FAKULTET – OSNOVNE STUDIJE
Porodica kao agens(vršilac) socijalizacije djeteta
(Seminarski rad)
Predmet:
Mentor:
Student:
Adelisa Džonlić
Brčko, 2014.
Bosna i Hercegovina
BRČKO DISTRIKT
BOSNE I HERCEGOVINE
Internacionalni univerzitet
Brčko distrikt BiH
Босна и Херцеговина
БРЧКО ДИСТРИКТ
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Интернационални универзитет
Брчко дистрикт БиХ
M. Malića i I. Džindića bb. 76100 Brčko Distrikt BiH
[email protected]
М. Малића и И. Ђинића бб. 76100 Брчко Дистрикт БиХ
2
Sadržaj
Uvod..........................................................................................................3
1.Porodica.................................................................................................4
2.Socijalizacija..........................................................................................5
3.Uticaj društvene sredine na socijalizaciju djece.....................................7
3.1Uticaj društvene sredine na socijalizaciju djece sa posebnim osvrtom
na djecu sklonu devijantnom ponašanju.....................................8
3.1.1Definisanje osnovnih pojmova........................................8
4.Porodica kao agens socijalizacije djeteta..............................................8
4.1 Odgojna funkcija porodice.......................................................10
4.2 Svrha, zadaci i sadržaj porodičnog odgoja.............................12
4.3 Roditelji kao odgajatelji............................................................14
4.4. Pedagoška kultura roditelja....................................................16
Zaključak................................................................................................19
Literatura................................................................................................20
Bosna i Hercegovina
BRČKO DISTRIKT
BOSNE I HERCEGOVINE
Internacionalni univerzitet
Brčko distrikt BiH
Босна и Херцеговина
БРЧКО ДИСТРИКТ
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Интернационални универзитет
Брчко дистрикт БиХ
M. Malića i I. Džindića bb. 76100 Brčko Distrikt BiH
[email protected]
М. Малића и И. Ђинића бб. 76100 Брчко Дистрикт БиХ
4
1. Porodica
Porodica je jedna od najstarijih, najtrajnijih i relativno najstabilnijih oblika
zajedničkog života ljudi u svim fazama društveno-istorijskog razvoja. Ona se javlja u
funkciji zadovoljavanja nekih primarnih potreba ljudi, pre svega, onih koje se odnose na
produženje vrste, brigu o maloletnoj deci,emotivnu sferu članova porodice, i dr.
Prva takva karakteristika je da porodica počiva na biološkim osnovama(polni odnosi
i biološka reprodukcija rađanja).
Druga bitna karakteristika odnosi se na deo socijalne veze o porodici tj. na odnose
srodstva, pri čemu je najvažniji oblik srodstva krvno, prirodno (biološko) srodstvo, mada se
porodica može i zasnivati i uvećavati uključivanjem i drugih srodnika.
Treća karakteristika porodice odnosi se na širok i složen splet socijalnih odnosa u
porodici, koje se ispoljavaju u nizu porodičnih funkcija, kako unutrašnjih tako i spoljašnjih.
Po mišljenju E. Dirkema postoje sledeći tipovi porodice koji su istovremeno
označavali i istorijsku hronologiju porodice:
1. totemski klan,
2. materinska porodica,
3. nedeljiva porodica,
4. očinska ili kognatska (germanska) porodica i
5. supružinska (moderna) porodica.
Osnovne funkcije porodice u savremenom društvu su biološko-reproduktivna i edukativna
(obrazovno-vaspitna).
Porodica je primarna bio-psiho-socijalna zajednica roditelja i njihove rođene ili usvojene
dece. Dakle, porodica je primarna zajednica, što znači da je ona prva najvažnija i najprisnija
ljudska skupina. Ona je prototip svake druge društvene zajednice, jer se u porodici
uspostavljaju trajne , emotivno prisne, solidarne i svestrane veze između članova, kakve bi
se mogle poželeti i u globalnom društvu.
Porodica nastaje zasnivanjem braka između muškarca i žene, u kojem se rađaju deca
i koji ostaje stožer, formalna struktura oko koje se kontroliše porodična zajednica.
Porodica je širi pojam od braka. Za razliku od porodice koja je primarna grupa i
intimna zajednica, brak je društvena ustanova okrenuta donekle širem društvu.
Društvene funkcije porodice su raznovrsne i promjenljive, ali su zavisne i od istorijskog tipa
društva.
Bosna i Hercegovina
BRČKO DISTRIKT
BOSNE I HERCEGOVINE
Internacionalni univerzitet
Brčko distrikt BiH
Босна и Херцеговина
БРЧКО ДИСТРИКТ
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Интернационални универзитет
Брчко дистрикт БиХ
M. Malića i I. Džindića bb. 76100 Brčko Distrikt BiH
[email protected]
М. Малића и И. Ђинића бб. 76100 Брчко Дистрикт БиХ
5
2. SOCIJALIZACIJA
Pod pojmom socijalizacija najčešće se podrazumeva
1
proces učenja u toku kojeg dete
vremenom prihvata “pravila igre” koja vrede u društvu, osećaj za vrednost navike i
ponašanja, tako da bi kasnije s razumevanjem moglo aktivno sarađivati sa svojom
društvenom okolinom
. Pod socijalizacijom se podrazumevaju svi uticaji društva I njegovih
jedinica (skupina, institucija) na pojedinca kojima se on priprema ya preuzimanje svih
društvenih uloga koje mu pripadaju I kojima on stvara svoju ličnost, razvija svoj individualitet
Socijalizacija je veoma složen proces koji planski i sistematski sprovode porodica, škola i
društvena zajednica kako bi se socijalno nezrela deca osposobila za dalji život u socijalnoj
zajednici
.
Osnovni cilj
procesa socijalizacije
je da novi članovi društva putem učenja i
interakcije sa roditeljima, vaspitačima, nastavnicima i ličnostima iz kulturnog i javnog života,
kao i osobama iz njihove okoline i dalje porodice, nauče onaj tip ponašanja u međuljudskim
odnosima, koji su karakteristični za datu kulturu, uz mogućnost adaptacije na životnu sredinu
i njene uslove
. Prema savremenim shvatanjima, proces socijalizacije uključuje i proces
individualizacije pod kojom se podrazumeva sposobnost pojedinca da prevazilazi određenu
socijalnu sredinu koja nam je nametnuta i da se menja u skladu sa sopstvenim potrebama.
Socijalizacijom čovek uči obrasce kulture, prisvaja društvene vrednosti i formuliše ciljeve,
Ljudi, ustvari čine ono što sa gledišta društva moraju da čine. Čovek najčešće postaje biće
koje prihvata i ispunjava zahteve društva, a mi to postajemo od samog rođenja. Zbog toga
socijalizacija podrazumeva process formiranja i društvenog sazrevanja čoveka. Naravno,
tokom socijalizacije pojedinac nije pasivan, odnosno ne mora sva shvatanja, sve norme,
principe, obrasce ponašanja da prihvati.
Tokom života, pre svega putem školovanja, čovek razvija kritičko i samokritičko mišljenje,
što mu dosta pomaže u izgrađivanju sopstvenog stava i razmišljanja.
Stadijum rane socijalizacije traje 7 godina. Ovde presudnu ulogu imaju pre svega porodica i
dečji vrtići, odnosno ona mesta gde deca u ovom uzrastu provode najveći deo svog vremena.
Osnovni vid delatnosti je igra kroz koju dete stiče navike elementarne radne delatnosti i
usvaja norme ponašanja. Najvažnije područje dečjeg prisnog druženja i saradnje jesu
porodica, grupa dece sa kojima se igra, susedstvo i zajednica starijih. Dakle, dete prvo uči
1
Milošević. N. (2004): „Osnove socijalne pedagogije“
