Krvotok čoveka

Крвоток човека састоји се од срца и крвних судова. Неки крвни судови иду од срца према периферији и њих називамо артерије, други иду са периферије тела према срцу и њих називамо вене. Крвоток човека подељен је у два дела: мали и велики крвоток.

Мали крвоток (circulus sanguinis minor) представља пут крви од десне коморе до плућа и назад до леве преткоморе. Мали крвоток служи за пречишћавање крви у плућима, тј. измену гасова у плућима и назван је плућни крвоток.

Велики крвоток (circus sanguinis major) представља пут крви од леве коморе до свих ткива у организму, до десне преткоморе. Велики крвоток носи кисеоник и хранљиве материје до свих делова тела где завршава најситнијим крвним судовима – капиларима. Велики крвоток назван је и телесни крвоток.

Самим тим што постоје два крвотока срце је подељено на два дела: десно и лево. Десна страна садржи искључиво венску крв па се самим тим назива и венско срце, а лева страна садржи само артеријску крв па се назива артеријско срце. Крв између десног и левог срца се никада не меша.

КРВНИ СУДОВИ

Крвни судови су опнасте еластичне цеви кроз које тече крв. Према грађи и функцији разликују се три типа крвних судова:
• Артерије,
• Вене и
• Капилари
Сви крвни судови су изграђени од спољашњег, средњег и унутрашњег слоја.

2.1 АРТЕРИЈЕ

Артерије су крвни судови који воде крв од срца до капилара. Имају дебеле и јаке зидове који се састоје из три слоја:
• Спољашњи слој – tunica adventitia је изграђен од везивног ткива.
• Средњи слој – tunica media чине глатке мишићне ћелије и еластична влакна.
• Унутрашњи слој – tunica intima изграђује везивно ткиво и један слој епителних ћелија (endotel). У мањим артеријама чини га само ендотел.
Идући од срца највећа артерија – аорта, грана се на мање гране. Разликујемо две врсте грана:
• побочне и
• завршне.
Најмање артерије зову се артериоле и оне се даље гранају на капиларе. Гране суседних артерија могу да се спајају између себе. Такви спојеви се називају артеријске анастомозе. На тај начин се омогућава несметана циркулација крви и исхрана ткива у случају да се нека артеријска грана зацепи или повреди.