Bankarske finansijske institucije

U V O D

Polazeći od kriterijuma poslovne aktivnosti, odnosno sadržine poslova kojima se neka banka pretežno bavi, moguće je banke razvrstati na sledeće tipove bankarskih i finansijskih institucija:

•   centralne ili emisione banke,
•   depozitne banke (komercijalne banke),
•   univerzalne banke (banke opšteg tipa)
•   specijalizovane i granske banke,
•   poslovne banke,
•   štedno-kreditne organizacije (štedionice, štedno-kreditne zadruge i štedno-kreditne službe),
•   ostale bankarske i finansijske institucije (konzorcijumi, institucije za podršku izvozu, berze, ustanove osiguranja, fondovi i dr.).

Pored ove osnovne podele banaka, bankarske organizacije mogu se razvrstati i prema drugim kriterijumima i to:

•  prema ročnosti odobrenih kredita, banke možemo razvrstati na one koje se bave odobravanjem kratkoročnih, investicionih, srednjoročnih ili dugoročnih kredita;
•  prema karakteru vlasništva, banke se razvrstavaju na javno-pravne, zadružne i privatne banke;
•  prema pravnoj formi, banke se razvrstavaju na: inokosne ili jednovlasničke, banke u vidu društva za ograničenim jemstvom, u vidu akcionarskih društava, u vidu zadruga, i u vidu javno-pravnih ustanova;
•  prema regionalnom rasporedu, banke se razvrstavaju na: lokalne, oblasne i savezne banke.

Ukoliko u zemlji jedna banka pokriva celu monetarno-kreditnu sferu i svo bankarsko poslovanje tada se ona naziva monbankom.

Centralna ili emisiona banka

U savremenoj tržišnoj privredi centralna banka je vodeća ustanova kreditno – monetarnog sistema, čije su funkcije da osigura nesmetano funkcionisanje bankarsko finansijskog sistema i da vodi monetarnu politiku, tj. kontroliše količinu novca u opticaju u funkciji osiguranja niske stope inflacije bez izazivanja visoke nezaposlenosti. Centralna banka je u svim monetarnim sistemima u svetu i dalje zadržala ranije stečeno monopolsko pravo da vrši kreiranje primarnog novca (štampanje novčanica i kovanje novčića). Guvernere centralne banke postavlja parlament, tj. vlada, pa samim tim ona i kontroliše njen rad. Ipak je sve širi krug onih koji veruju da je stabilna moneta (nacionalna novčana jedinica) baza uspešne ekonomije i da se (zlo)upotreba monetarne politike (za finansiranje budžetskog deficita, smanjenje nezaposlenosti i sl.) može sprečiti samo nezavisnošću monetarne vlasti (centralne banke) od izvršne (vlade).