Trziste novca i cijena novca

UVOD

Trziste novce kao segment finansijskog trzista predstavlja oblik kupovine i prodaje novca, ostalih likvidnih sredstava i kratkorocnih hartija od vrednosti. Na trzistu novca se vrse bankarske operacije koje djeluju na primarnom i sekundarnom trzistu kratkorocnih hartija od vrijednosti.
Posebnu funkciju na trzistu novca ima centralna banka. Institucionalizovano trziste novca je trziste na kojem su ponuda i traznja novca skoncentrisane na jednom mjestu i u isto vreme.
Na ovom trzistu obicno ne postoji konkurenciaj na strani ponude i potraznje, vec se formiraju razna stanja nepotpune konkurencije kao sto su monopol, dupol, monopson, dupson, itd.
Institucionalizovano trziste novca radi u svoje ima a za racuna svojih komitenata. Neistitucionalizovano trziste novca cesto se naziva i slobodno.
Na njemu je veci stepen konkurencije, smanjuje trzisnu kamatnu stopu.
Neistitucionalizovano trziste novca i deviza siri se obicno u kriznim situacijama,i u vreme privredno politicke nestabilnosti. Centralna banka je najvazniji ucesnik na trzistu novca. Centralna banka u svakoj drzavi ima funkciju “Banke banaka”. Poslovne banke se pojavljuju kao drugi tipican ucesnik na trzistu novca.
One se mogu pojavljivati kako na strani ponude tako i na strani traznje.
Dok poslovne banke na trzistu novca obavljaju poslove u ime svojih komitenata iz privrede, centralna banka obavlja poslove za drzavu, odnosno za vladu i njene institucije. Ja cu se u daljem dijelu mog rada osvrnuti na najvaznije cinjenice tokova novca koliko u ovom slucaju dozvoljava broj stranica seminarskog rada.

1.Trziste novca i kratkorocnih hartija od vrijednosti
Razlikujemo : Primarno i sekundarno trziste novca.
Trziste novce kao segment finansijskog trzista predstavlja oblik kupovine i prodaje novca, ostalih likvidnih sredstava i kratkorocnih hartija od vrednosti. Trziste novca kao deo finansijskog trzista ima ima znacajnu ulogu u vodjenju poslovne politike preduzeca i banaka i drugih finansijskih organizacija.
Novcano trziste je izlozeno velikim oscilacijama tako da se moze javiti nelikvidnost, kontrakcija , nestabilnost, blokada i slicno.To su negativne pojave.Nasuprot postoje i pozitivne pojave kao sto su optimalna likvidnost, stabilnost, elasticnost, smirenost, itd.
Trziste novca i mogucnost njegovog razvoja zavise od sledecih faktora:
 Drustveno ekonomskog razvoja
 Razvoja finansijskog sistema
 Razvoja i kvalitet bankarskog sistema
 Razvijenost institucija i instrumenata trzista novca
 Kamatna stopa
 Stabilnost privrede i nacionalne novcane jedinice
 Razvoj i vrsta kratkorocnih hartija od vrednosti

Na trzistu novca se vrse bankarske operacije koje deluju na primarnom i sekundarnom trzistu kratkorocnih hartija od vrednosti.
Posebnu funkciju na trzistu novca ima centralna banka. Ona odredjenim instrumentima utice na likvidnost bankarskog sistema i privede u celini.
Bez trzista novca centralna banka ne bi mogla da sprovodi kreditno-monetarnu politiku.
Pored centralne banke i poslovnih banaka ucestvuju i druge finansijske organizacije, specijalizovane poslovanje hartija od vrednosti.
Na ovom trzistu vrsi se prva emisija i prodaja kratkorocnih hartija od vrednosti.
Kupovina i prodaja ovih hartija od vrednosti, moze se vrsiti, videli smo, direktno i indirektno.
Kod direktnog metoda uspostavlja se odnos centralne i poslovnih banaka, kao odnos prodavca i kupca.