Bioindikatori radioaktivnosti

UVOD

Bioindikatori su organizmi ili grupe organizama koji se koriste za prikaz stanja životne sredine, biološki monitoring.
Bioindikaciju je moguće izvesti na svim nivoima organizacije živih sistema: molekularni, biohemijsko–fiziološki, celularni, individualni, populacioni, specijski, biocenološki i biomski, završno sa biosfernim.
Tipovi bioindikatora:

• mikrobijalni bioindikatori,
• biljni bioindikatori,
• životinjski bioindikatori

Radioaktivnost je osobina nekih hemijskih elemenata, odnosno materija, da emituju nevidljive čestice ili zrake visoke energije.
Svet u kojem živimo radioaktivan je od svog postanka. Postoji oko 60 radionuklida (radioaktivnih elemenata), koje možemo pronaći u zemljištu, vazduhu, vodi, hrani, a time i u svim živim bićima. Po tome kako su nastali dele se na one koji su oduvek prisutni na Zemlji, one koji nastaju kao posledica delovanja kosmičkih zraka, i one koji su posledica ljudske tehnologije. U prvoj grupi su radioaktivni elementi poput urana 235, urana 238, torija 232, radija 226, radona 222 ili kalija 40. Oni potiču još iz vremena formiranja Zemlje, a karakteriše ih vrlo dugo vreme poluživota, čak i do milijardu godina (izuzetak je gas radon, čiji je poluživot 3,8 dana). Kosmičko zračenje nas neprestano pogađa. Izvor mu je uglavnom izvan našeg Sunčevog sistema, a sastoji se od raznih oblika zračenja: od vrlo brzih teških čestica, pa do visokoenergetskih fotona i miona. Ono interaguje s atomima u gornjim slojevima atmosfere i tako proizvodi radionuklide, koji su najčešće kraćih vremena poluživota. To su, na primer, ugljenik 14, tricijum, berilijum 7 i drugi. Ljudi su svojim delovanjem, naročito razvojem nuklearnih reaktora i testiranjem nuklearnog oružja, stvorili još neke radioaktivne elemente, poput stroncijuma 90, joda 129, joda 131, cezijuma 137 , plutonijuma 239 itd.

Kad se govori o opasnostima od zračenja uglavnom se misli na jonizujuće zračenje. To je zračenje koje ima dovoljnu energiju da jonizuje neke atome u telu. Tako nastali joni narušavaju biohemijske procese u ćelijama, što može dovesti do raznih poremećaja u njihovom funkcionisanju i deljenju, i konačno do nastanka ozbiljnih bolesti, poput raka. U jonizujuće zračenje spadaju α, β, γ i X zrake, kao I kosmičko zračenje i neutroni.
Neki živi organizmi imaju sposobnost akumulacije radioaktivnih elemenata u svom telu, i na taj način mogu pokazati stepen zagadjenosti odredjene sredine radioaktivnim elementima.