Analiza Kortasarove pripovetke Autobus

NARATIVNA TEHNIKA

U pripovetki „Autobus“, naracija sve vreme, osim u unutrašnjim monolozima, teče u trećem licu. Pripovedač se nalazi van samog zbivanja, ali je sveznajući, s obzirom na to da nam prenosi misli glavne junakinje, kao i njena osećanja. Narator ne skreće pažnju na sebe, već glavni fokus drži sve vreme na radnji pripovetke, a njegov glas je ljudski, iako ne znamo tačno ko je, ostaje anoniman. Ne deluje umešano u priču i ni u jednom trenutku ne iznosi svoj lični stav o događanju – nijednom rečju ne pokazuje da nekoga podržava, niti ikoga kritikuje.

TON

Raspoloženje u kom je delo napisano nije u svim delovima isto. U početku pripovetke, ton je sasvim miran i spor, opisuje se običan dan, koji bi trebalo da bude kao i svaki drugi, a onda se, kako pripovetka odmiče, raspoloženje menja u izuzetno nemirno, prožeto strahom, panikom, nelagodnošću, a na kraju dela se oseća određeno olakšanje zbog raspleta radnje.
javascript:void()

 
KARAKTERIZACIJA LIKOVA

U ovom delu najviše informacija dobijamo o glavnoj junakinji, Klari, čija je karakterizacija postignuta uz pomoć unutrašnjih monologa koje nam prikazuje narator. On citira njene misli, opisuje njena osećanja, a kompletnu sliku o njoj dobijamo i opisom njenih gestova i ponašanja. O ostalim likovima znamo malo, na osnovu onoga što narator ispriča o njihovom odnosu prema Klari, o njihovim pogledima, podsmehu.

GOVOR I DIJALOZI

U delu je najviše zastupljen unutrašnji monolog glavne junakinje, čijim posredstvom imamo uvid u njene misli i osećanja. Pri kraju pojavljuje i dijalog između nje i njenog saputnika, spasioca. Narator dozvoljava likovima da sami govore, ne komentariše subjektivno ono što oni izjavljuju i ne prekida ih.

UPLITANjE ČITAOCA

Iako pripovedač nigde u delu ne iznosi svoje stavove niti mišljenja o radnji, ipak kao čitaoci doživljavamo potrebu da saosećamo sa glavnom junakinjom i da budemo na njenoj strani, osuđujući one koji u njoj izazivaju nemir i strah.

RADNjA

Radnja u ovoj pripovetki prati osnovni redosled zbivanja, odnosno postoje zaplet, vrhunac radnje i rasplet, iako se radi o izuzetno kratkom vremenskom periodu tokom koga se ona odigrava, a koje je isto kao i vreme pripovedanja. Činjenica da su zaplet i kulminacija predstavljeni vrlo užurbanim i nemirnim tonom, to čini da nam vreme radnje deluje još kraće.
Mesto radnje dodatno doprinosi osećanju straha, žurbe i nemira koje se provlači kroz delo, jer se sve događa u autobusu koji prolazi pokraj groblja. Autobus predstavlja jedan zatvoren svet, odvojen od onog spoljnog, tako da Klara ima utisak da ne može pobeći (o tome svedoči i to da je u skoro praznom autobusu odabrala baš mesto pored vrata koja se koriste za izlaz u slučaju opasnosti). Takođe, mesto gde se radnja odigrava, povezano je sa simbolima koji se provlače kroz delo i sa metaforički predstavljenom temom pripovetke.

SIMBOLI I SLIKE

Očigledno se u delu ponavlja motiv crnog (groblje, odeća ljudi, karanfili) , što je opet povezano sa uznemirenošću, strahom, mukom glavne junakinje. Takođe, ponavlja se i broj petnaest (karta koju kupuju Klara i njen saputnik, ali i broj autobusa, jer kada se cifre broja 168 saberu, daju petnaest). Klarin saputnik, koji nešto posle nje ulazi u autobus, pojavljuje se kao anđeo čuvar – kako doživljava istu sudbinu kao Klara i neodobravanje ostalih putnika, Klara se sa njim poistovećuje i oseća olakšanje. Odvojen svet koji predstavlja autobus simboliše bezizlaznu situaciju, koja se ponavlja čak i kad na trenutak deluje da postoje nagoveštaji raspleta (konačno napuštanje autobusa).