3
УВОД
Општа сигурност, мир и стабилност, основни су предуслови за функционисање
сваког друштва.
Снажан развој технике и технологије, као и интензивирање економских токова
убрзали су све сегменте живота, што је допринијело већој међузависности држава и
региона. Управо таква међусобна повезаност изазова, пријетњи и ризика, наметнули су и
потребу јачања начела сарадње и кооперативног приступа одбрани и безбједности
националних држава.
Познато је да је највећи број држава у свијету, опредјељен да питање безбједности
рјешава у оквиру система колективне безбједности Организације Уједињених нација
(ОУН), који је и даље један од важнијих фактора глобалне безбједности. Осим ове
организације ту су и Организација за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС), Европска
унија (ЕУ) и Сјеверноатлански савез (НАТО) и њихова способност прилагођавања и
реаговања на савремене изазове, ризике и пријетње значајно утичу на стање безбједности
у Европи. Принцип успостављања и изградње безбједности и одбране државе чланице
базирају на систему колективне одбране у оквиру којег су обавезне на заједничко
дјеловање, координирано коришћење одбрамбених капацитета, као и ангажовању људских
и материјалних ресурса држава чланица у случају напада на неку од њих.
Када је у питању Босна и Херцеговина, која осим глобалних ризика нарочито,
велики проблем при успостављању и изградњи одбрамбеног и безбједносног система
суочава се са регионалним изазовима, односно разним унутрашњим проблема.
Након низа спроведених реформи у области одбране, Босна и Херцеговина успоставила је
јединствени систем одбране, али ипак тај пут захтјева још значајан низ реформи и
усаглашавања како би се достигао и успоставио сектор одбране и безбједности по угледу
на савремене и развијене државе.
У оквиру овог семинарског рада детаљније ћемо се осврнути на успостављање и
даљи развој сектора одбране Босне и Херцеговине, образлажући досадашњи пут реформе
сектора одбране, организационо функционисање и остале сегменте успостављања и
функционисања овог сектора у Босни и Херцеговини.
5
2. СЕКТОР ОДБРАНЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Босна и Херцеговина као држава у транзицији ,приступила је процецесу низа
реформи, у различитим областима друштвеног живота, а нарочито у области одбране.
Прошле су 2 ипо деценије откако је Општи оквирни мировни споразум парафиран у
Дејтону, Охио. Током овог периода, Босна и Херцеговина морала је разријешити низ
проблема, међу којима се посебно истичу два главна изазова. Први је био обнова након
разорних сукоба између 1992. и 1995.године. Други је био трансформација од пост
комунистичке, дириговане економије у модерну парламентарну демократију са
тржишном економијом.
Ниједна друга транзицијска земља у источној или југоисточној Европи није се
морала суочити са оваквим изазовима. Током овог периода регионална и глобална
сигурносна ситуација су се драматично промијениле.
Основне смјернице за вођење процеса реформи била су начела демократске
цивилне контроле над Оружаним снагама, остварење транспарентности у планирању
одбране, те одобравање и реализација буџета одбране, уважавајући потребу за
дефинисањем фискалних ограничења за одбрану, која успостављају демократски органи
власти. Једно од значајних достигнућа у провођењу реформских рјешења јесте успостава
Комисије за одбрану и сигурност Парламентерне скупштине Босне и Херцеговине, која
проводи парламентарни надзор и контролу над Оружаним снагама Босне и Херцеговине.
Основни циљ реформе одбрамбеног сектора једне државе као што је Босна и
Херцегована је усавршавање и развијање одбрамбених снага који ће земљу и њене
грађане бранити кроз колективне сигурносне аранжмане, а посебно кроз чланство у
НАТО-у.
Сектор одбране у Босни и Херцеговини регулисан је законима и то првенствено
Законом о одбрани Босне и Херцеговине, а затим и Законом о служби у Оружаним
снагама Босне и Херцеговине, као и Законом о учешћу припадника Оружаних снага Босне
и Херцеговине, полицијских службеника, државних службеника и осталих запосленика у
операцијама подршке миру и другим активностима у иностранству.
Сврха сектора одбране Босне и Херцеговине је да начином организовања, обуке и
опремања оружаних снага, буде способан за провођење мисија које су, за оружане снаге,
6
утврђене Уставом Босне и Херцеговине, Законом о одбрани Босне и Херцеговине и
Одбрамбеном политиком Босне и Херцеговине.
Реформама одбране у Босни и Херцеговини успостављена је демоктратска
контрола оружаних снага, у складу са праксом и стандардима европских
демоктратских држава, која подразумијева цивилну команду над оружаним снагама и
парламентарни демоктратски надзор.
Ланац контроле и командовања почиње од Предсједништва Босне и Херцеговине,
иде ка Министарству одбране, затим преко начелника Заједничког штаба Оружаних снага,
сеже до потчињених команди и јединица.
Цивилна команда
над оружаним снагама остварује се преко демоктратски
изабраних органа – Предсједништва Босне и Херцеговине и Министарства одбране.
Путем консензуса, Предсједништво Босне и Херцеговине остварује врховну
оперативну и административну команду и контролу оружаних снага, у миру и рату.
На основу уставне позиције и законских овлаштења, Предсједништво Босне и
Херцеговине одлучује о употреби и размјештању снага у операцијама током рата
или ванредног стања у земљи, као и слању снага у операције подршке миру изван
земље, доноси одлуке о структури и величини оружаних снага, поставља и смјењује
генерале, усваја и доноси доктринарне документе, предлаже Парламентарној
скупштини Босне и Херцеговине, односно, захтијева проглашење ратног стања или
ванредног стања.
Министар одбране, на основу одлука Предсједништва Босне и
Херцеговине, доноси подзаконске акте, директиве, прописе и наређења, којима се
регулише организација, обука, опремање, размјештај и употреба оружаних снага;
развија буџет за одбрану Босне и Херцеговине; налази се на челу ланца стратешког
планирања за оружане сукобе, операције подршке миру и реагирања у случају
природних катастрофа и несрећа; врши команду и контролу војно-обавјештајних
активности и предлаже Предсједништву Босне и Херцеговине постављање и смјену
генерала. Министар одбране овлаштен је да надгледа, прати и врши инспекцију над
оружаним снагама на свим нивоима.
Парламентарни демократски надзор
над оружаним снагама остварује
се преко Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине и парламената
