Bolesti štitnjače i hipofize

Bolesti štitnjače i hipofize
Funkcije našeg organizma kontrolišu dva glavna sistema, nervni sistem i hormonski sistem. Hormoni su hemijske supstance koje luče jedna ili više ćelija iz određenih žlezda u telesne tečnosti,i koje posle vrše kontrolu drugih ćelija,učestvujući u raznim biohemijskim procesima u organizmu.
Jedna od važnih žlezda koja učestvuje u hormonskom sistemu je hipofiza. Hipofiza je veoma mala žlezda, smeštena u jednoj jami na bazi lobanje,i u stalnoj vezi sa delom mozga koji se zove hipotalamus i koji kontroliše njen rad.Teška je otprilike pola grama,a duga jedan centimetar,iako tako mala ima veliku ulogu u organizmu.Sastavljena je od dva režnja i svaki taj deo ima određenu ulogu.Prednji režanj luči šest hormona i svi oni osim hormona rasta,deluju tako što stimulišu štitnu,nadbubrežnu žlezdu,jajnike,testise i mlečne žlezde da proizvode druge hormone koji dalje obavlljaju svoju ulogu u organizmu,dok zadnji režanj luči dva hormona koji učestvuju u kontroli izlučivanja vode,lučenje mleka i deluje na kontrakcije materice prilikom porođaja.
Preko 200 miliona ljudi u svetu ima neki oblik oboljenja štitaste žlezde.U razvijenim zemljama sveta jedna osoba od dvadeset ima neki oblik tireoidnog poremećaja ili oboljenje,a 5-7 puta je češći u žena nego u muškaraca.
Tireoidne bolesti su u najvećem broju slučajeva lečive i izlečive,ali ako se ne leče mogu da dovedu do teških poremećaja i smrti.
Hormoni štitaste žlezde utiču na rast i sazrevanje,povećavaju sintezu proteina,ubrzavaju razgradnju masti,imaju ključnu ulogu u razvoju nervnog sistema…
Organizmu ne prija ni smanjen ni uvećan rad žlezde.

Bolesti štitnjače
Štitnjača je mala žlezda koja je smeštena na vratu ispod Adamove jabučice. Ona u promeru ima oko 5 cm, a nalazi se tik pod kožom.Sastoji se anatomski od dva režnja ( levog i desnog ), koji su povezani sa srednjim tanjim delom štitnjače koji zovemo, vrat štitnjače ( isthmus ), tako da ona liči na slovo H ili krilima leptira.Kada je uredne veličine ili je malo uvećana , zatim ukoliko je smeštena svojim uvećanim delom uglavnom iza prsne kosti, ne možemo je zapaziti i napipati.Međutim, ponekad kada je uvećana, može se zapaziti prostim okom ili palpacijom ( pipanjem vrata). Ipak pregledom samo “prostim okom” tj ( inspekcijom ) i pipanjem ( palpacijom ), nije moguće sa sigurnošću utvrditi ima li osoba bolest štitnjače, jer ukoliko osoba ima simptome koji upućuju na moguću bolest štitnjače, potrebno je nakon kliničkog pregleda dodatno učiniti pregled ultrazvukom vrata i prema ultrazvučnom nalazu i simptomima pacijenta primeniti dalju dijagnostičku obradu štitnjače ( laboratorijske pretrage hormona, punkciju pod kontrolom ultrazvukom vidljivog čvora, scintigrafiju štitnjače). Štitnjača može biti jako povećana na vratu , tada govorimo o guši.
Štitnjača je žlezda koja izlučuje hormone štitnjače T3 i T4 ( tiroidni hormoni) koji kontroliraju brzinu kojom se odvijaju telesne hemijske funkcije ( brzina metabolizma) u telu.Oni na brzinu metabolizma mogu uticati na dva načina . Navedeni hormoni podstiču gotovo svako tkivo na stvaranje belančevina ( prvi način ) i zatim povećavanjem količine kiseonika koje koriste ćelije ( drugi način). Kada su ćelije jače stimulisane, telesni organi rade brže.
Za stavaranje tiroidnih hormona ( T3 i T4 ) štitnjači je potreban jod .To je neophodan element za sintezu hormona štitnjače, a nalazi se u hrani i vodi. Štitnjača ima receptore za “hvatanje” joda u krvi tj.( ćelije koje prepoznaju i vežu jod u štitnjači) , a zatim ga ugrađuju u svoje hormone .U trenutku kada se hormoni štitnjače “potroše” , rezervni jod koji je sadržan u hormonima vrati se u štitnjaču i zatim se ponovno upotrebi za proizvodnju nove količine hormona štitnjače.