizam na području primene i očuvanja etičkih

vrednosti u finansijskoj trgovini uopšte.

Standardizacija fin. proizvoda kao i kodifikacija principa poslovne etike predstavlja
osnovni instrumentarij svake uspešne tržišne ekonomije u kojoj se bankarsko
poslovanje i fin. trgovina odvijaju i razvijaju uz konsekventnu pirmenu poslovne etike
i njenih vrednosti.

Najvažnijim

ciljem

standardizacije i kodifikacije smatra se onaj kojim se demotiviše i

sprečava bilo koja vrsta koristi korišćenjem nenetičkih vrednosti, a motiviše
dominantna primena etičkih vrdnosti i principa.

Standardizacija

podrazumeva kreiranje, proizvodnju i trgovinu standardnim fin.

proizvodima kojima se:

Destimuliše nemoralno ponašanje pojedinaca,otklanjaju nesporazumi,

laži,prevare i dr neetičke pojave

Sprečava „lov u mutnom“ , „kupoprodaja magle“, improvizacije i druga slična

nemoralna ponašanja

Omogućava efikasna identifikacija nosioca i uzročnika nemoralnih pojava i

efikasna primena sankcija protiv tih pojava (crna lista,krivična i
dr.odgovornosti)

Zamenjuje bilateralni kupoprodajni ugovor multilateralnim instrumentima

trgovine

Zamenjuje tajnost trgovačkih operacija njihovom oficijelnom javnošću

Zamenjuje centralizacija visokom decentralizacijom odlučivanja

Kodifikacija

podrazumeva pre svega:

Donošenje i oživljavanje

etičkog kodeksa

Donošenje i oživljavanje

insajder pravila

Donošenje i oživljavanje

regulative

u oblasti regulisane i neregulisane kao i

berzanske i vanberzanske fin. trgovine

Donošenje i oživljavanje

regulative

u oblasti sukoba interesa, nespojivosti f-ja

i odgovornosti pojedinaca u odnosu na ostale

5.Finansijsko- tržišna regulativa kao oruđe za zaštitu etike

Normativna regulativa institucija fin. tržišta ( brokersko dilerske delatnosti) shvaćena
kao skup pravnih normi, mera i instrumenata kojima se ostvaruju poslovni ciljevi
podrazumeva:

1. Ukupnu regulativu koja se odnosi na statusnu formu institucija fin.tržišta,
organizaciono- tehnološku formu, uslove za sticanje svojstva posl.partnera( njegova
prava i obaveze), razlozi za oduzimanje tog svojstva poslovnom partneru,način
sprečavanja zlouporebe informacija...

2. Ukupnu regulativu koja se onosi na:Regulisanje sukoba interesa, nespojivosti f-ja,
odgoviornosti dilera i brokera (diler-broker mora sve svoje obaveze izvršavati
svesno,profesionalno i sa pažnjom dobrog domaćina)

3. Ukupnu regulativu koja se onosi na:

Izbor optimalnog standardizovanog fin. proizvoda za kojim postoji

permanentno veća tražnja ili manja ponuda na fin. tržištu

Kreaciju i proizvodnju izabranih fin. proizvoda i njihov plasman

Izbor i utvrđivanje metodologije formiranja standarda poslovne informacije za

svaki pojedinačni fin. proizvod

Kreiranje i primena politike o načinu i uslovima sekundarne kupoprodaje

plasiranih fin. proizvoda

Kreiranje i primena politike negovanja kursa isključivo svojih proizvoda koji su

prodati iz „prve ruke“ ili su „pušteni u promet“

4. regulativu vezanu za pravila operativnog rada, tehnološku osnovu i tehnološke
normativr

5. regulativu vezanu za pravila ponašanja brokera i dilera sa poslovnim partnerima
iste profesije i partnerima iz drugih profesija