Analiza poslovanja preduzeća

KARAKTERISTIKE I ANALIZA BILANSA STANJA:
Bilans stanja predstavlja ekonomsku sliku privrednog subjekta koja govori o stanju sredstava i izvora sredstava sa stanovišta obima, dinamike i strukture. On je baza za sve druge oblike ekonomske analize. Bilans stanja izražava sredstva posmatrana iz dve prespektive, prema njihovom sastavu i izvoru iz kojeg potiču. Te dve bilansne perspektive nazivaju se aktiva i pasiva. Bilans stanja mora biti u ravnoteži, jer se radi samo o dvostranoj slici sredstava na određeni dan. Ravnoteža između aktive i pasive ima veliki kontrolni značaj.
Aktiva je odraz aktivne mase, tj. celokupne imovine preduzeća. Naziv potiče od latinske reči “agere”, što znači raditi, biti aktivan. Aktivu čine realne i fiktivne stavke. Realne stavke čine sredstva a fiktivne smanjenje sredstava. Realne stavke obuhvataju poslovna i posebna sredstva, gde se poslovna dele još i na osnovna i obrtna sredstva.
Pasiva je odraz neaktivne mase tj. kapitala i obaveza, i on snosi sav teret aktivne mase u poslovanju. Naziv potiče od latinske reči “pati”, što znači trpeti, podnositi. Pasiva pokazuje odakle sredstva potiču i izražava finansijsku konstituciju preduzeća. Prema vlasničkom principu, izvori sredstava mogu biti sopstveni i pozajmljeni.
Bilans stanja može se prikazati u formi konta i u formi liste. U formi konta vrši se međusobno sučeljavanje aktive i pasive. Ova forma je dosta zastupljena u svetu, jer stvara jasniju i pregledniju sliku finansijskog stanja preduzeća. Ovom formom lakše se prati ispunjenost osnovnih pravila finansiranja, kao što je odnos pokrića stalne imovine kapitalom i dr. U formi liste sve veličine bilansa stanja su poređane jedna ispod druge, gde je aktiva iznad pasive. Domaćim propisima o računovodstvu, propisana šema bilansa stanja je u formi liste.
Pozicije aktive raspoređuju se po principu rastuće likvidnosti, odnosno one veličine koje će se brže pretvoriti u gotovinu. Pozicije pasive raspoređuju se po principu rastuće dospelosti, odnosno one veličine koje će biti brže isplaćene. Ovo pravilo je zastupljeno u kontinentalnom delu Evrope, dok je pravilo opadajuće likvidnosti i opadajuće dospelosti zastupljeno u SAD i zemljama sa anglosaksonskim računovodstvenim običajima.

ANALIZA BILANSNE AKTIVE:
Bilansnu aktivu čine sva sredstva kojima privredni subjekt punopravno raspolaže u određenom trenutku. Nju čine i sredstva koja su nabavljena a još uvek nisu plaćena. Zadatak analize bilansne aktive svodi se na izvođenje konstatacija o njenom obimu, strukturi i dinamici. Aktivu čine realne i fiktivne stavke. Realne stavke čine sredstva a fiktivne smanjenje sredstava. Realne stavke obuhvataju poslovna i posebna sredstva, gde se poslovna dele još i na osnovna i obrtna sredstva. Idealno stanje je kada u aktivi nema smanjenja sredstava, tj. kada je aktiva jednaka realnoj aktivi.
U literaturi i praksi bilansna aktiva se često poistovećuje sa pojmom imovine, što je pogrešno, jer se u aktivi može iskazivati i gubitak. Aktiva je bilansno-tehnički pojam a imovina ekonomski. Da bi se uočila razlika između bilansne imovine i imovine preduzeća treba definisati pojmove:
Bruto imovina je zbir imovinskih delova na strani aktive umanjen za promene vrednosti.
Neto imovina je razlika bruto imovine i dugova, tj. jednaka je sopstvenom kapitalu.
Bilansna imovina je vrednost imovine i kapitala u bilansu.