Odlomak

Име херпес долази од грчке речи херпеин (енг. to creep) што значи пузати, а односи се на способност херпесвируса да стварају повратне лезије. Херпесвируси су узрочници хроничних, латентних и повратних инфекција те су управо због тога многе године збуњивали лекаре и научнике. То је група великих ДНА-вируса са специфичном структуром вириона према чијој су морфологији у почетку и сврставани у групу херпесвируса. Како је секвенцирање генома херпесвируса започело 1980-их година те је до сада секвенцирано 56 комплетних генома од 37 врста, међусобна поређења генских секвенци постала је примарни приступ за евалуирање филогенетских и таксономских односа међу херпесвирусима. Према томе су херпесвируси сврстани у ред Herpesvirales који садржи 3 породице – Herpesviridae, Alloherpesviridae и Malacoherpesviridae. У породицу Herpesviridae спадају вируси који инфицирају сисавце, птице и гмизавце јер је поређењем генских секвенци показано да они потичу од заједничког претка. Вируси унутар Herpesviridae деле се на три подпородице – Alphaherpesvirinae, Betaherpesvirinae и Gammaherpesvirinae. Херпесвируси сисаваца могу се наћи у све три подпородице док херпесвируси који инфицирају птице и гмизавце припадају подпородици Alphaherpesvirinae.

Alphaherpesvirinae укључују вирусе који имају варијабилан распон домаћина, релативно кратки репродукциони циклус, брзо распрострањивање унутар културе те успостављају латенцију у сензорској ганглији. Betaherpesvirinae имају ограничен распон домаћина, дужи репродукцијски циклус, спорије распрострањивање у култури, те често успостављају латенцију у лимфоретикуларним станицама. Gammaherpesvirinae показују ограничен распон домаћина који је често лимитиран на породицу или ред где припада природни домаћин, реплицирају се ин витро у лимфобластоидним станицама те често успостављају латенцију у лимфоидним станицама. Унутар ове породице познато је више од 100 вируса, од којих је 8 нађено код људи (Human herpes virus, HHV). Чак 3 су откривена тек у задњих 20-ак година (HHV-6, HHV-7, HHV-8). Сви они узрокују дуготрајну присутност у домаћину, али различитим механизмима постижу латентно стање. Три су неуротропна (HHV-1, HHV-2, HHV-3), четири су лимфотропна (HHV-4, HHV-6, HHV-7, HHV-8), а један је укључен код моноцитне лозе (HHV-5). Узрокују разнолике инфекције, а два херпесвируса, HHV-4 i HHV-8, се чак повезују и с настанком рака код људи.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Biologija

Više u Seminarski radovi

Komentari