Aspekti monetarne politike u okviru jedne nacionalne privrede

UVOD
Određujući osnovnu orijentaciju u procesu sprovođenja monetarne politike, neophodno je istaći da se ista može voditi u dva osnovna pravca, i to: ekspanzivno i restriktivno. Tako, kada je riječ o ekspanzivnoj monetarnoj politici, važno je da ista u uslovima pada proizvodnje i zaposlenosti, ekspanzijom novca i kredita iznad optimale, dovede do njihovog podizanja naviše, dok, s druge strane, restriktivna monetarna politika treba da otežavanjem uslova kredita te restriktivno postavljenim drugim instrumentima smanji količine novca u opticaju.

Predmet istraživanja ovog rada su svi oni aspekti monetarne politike koji utiču na realizaciju ciljeva nacionalne privrede. U cilju što potpunijeg objašnjenja i analize date problematike, korišćen je prije svega deskriptivni metod istraživanja budući da je svaki termin najprije detaljno opisan. Nadalje, prilikom izrade rada korišćena su i eksplorativna istraživanja s obzirom da je pojašnjena korealcija između pojedinih faktora a zatim i njihove implikacije na nacionalnu privredu.

1. MAKROEKONOMSKE POLITIKE
1.1. Fiskalna politika
Fiskalna politika, tj. politika državnih (javnih) prihoda (poreza) i njihovog trošenja za javne (državne, vladine) rashode, jedan je od četiri osnovna instrumenta makroekonomske politike, kojim se porezima i vladinim rashodima (kupovinama) ostvaruje uticaj na opšte rashode u zemlji, čime se stimuliše ili koči proizvodnja i cjelokupan sistem reprodukcije.
1.2. Kreditna politika
Metode i instrumenti kreditne politike mogu biti opšti (uticaj na tržište zajmovnog kapitala u celini) i selektivni (regulisanje konkretnih oblika kredita). Od opštih instrumenata najpoznatiji su diskontna politika (povećanje ili smanjenje diskontne stope centralne banke, kojim se utiče na ponašanje ostalih kreditnih institucija, odnosno na njihovo smanjenje ili povećanje novčanih rezervi), operacije na otvorenom tržištu (prodaja ili kupovina vrednosnih papira centralne banke, čime se smanjuje ili povećava količina novca u opticaju), utvđivanje stope obaveznih rezervi, itd. Od posebnih instrumenata najviše su u primeni kontrola pojedinih oblika kredita i regulisanje rizika i likvidnosti bankarskih operacija.
1.3. Antiinflaciona politika
Antiinflaciona politika se usmerava na ograničavanje i eliminisanje generatora inflacije. Antiinflaciona politika države je ne samo posebna mjera ekonomske politike, već i jedna od najznačajnijih mjera monetarne politike. Ona se, u ovom smislu, sastoji u regulisanju i kontrolisanju kretanja monetarne mase u skladu sa nacionalnim dohotkom. To se prvenstveno odnosi na kontrolisanu emisiju novca.