Bankarstvo

Nauka o bankarstvu i bankarsko poslovanje

Nauka o bankarstvu je deo ukupne ekonomske nauke, i ona obuhvata:

• izučavanje funkcije i uloge bankarskog sistema i načina organizovanja bankarstva u jednoj nacionalnoj ekonomiji;
• kreditno, depozitno i ostalo bankarsko poslovanje sa stanovišta načela, strukture i sadržaja tih poslova;
• refleksiju teorije i prakse monetarno-kreditne i devizne politike na kreditno bankarski sistem, sa stanovišta uticaja na ekonomsku politiku zemlje i međunarodne ekonomske i finansijske odnose.

Bankarstvo se primarno bavi:

1. teorijskim uopštavanjem funkcije banaka u bankarskom i kreditnom sistemu
2. izučavanjem načina organizovanja banaka u ekonomiji jedne zemlje
3. istraživanjem funkcija i uloga bankarskog sistema u privredi zemlje
4. sagledavanje depozitnog, kreditnog i drugih bankarsjih poslovanja sa stanovišta načela i kriterijuma racionalnosti i efikasnosti u privređivanju banaka
5. analizom sadržaja i strukture bankarskih poslova definisanih poslovnom politikom i materijalnim mogućnostima banke
6. analiza parametara i agregata koji su odlučujući za poslovnu politiku i rezultate poslovanje banaka.

Bankarsko poslovanje izučava se sa stanovišta sadržaja, funkcije i odnosa u privrednom životu zemlje, gde je u savremenim uslovima banka preko novca i kredita, brojnim nitima povezana sa procesom finansiranja društvene reprodukcije. Pošto je pribavljenje i usmeravanje sredstava osnovna posrednička funcija, delokrug poslovanja banke određuju sledeći poslovi:

• mobilizacija slobodnih novčanih sredstava i multiplikacija novca
• investiranje, alokacijska funkcija i upravljenje
• posredovanje na finasijskom tržištu

U okviru bnkarskog sistema obavljaju se 2 osnovne vrste transakcija:

1. finansijske transakcije po osnovu tekućeg poslovanja privrednih subjekata- transaktora
2. fin transakcije kojima se prenosi finasijska štednja od suficitnih ka deficitnim privrednim subjektima- transaktorima

Finansijski sistem je deo ukupnog privrednog sistema i predstavlja skup institucija i instrumenata preko kojih se vrši prikupljanje, koncentracija, transferi i alokacija finansijskih resursa.

Pojam I razvoj bankarstva
Pojam reči banka je dosta star, potiče od italijanske reči banco = klupa, tezga, danas šalter na kojoj se vršila razmena novca i ostale novčane operacije plaćanja i naplate u vezi sa prometom koji se obavljao na trgovima, vašarima, sajmovima. Banka je specijalizovana privredna organizacija, finansijsji posrednik, koja prikuplja slobodna novčana sredstva po raznim osnovama i plasira ova sredstva u raznim vidovima, kroz odobravnje kredita i kupovinu hov, odnosno pruža druge vrste usluga svojim komitentima ili obavlja finansijske transakcije za svoj račun, a u cilju ostvarivanja prihoda tj.profita po tom osnovu. Ako gledamo istorijski razmena novca je bila prva funkcija prvobitnih banaka. Druga funkcija koja se nadovezala na ovu bila je funkcija primanja depozita. Prve depozitne banke su bile samo depozitne, nisu davale zajmove. One su u suštini samo čuvale novac, i taj novac nije bio namenjen za pozajmljivanje. Poverenje depozitora je bilo zasnovano na dobroj reputaciji banaka, jer su se banke trudile da dobiju epitet nerizičnih. Njihov motiv za prihvatanje depozita je bila premija koju su dobijali na osnovu čuvanja istih. Ipak, u to vreme, potebe gradova i kraljeva su bile takve, da su depozitne banke primorane u jednom trenutku, da primljene depozite izdaju u vidu kredita. Novac nije bio dobro sredstvo plaćanja pogotovu pri velikim razdaljinama, zbog troškova puta i rizika transporta. Zbog ovog se banka javlja u ulozi posrednika u trgovini novcem pri velikim razdaljinama. Pomoću banaka trgovci su mogli da izvrše međusobna plaćanja bez fizičkog prisustva i transporta novca. Kliring banaka postaje veoma važan na kraju 19. veka, i stvara se osnova za sistem plaćanja koji olakšava transfer sredstava na računima komintenata banke. Sigurnost i efikasnost ovih sistema postaje osnovna briga Vlada i centralnih banka, pogotovo sada u uslovima internacionalizacije finansijskih tržišta.

• Vavilon VII-V vek pne- bavili se prikupljanjem i čuvanjem hrane koje su davale u zajam sa dodatnom kamatom
• Hamurabi- za vreme dinastije javljaju se privatne bankarske kuće
• Stari Rim- bavili su se primanjem depozita, davanjem kredita i platnim prometom. Raspadom dolazi do velikog broja moneta, pa do izražaja dolaže menjački poslovi. Javljaju se i javne banke koje imaju posao prikupljanja depozita za državu, za koji su davane depozitne potvrde
• Srednji vek- od kraja XV veka počinju da se primenjuje dvojno knjigovodstvo. U drugoj polovini XVII veka osnivaju se emisione banke, a XVII privatne i javne komercijalne banke
• Moderno doba bankarstva- XX veku dolaze do izražaja investicione banke.dolazi do stvaranja velikih finasijskih konglomerata, kojise bave komercijalnim i investicionim bankarstvom, bokerskim poslovima, osiguranjem i drugim vidovima posredovanja. Međunarodni bankarski sistem poslednjih godina karakteriše:

1. deregulacija međunarodnog i domaćeg fin tržišta
2. poboljšanje komunikacije i kompjuterske tehnologije
3. značajni problemi u bankarskim sistemima prouzrokovane kvalitetom aktive
4. sve veće vođenje računa o troškovima
5. distorzije povezane javnom podrškom bankarskih institucija

Vrste banaka
Postoji više kriterijuma za razvrstavanje banaka, a najčešće se primenjuje kriterijum za podelu koji vodi računa o tome na koji način banke dolaze do sredstava odnosno sadržine poslova kojima se neka banka pretežno bavi. Banke mogu biti:
I. Centralne ili emisione – zauzima ključno mesto u nacionalnom finansijskom sistemu, predstavlja banku banaka. Najvažniji poslovi koji karakterišu rad centralne banke ubrajaju se:

• pravo emisije novca i kredita – emisija novčanica i primarnog novca drugim bankama
• sprovođenje monetarno-kreditne politike – eskontnom politikom, operacijama na otvorenom tržištu, politikom aktiviranja i dezaktiviranja depozita, politika propisivanja obavezne rezerve
• stvaranje i sprovođenje spoljne likvidnosti, praćenje promena u platnom bilsnu – usklađivanje izvoza i uvoza, rezlisanje kursa
• i obavljenje poslova za račun države- vodi račina o deviznim rezervama i servisira državne zajmove, zaključivanje i servisiranje javnih zajmova, kreditiranje države, itd.

Politika propisivanja obaveznih rezervi, banke vrše izdavanjem postojećih depozita u korist CB, i tako reguliše kreditni potencijal banaka, ukupnu novčanu masu I održava likvidnost banaka. Restriktivno kreditno-monetarnom politikom sma-njuje potencijal banaka, a ekspanzivno kreditno-monetarnom politikom povećava raspoloživi kreditni potencijal banaka. Osnovni cilj NBS je postizanje cenovne stabilnosti. Pored toga, ona za cilj ima i očuvanje finansijske stabilnosti.
II. Komercijalne ili depozitne – primarni posao ovih banaka je prikupljanje pretežno kratkoročnih sredstava iz depozita sektora privrede, vanprivrede i stanovništva i njihove usmeravanje uglavnom za komercijalne namene kao što je finansiranje proizvodnje i prometa i to prevashodno na kratak rok.
III. Investicione – raspolažu dugoročnim kreditnim potencijalom, do sredstava dolaze oročavanjem na duže rokove depozita, uzimanjem kredita od drugih banaka ili izdavanjem vlastitih akcija ili obveznica. Bave se pretežno dugoročnim kredit-iranjem, a mogu biti specijalizovanog ili univrezalnog tipa. Do sredstava dolaze oročavanjem na duži rok pedozita privrede i vanprivrede, uzimanjem kredita od drugih banaka i izdavanjem HOV. U poslednje vreme pod ovim pojmom se podrazumevaju banke koja se bavi savetodavnim uslugama na bzi provizije koje su povezane sa finasijskim transakcijama.
IV. Granske ili specijalizovane – odobravaju kredite isključvo pojedinim privrednim granama npr. poljoprivreda, indutrija, trgovina. Kreditni potencijal formiraju na osnovu uloga ili depozita članova koji pripadaju grani ili oblasti koja se kreditira. One mogu za poslove svojih klijenata da se bave i stadardnim bankarskim poslovima. Posebnim vidom ovih banaka mogu se smatrati hipotekarne i lombardne banke(zalog).
V. Razvojne banke mogu biti nacionalnog ili međunarodnog karaktera, aimaju za osnovnu funkciju finansiranje programa razvoja i strukturnog prilagođavanja nacionalne privrede kao celine ili nekog od njenih sektora (npr.infrastruktura) pod povoljnim usovima u pogledu roka i kamatne stope nego što su standardni komercijalni uslovi. Do sredstava dolaze pretežno kroz javni karakter (osnivački kapital koji daje država ili njeni fondovi) ili mobilizaciom na tržiptu uz garanciju države. Finasiraju investicione razvoje projekte za koje se sredstva ne mogu pribaviti po povoljnim uslovima iz privatih izvora ili na tržištu kapitala, međunarodne banke sredstva pribavljaju od uloga članica, zaduživanja na međunarodnom tržištu, gde zbog bonitetadobijaju povoljne uslove. Najpoznatije: Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD), Međunarodno udruženje za razvoj (IFC), Azijska banka za razvoj, Afrička banka za razvoj, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka.
VI. Univerzalne– bave se svim tipovaima bankarskih polova bez obzira na rok. Ove banke nude kompletan asortiman bankar-sih usluga svojim komitentima i fizičkim i pravnim licima. Slične su depozitnim bankama, ali mogu pružati sve vrste uslu-ga (poslovanje sa hov, investiciono bankarstvo) i preovlađuje određena vrsta bankarskih poslova.
VII.Poslovne – slična kao depozitna banka, a do sredstava dolazi udruženjem velikih preduzeća, i tako raspolaže velikim potencijalom koji omogućava da finasijski na duže rokove prati veće projekte svojih osnivača i komitenata. Mega poslovne banke orjentisane su na finasiranje velikih industrijskih i trgovinskih konglomerata na duži rok, uključujući i aktivnosti van nacionalnih granovca.
VII.Multinacionalne banke karakteriše bankarsko poslovane u više zemalja preko mreže filijala i afiljacija koje su osnovane u raznim zemljama sa osloncem sa sofisticiranoj informacionoj tehnologiji. Pružaju sve vrste bankarskih usuga sa akcentom na platni promet sa inostranstvom, poslovanje sa raznim valutama na međunarodnim finasijskim tržištima i kreditiranje međunarodnih privradnih transakcija.
Pored ove osnovne podele banaka, bankarske organizacije mogu se razvrstavati i prema drugim kriterijumima:

1. Prema ročnosti odobrenih kredita banke možemo podeliti na one koje se bave odobravanjen: kratkoročnih, investicionih, srednjoročnih, dugoročnih kredita.
2. Prema karakteru vlasništva banke se razvrstavaju na: javno pravne, zadružne, privatne banke.
3. Prema pravnoj formi, razvrstavaju se na: inokosne ili jednovlasničke, u vidu zadruga, u vidu javno pravnih ustanova.
4. Prema regionalnom rasporedu, banke se razvrstavaju na: lokalne, oblasne(regionalne),i savezne banke.