Barut

I. UVOD.

1. EKSPLOZIVNE MATERIJE

(8) Eksplozivne materije predstavljaju nestabilna čvrsta, tečna i gasovita hemijska jedinjenja ili smeše, koje pod uticajem odredjenih spoljnih uticaja (udar, trenje, toplota) prelaze u stabilnije stanje, pri čemu se u kratkom vremenskom intervalu stvaraju gasoviti produkti velike enenrgije, sposobni da izbrše ogroman rad nad okolinom.
Pod pojmom eksplozije podrazumeva se veoma brz fizički, hemijski ili nuklearni proces promene stanja eksplozivnih materija, praćen promenom potencijalne energije materije u kinetiču energiju elementarnih čestica tj. u mehanički rad. Neke eksplozivne materije su otkrivene veoma davno, ali je intenzivniji razvoj ovih sredstava ostvaren tek u drugoj polovini XX veka

 
2. EKSPLOZIJA

Proces veoma brzog stvaranja toplotne i mehaničke energije uz oslobađanje gasova naziva se eksplozija.

Eksploziju prate zvuk, svetlost, mehaničko dejstvo i slične pojave, koje ostavljaju snažan utisak na čoveka.
Sagorevanjem 1 kg petroleuma oslobađa 46000 KJ, ako se sagorevanje vrši na primer u lampi ova energija se postepeno prenosi u okolinu, bez ikakvog mehaničkog dejstva. Međutim, ako se pomeša 1 kg petroleuma sa dovoljnom količinom tečnog kiseonika i paljenje izvrši inicijalnom kapislom, nastaće velika eksplozija u kojoj se trenutno (hiljaditi deo sekunde) oslobađa oko 46.000 КЈ, temperature dostiže i do 4.000 *C, izaziva se i pritisak od oko 100 tona po kvadratnom centimetru (podrazumeva se da udarni talas ima razorno dejstvo).

Osnovna razlika eksploziva od ostalih zapaljivih materija je u tome sto se kiseonik potreban za sagorevanje nalazi u molekulima u vidu nitro ili hitratne, hloratne ili perhloratne grupe, pri čemu treba znati da prisustvo internih gasova smanjuje broj kalorija oslobođenih pri eksploziji.