ДИПЛОМСКИ РАД

Београд 2015

Садржај:

УВОД

...............................................................................................................................4

Организациони делови рачуноводства ………………………………....................................
5

1.1.

Финансијско рачуноводство ………………………………………………………………….......... 5

1.2.

Управљачко рачуноводство………………………………………………………………………...... 6

1.3.

Пореско рачуноводство………………………………………………………………………… .......... 7

Регистар прописа

..............................................................................................

Тела која доносе и одлучују о промени рачуноводствених норми

.......................

Врсте финансијских извештаја

..................................................................................

4.1.

Биланс стања .............................................................................................. 12
4.1.1. Позиције у обрасцу Биланса стања ........................................................... 15

4.2.

Биланс успеха......................................................................................................... 21
4.2.1. Позиције у обрасцу Биланса успеха .......................................................... 24

4.3.

Извештај о новчаним токовима........................................................................... 28

4.4.

Извештај о променама на капиталу.................................................................... 30

4.5.

Напомене уз финансијске извештаје.................................................................. 31

Поступање са грешкама..............................................................................................
33

5.1.

Поступање са грешкама из претходног периода које нису материјално

значајне................................................................................................................ 33

5.2. Исказивање података за претходну годину у случају исправке грешке у току

следеће године.................................................................................................... 34

6. Проблеми хармонизације и стандардизације финансијског извештаја................

7. Контни оквир за привредна друштва, задруге, друга правна лица и

предузетнике........................................................................................................... 38

7.1. Класа 7: Отварање и закључивање рачуна стања и успеха.............................. 48
7.2. Класа 9: Погонско књиговодство – Обрачун трошкова и учинака................... 50

7.2.1. Главне карактеристике обавезујућих рачуна у књиговодству

трошкова и учинака..................................................................................... 51

8. Обвезници састављања финансијских извештаја и обвезници ревизије................ 52
9. Литература ..................................................................................................................... 53

УВОД

Финансијско-рачуноводствено извештавање, се у пословној пракси, испољава као функција

и као задатак. Адекватну информациону подлогу подразумева функција финансијског
извештавања, док је његов задатак усмерен на њихово читање, са циљем задовољења
информационих потреба различитих интересних група. Основни смисао финансијског
извештавања је да се у њима презентује економска суштина пословних промена и догађаја на
начин како су се они стварно одиграли, али и да се прикажу последице тако насталих догађаја који
су у рачуноводственом погледу обухваћени.

Два финансијска извештаја, чија је вредност све до данас остала неоспорна, егзистирају у

рачуноводственој традицији, и то: биланс стања и биланс успеха. Дуги низ година примарни
финансијски извештај био је биланс стања, служећи при томе, првенствено интересима
поверилаца и кредитора, који су у њему пронашли инструмент за обрачун капацитета покрића
дугова. Уласком у двадесети век, биланс почиње да служи и другим сврхама, у првом реду
потребама менаџмента предузећа. Финансијски извештаји се састављају и презентирају да би се
задовољили захтеви свих корисника. Циљ финансијских извештаја је извештавање о финансијском
положају, променама финансијског положаја, успешности управљања предузећем и пружање
информација о токовима готовине предузећа.

Финансијски извештаји треба да буду направљени тако да пружају менаџменту оно што је

потребно за спровођење ефикасне контроле у организацији. Потребно је да буду компаративни и
да показују тренутно финансијско стање, као и финансијски учинак у прошлости.

Остварене трансакције и други догађаји у финансијским извештајима треба истинито и

крајње објективно да прикажу на који начин утичу на целокупно пословање привредног субјекта.
Овакав начин исказивања стања у којем се мери вредност једног привредног система од пресудне
је важности и интереса за све оне који зависе од остварених економских исхода предузећа о којем
се извештава.

Финансијски извештаји треба да буду разумљиви менаџерима који немају знање из

области рачуноводства и требају бити лаки за интерпретирање. Морају бити јасни, релативно
кратки и без непотребних детаља. Да би се циљ остварио, неопходно је да предузеће у

Београд 2015

другима. Финансијско рачуноводство се сусреће и под називима пословно, главно, централно или
билансно рачуноводство.

Често се не разликује довољно функција финансијског рачуноводства од функције

финансирања. Треба имати у виду то да је финансијско рачуноводство информациона финкција,
док се код финансирања ради о прибављању средстава, преображавању средстава, враћању
средстава и ускладјивању обавеза према изворима средстава. Финансирање је једна од основних
функција у оперативи, а рачуноводство је саставни део информационих функција.

Рачуноводство за одлуке о финансирању даје потребне информације, а из саме делатности

финансирања прима одговарајуће податке. То показује да се суштински разликују финасијско
рачуноводство и финансирање као пословне функције и не треба да збуњује то што се
организационо обе те функције могу обављати и у оквиру исте службе која се назива, нпр.,
финансијска служба, рачуноводствена служба, привредно – рачунски сектор и слично.

1.2. Управљачко рачуноводство

Управљачко рачуноводство је у функцији обезбеђивања информација интерним органима

(руководству) за ефикасно управљање пословним процесима. Ово рачуноводство често се
изједначује са погонским књиговодством, односно књиговодством трошкова, што није исто, јер
управљачко рачуноводство обухвата шире подручје, укључујући могућност утврдјивања ефеката
пословања по делатностима , секторима, пословним јединицама, све до појединачног производа,
а такодје укључујући не само стварне трошкове и приходе (обрачуне), већ и планске ( предрачуне
и њихово медјусобно поредјење). У ствари, кључни део управљачког рачуноводства је
рачуноводство трошкова и учинака (код нас класа 9) које представља аналитичко рачуноводство
интерног подручја пословања. Често се назива и интерно рачуноводство, а код производјачких
правних лица и фабричко или погонско рачуноводство. Оно је део управљачког рачуноводства чија
је основна садржина вишеструка аналитичка обрада трошкова и учинака.

Битна карактеристика управљачког рачуноводства је да се код њега много већа пажња

посвећује прикладности информација и правовремености информација него у финансијском
рачуноводству и рачуноводству трошкова. Рачуноводствене информације су у њему увек
проблемски оријентисане, много је већи акценат на испитивању одступања у еконмским
категоријама. Осим тога, ово рачуноводство омогућује обезбедјивање података о компаративним
предностима и недостацима, трошковима и ефектима и нето резултатима алтернативних решења
као основе за одлучивање ( одлука и нема смисла ако не постоји избор од више алтернативних
решења).

У финансијском рачуноводству и рачуноводству трошкова полазиште је увек изворни

податак. Прикупљени подаци се затим на уобичајени начин средјују и обрадјују док се не додје на
крају до података, односно информација, који се исказују у рачуноводственим извештајима. У
управљачком рачуноводству се полази од тога какве одлуке у оквиру пословног система треба
донети и у складу са тим потребама се конципира структура потребних рачуноводствених
података и информација. Оно је дакле, усмерено, пре свега, ка будућности. Повољна околност за

Београд 2015