Životno osiguranje

Осигурање живота проверен је и прихваћен облик осигурања и штедње у свим развијеним земљама Европе и света. При описивању начина живота, уобичајено је користити речи као што су динамичан и непредвидив. У супротности са нашим начином живота једна је од темељних људских потреба, управо је потреба за сигурношћу и стабилноћу.

Миран сан и сигурност свако покушава остварити на свој начин. Животно осигурање је начин штедње јер се по истеку осигураног периода исплаћује осигурана сума увећана за добит. На овај начин се обезбеђује финансијска сигурност у  старости и капитал који се може искористити за доживотну ренту или се може подићи одједанпут. Животно осигурање је ту да се финансијски побрине за људе које волите, односно ту је да омогући новац за живот породице у случају преране смрти осигураника због несреће или болести.

Основна специфичност осигурања живота је у томе што представља комбинацију осигурања од осигураног ризика и штедње. Уговором о осигурању живота утврђују се реципрочне обавезе уговорних страна, уговарача да плаћа премију осигурања, а осигуравача да исплати одређену суму новца уз пуну примену начела еквивалентности. Уговори о осигурању живота су вишегодишњи. Они су са чврсто утврђеним правима и обавезама, са унапред познатим или утврдивим износима и динамиком плаћања премије за цело време трајања осигурања. Животно осигурање је вид добровољне штедње осигураника или уговарача осигурања, који се по истеку трајања периода осигурања или по настанку осигураног случаја, исплаћује кориснику осигурања. У зависности од уговореног вида осигурања, договорених додатних пакета и слично кориснику осигурања се након завршеног периода трајања осигурања исплаћује одговарајући износ увећан за одговарајући проценат зараде осигуравајуће куће.

ПОЈАМ ОСИГУРАЊА

По свом етимолошком значењу, осигурање се односи на сигурност, поверење у нешто, обезбеђење, и уопштено речено, пружање неке сигурности. Живот човека, његово здравље и имовина којом располаже могу бити угрожени штетним догађајима, било да су ти догађаји последица природних појава, или примене саме технике и технологије у производњи материјалних добара. Најчешће природне појаве које угрожавају живот или здравље људи, односно њихову имовину, јесу пожари, земљотреси, олује, град и слично. Имајући у виду природу и карактер штетних догађаја, као и њихове последице за појединца и друштво, у интересу је људи да се организовано штите од негативних последица штетних догађаја изазваних природним појавама или применом технике и технологије, односно да их сведу на најмању меру.
Разне природне појаве које угрожавају здравље људи, њихов живот и имовину, не дешавају се истовремено код свих и не могу се предвидети, што значи да су сви у мањој или већој мери у истој опасности. Исто тако, последице штетног догађаја, у највећем броју случајева, не може да отклони или надокнади појединац, односно организација погођена штетним догађајем. Поучени искуством, људи су схватили да се од штетних догађаја могу ефикасно бранити ако се организују и да су тако организовани у стању да предузимају разне превентивне мере ради спречавања штетних догађаја, као и то да ће последице штетних догађаја лакше поднети колективно.
У вези са напред наведеним може се рећи да је „осигурање привредна делатност у којој се пружа сигурност свима чији имовински интереси или телесни интегритет могу бити угрожени деловањем различитих опасности.” Та се заштита остварује осигурањем (уговором о осигурању) те је осигурање као такво значајан институт привредне делатности сваке земље.
С економског становишта, осигурање представља накнаду осигураних ризика финансијским средствима добијених уплатом свих осигураника, док са правног становишта осигурање дефинишемо као уговорни однос између двеју уговорних страна, тј. осигуравача и осигураника.
Функције осигурања су:
• Функција заштите – односи се на заштиту људи и друштва од ризика, непосредно и посредно;
• Финансијско-акумулацијска функција – огледа се у облику различитих улагања прикупљеног новца у поједине привредне гране, чиме се унапређује општи привредни развој неке земље;
• Друштвено-социјална функција – економска заштита човека и његове имовине која може бити оштећена или уништена деловањем различитих опасности (ризика).