1

2

Садржај

Увод...............................................................................................................................................................3

Лична хигијена............................................................................................................................................. 4

Хигијена коже..............................................................................................................................................5

Хигијена уста и зуба.................................................................................................................................... 7

Хигијена руку  и ногу.................................................................................................................................. 9

Хигијена одевања и обувања....................................................................................................................11

Хигијена чула............................................................................................................................................. 13

Хигијена косе и лица................................................................................................................................. 14

Хигијена органа за дисање........................................................................................................................16

Хигијена нервног система.........................................................................................................................18

Закључак..................................................................................................................................................... 21

Литература..................................................................................................................................................22

background image

4

Лична хигијена

Лична хигијена је важан стуб опште хигијене нарда. Још у старом веку па њој се и 

у   Грчкој   и   у   Риму   поклањала   велика   друштвена   пажња   грађена   су   и   кућна   и   јавна 

купатила, а подизани су и стадиони за спортска вежбања и надметања. Још тада је била 

позната маxима: у здравом телу - здрав дух. У средњем веку, када је опала општа хигијена, 

па са њом и лична, јавиле су се различите болести као (куга, колера, вариола, маларија, 

сифилис), које су пустошиле народе. Треба се само подсетити средине четрнаестог века, 

када се Европом размахнула куга, која је уништила две петине становништва (српски цара 

душан је тада избегао са супругом на Свету Гору у Хиландар).

Одижући   личну   хигијену   појединаца,   истовремено   подижемо   и   општу   хигијену 

народа, а свако знање које прелази у навику исијава себе у околину и шири се. Народна 

изрека “здравље је највеће богатство” долази до изражаја у свакодневном животу, у коме 

човек брзо схвата да само ко је здрав може да савлада препреке које се испред  њега 

постављају током живота на различите начине и у  различитим ситуацијама. Здрав човек 

је снажан човек, способан да се развија и физичко и ментално, да остварује своје реалне 

циљеве   и   да   се   осећа   срећним.   Болестан   човек   је   у   основи   несрећан   човек.   Услов 

благостања јесте отклонити болест која нарушава радну, физичку и психичку  способност. 

Примитиван је осећај да је лична хигијена ван пажње и интересовања друштва, да 

је   то   само   ствар   појединца   и   да   се   састоји   у   “прању   лица   и   тела”.   Лична   хигијена 

подразумева   неговање   тела   и   духа   од   рођења,   стварање   хигијенске   навике   од   раног 

детињства, придржавање норми правилне исхране, заштиту од штетних спољних утицаја 

добрим одевањем, обувањем и на друге начине истовремено јачање одређеним мерама 

телесног и духовног здравља.

5

Хигијена коже

Тело је споља обавијено кожом. Површина коже зависно од висине развијености 

човека, износи 1,5 до 2

2

 метара . Састављена је од вишеслојног епитела (поткожица) чији 

горњи део брзо стари и перута се, опада и занавља се. Испод је крзно (дерм), у коме се 

налазе везивна влакна, крвни судови, нервни завршеци, и знојне и лојне жлезде, које имају 

улогу у излучивању штетних материја из организма и у подмазивању коже штитећи је 

истовремено од бактерија и спољних утицаја.

Дебљина коже је различита : танка је , свега који мм на очним капцима, а дебела је 

до 0,5 цм на грубим табанима и шакама. Укупна њена тежина је око 3 кг. Боја коже зависи 

од   пигмента   меланина   у   подкожици,   који   се   ствара   у   меланоцитима.   Под   утицајем 

Сунчеве светлости меланин се више ствара и штити кожу од штетног дејства Сунчевих 

зрака. Бледе особе не стварају меланин. Кожа може бити глатка или обрасла длакама. 

Длакавост зависи од пола, животног доба и наследних својства, Дакле и нокти су саставни 

део коже. Улога коже је разнолика:

Врши улогу терморегулацији физичком заштитом органа- знојањем и испаравањем 

са коже, али и дебљи или тањи подкожним масивним ткивом.

Спречава инфекције организма физишком заштитом, али и излучевинама жлезда, 

пре свега машћу (лојем), те одржавањем сталне PH константне подкожице;

Делује као екскреторни орган, излучујући преко знојних жлезда разлићите штетне 

материје, посебно мокраћну киселину;

Кожом   се     и   дише,   односно   врши   мање   или   више   “проветравање”   организма, 

излучивањем угљен диоксида;

Преко коже човек је у  великом и сталном контакту са спољним светом, а користи 

чула која суи  њој смештена, од којих је најбитније чуло додира, притиска и бола, 

што није занемарљиво у свакодневници људског битисања.

background image

7

Купање се обавља најмање једном недељно, а лети чешће, што зависи од посла који 

се радии  околине у којој особа живи. 

Купање се врши у кади или под тушем, а може се вршити и у рекама, језерима или 

мору. Често се користе и градски базени, затворени или отворени, који истовремено служе 

и за рекреационе и спортске активности. За прање тела потребно је најмање 20 л воде. 

Притом се користи сапун или шампон, по потреби и одговарајући сунђер.

Приликом туширања пажња се посвећује деловима тела који се више прљају као и 

онима који се зноје или јаче луче зној. То су откривени делови тела, пазуха, пупак, врат, 

уши, стопала и полни органи. Сматра се да туширање не треба да траје дуже од 20 мин. 

Купањем под тушем по правилу се изводи тако да се почне са млаком водом, прелази на 

топлу, а заврсава са хладнијом. 

Постоје и тзв. и ваздушна купања. Она се обављају на чистом ваздуху, у природи 

или крај отвореног прозора, уз шетње или вежбе дисања. Најбоље је када се изводе ујутру, 

након устајања а пре прања. Јачају тело и физички и психички. Најбоље је када се водена 

купања смењују са ваздушним. 

Хигијена уста и зуба

Хигијена уста и зуба је битна не само за истоимених органа, већ и за здравље 

читавог организма. Сматра се да устима треба поклонити посебну пажњу и због тога што 

се у њима налази више штетних бактерија него у другим отворима тела, као и због тога 

што преко њих улазе у организам улазе и многи изазиваћи заразних болести, пре свега 

цревних. Инфекција крајника и ждрела али и инфекција зуба могу се проширити и на 

друге органе, срце и бубреге, што може бити опасано и по живот. Прехладе тела често се 

манифестују првим зрацима на ждрелу, што код деце долази понајвисе услед промаје, 

слабијег облачења, или уношења хладније хране, као што је сладолед. Употреба слатке 

хране, разних слаткиша и чоколаде изавива стварање претеране киселости и подстиче 

резвој бактерија у устима и на зубима, па лакше долази и до упале ждрела и до оштећења 

Želiš da pročitaš svih 22 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti