Bioremedijacija slatkih voda

UVOD

U savremenim uslovima urbanog načina života, industrijalizacije, demografske eksplozije, moderne poljoprivrede i poljoprivredne tehnologije dolazi do korišćenja sve većih količina vode. Svakodnevno se ogromna količina otpadaka izbacuje u reke i mora. Reke su danas postale kolektori svih urbanih i industrijskih otpadnih voda. “Lakoća” odstranjivanja otpadaka na ovaj način dovela je do toga da su neke reke u svojim donjim tokovima pretvorene u mrtvaje, a da je korišćenje vode sve skuplje zbog visoke cene prečišćavanja. Voda je neiscrpan resurs, ali uvek treba imati na umu da za preživljavanje i opstanak nije potrebna samo velika količina vode, nego je neophodno da kvalitet te vode bude takav da ona može da se koristi. Ako se zna da su rezerve pitke vode u prirodi ograničene na svega 1% od ukupne slobodne vode, problem zagađivanja voda i snabdevanja slatkom vodom postaje još ozbiljniji, jer voda može da postane i limitirajući faktor daljeg opstanka i razvoja ljudske civilizacije. Iz toga proizilazi zaključak da se u bliskoj budućnosti mogu pojaviti zdravstveni problemi prouzrokovani pogoršanjem kvaliteta vode širokih razmera, iako su isti već prisutni u mnogim zemljama sveta.
Kao odgovor na ovakvo stanje bilo je potrebno pronaći nova rešenja za ekonomičnije, racionalnije i ekološki prihvatljivo prečišćavanje otpadnih voda.

2. POJAM I PRIRODA SAVREMENOG ZAGAĐENJA VODA

Pod zagađenjem prirodno (ne hemijski) ,čiste vode podrazumeva se svako kvalitativno i kvantitativno odstupanje od normalnog, prirodnog, hemijskog, fizičkog i biološkog sastava i svojstva, koje ima neželjene posledice po ljudsko zdravlje,ekonomiju i ekosistem uopšte.
U uslovima modernog načina života, savremene tehnologije, industrije, sve se više upotrebljava ne samo veća količina nego i sve veći broj sirovina i agenasa koji se posle upotrebe u raznim procesima proizvodnje uključuju direktno ili indirektno u životno kolo preko njihovog predhodnog odstranjivanja u vodene tokove (reke) ili vodene mase (jezera i mora) u vidu odpadaka. Većim delom savremenim zagadjenjem voda vezano je za razne industrijske procese pri kojima se koriste ogromne količine vode.U vezi,pomenimo činjenicu da oko 50% dnevnih potreba vode u industrijski razvijenim zemljama otpada na industriju. Naročito veliku količinu vode troše željezare 73-140 tona vode po toni proizvedenog čelika. Zbog toga se kao jedan od osnovnih kriterijuma u izboru lokacije za razne industrijske objekte uzima blizina reke,tj. ne samo mogućnost snabdevanja vodom nego i odstranjiavnja otpadaka u rečni tok. Inače se voda u industriji upotrebljava kao sredstvo za hlađenje postrojenja, absorber,rastvarač, transporter i dr.
Ovakav način odstranjivanja otpadaka putem rečnih tokova nije se pokazao racionalnim i ne može biti rešenje jer se tako otpadci samo premeštaju sa jednog mesta na drugo. Reke su danas postale kolektori svih otpadnih urbanih i industrijskih voda. Preopterećenje voda otpadcima iznad mogućnosti autopurifikacije rečnog toka čini situaciju takvom da je danas upotreba vode sve skuplja zbog visoke cene njenog prečišćavanja. Budući da veći deo,naročito velikih reka, protiče kroz više zemalja,problem zagađenja vodenih tokova, kao u ostalom i mora i okeana, postaje međunarodni problem.

3.VRSTE I IZVORI ZAGAĐENJA VODA
Pitanje klasifikacije zagađivača uopšte, a posebno zagađenja voda,je vrlo složeno. Uopšte uzevši i imajući u vidu njihovo poreklo zagađenje se može kategorisati kao: urbano, industrijsko, poljoprivredno i dr. U ovim vodama nalaze se razni zagađivači: otpaci domaćinstva, infekcioni agensi, biljna hraniva, pesticidi i deterdženti, industrijski otpaci, naslage od erozija, radioaktivne supstance i dr. Razume se da se po svom kvalitetu i karakteristikama urbane i industrijske otpadne vode znatno razlikuju. Jasno je da razni tipovi zagađenja imaju po pravilu različite biološke efekte.
Zagađujuće supstance su one koje se mogu razložiti biološkim putem i one koje se ne mogu razložiti u biološkim sistemima (teški metali, radioaktivne supstance, organske supstance sa dugim poluživotom eliminacije PCB, DDT…).
3.1.PRIRODNO ZAGAĐENJE VODA
Osnovni izvori zagađenja prirodnih voda su: otpadne vode urbanih sredina, mineralna đubriva, organske i neorganske materije, kisele rudničke,dranažne vode,otpadne vode prerade i korišćenje mineralnih sirovina,sedimentne i radioaktivne materije i otpadna toplota. Zavisno od uzroka zagađenja i efektima koje izaziva zagađena voda na živi svet, postoje slične kategorije prirodnih voda: atmosferske,površinske i podzemne. Površinske vode se dele na stajaće i tekuće, a od stajaćih voda posebno se izdvajaju jezera,mora i okeani. Pored toga postoje otpadne ili upotrebljene vode. Pitanje vode za piće postaje sve aktuelnije. Nedostatak vode za svakodnevnu upotrebu čoveka postaće tako jedan od značajnih ograničavajućih faktora za dalji razvoj ljudskog društva.
Izvori zagađenja se svrstavaju u dve kategorije:
• tačkasti (koncentrisani) i