Butik hoteli

1.    UVOD

Ugostiteljstvo je uslužna privredna delatnost čija je osnovna misija sadržana u dugoročnom zadovoljenju društvenih potreba za smeštajem, ishranom i pićem, uz korišćenje posebnih tehnika hotelskog i restoranskog poslovanja (Kovačević, 1999).
Ugostiteljstvo se od ostalih delatnosti u turizmu razlikuje po tome što pruža usluge točenja pića, ishrane i smeštaja gostiju. Usluge koje pruža ugostiteljstvo su namenjene podmirenju potreba koje nastaju sa promenom mesta stalnog boravka, ali i potreba domicilnog stanovništva koje ne organizuje ove potrebe u sopstvenom domaćinstvu (Nikolić, 2005).
Pored zadovoljenja potreba za smeštajem, hranom i pićem, ugostiteljstvo zadovoljava kulturne, društvene i zdravstvene potrebe gostiju, omogućava razonodu i zabavu. U nedovoljno razvijenim područjima vrši funkciju pokretača privrednog razvoja. Podstiče proizvodnju u društvenim delatnostima, saobraćaju, trgovini. Omogućava valorizaciju prirodnih resursa, deluje na uravnoteženje platnog bilansa zemlje.
Osnovni cilj ugostiteljstva je uspostavljanje simbioze i harmonizacije raznih odnosa na relaciji između ugostiteljskih preduzeća (objekata) i korisnikaugostiteljskih usluga (Kovačević, 1999).

Ugostiteljstvo se deli na:

1.    Hotelijerstvo – privredna delatnost u okviru ugostiteljstva koja prostorno i funkcionalno objedinjuje usluge smeštaja sa uslugama ishrane i pića,uključujući i prateće usluge koje njima gravitiraju;

2.    Restoranstvo – funkcionalno, prostorno, tehničko-tehnološki i organizaciono osamostaljeni ugostiteljski sektor hrane, pića i napitaka (Kovačević, 1999).

Hotelijerstvo je najznačajniji deo ugostiteljstva, u kojem se u turistički razvijenim zemljama ostvaruje 2/3 svih turističkih noćenja. Namenjeno je uglavnom turistima koji dolaze izvan područja gde su objekti smešteni. Osnovna funkcija hotelijerstva je pružanje usluga smeštaja. Pored toga pruža usluge ishrane, pića, zabave, sporta. Sastoji se od različitih objekata za smeštaj koji se razlikuju po veličini, tehničkim osobinama, vrsti usluga koje pretežno pružaju te načinu pružanja usluga. Mrežu objekata za smeštaj čine hoteli, moteli, pansioni, apartmani i drugi smeštajni objekti (Kosar, 1993).
U nastavku će biti analizirana jedna vrsta hotela, tačnije butik hoteli. Ovi hoteli pojavili su se osamdesetih godina u Londonu, Njujorku (New York) i San Francisku (San Francisco) i postali vrlo popularni krajem devedesetih. To su mali samostalni hoteli do sto soba, koji se razlikuju od drugih svojim dizajnom i proizvodom. Takav koncept hotelskog proizvoda zasniva se na urbanoj lokaciji, dizajnu, personalizovanoj usluzi i izbegava sterilnost koja se može doživeti u većini luksuznih hotela u sklopu velikih hotelskih lanaca. (Čerović i Čomić, 2011).