Cefta

Tema mog završnog rada iz predmeta Spoljnotrgovinsko poslovanje jeste CEFTA. Dobro je poznato da pregovori o nekom međunarodnom sporazumu, posebno oni kojima se uređuju trgovinska i slična pitanja, obično se odvijaju u atmosferi koja upućuje da je to najteži deo procesa. Međutim, po završetku pregovora dolazimo do zaključka da je implementacija sporazuma, ustvari, njegov najvažniji i najteži deo.
Stoga se čini neophodnim da se odredbe sporazuma dodatno pojasne i to kako zbog institucija koje su direktno ili indirektno uključene u njegovo provođenje, tako i onih kojima je sam sporazum namenjen. Posebno je potrebno da se Sporazum mora čitati i razumevati integralno, uzimajući u obzir sve odredbe različitih delova, koji su međusobno povezani ili uvetovani. Pri tome, često je neophodno konsultovanje odrebi odgovarajućih (WTO) sporazuma, (EU) i domaćeg zakonodavstva. Ugovori o stvaranju slobodne trgovine između dve ili više zemalja sklapaju se s ciljem uklanjanja carinskih i necarinskih barijera u međusobnoj trgovini, kako bi se postaknuo rast trgovine među ugovornim stranama, povećala ulaganja, te postigla veća transparentnost u trgovinskim politikama i poslovnim predviđanjima.
Za Evropsku uniju od suštinskog značaja su stabilnost i bezbednost Starog kontinenta. Ti ciljevi su neostvarivi ukoliko postoje konflikti, organizovani kriminal, trgovina ljudima i krijumčarenje oružija na prostoru jugoistočne Evrope (JIE), jer se odatle mogu preneti na celu Evropu. Dugoročna stabilnost zemalja ovog regiona podrazumeva, pored ostalog, uspostavljanja čvršćih međusobnih odnosa, koji presudno zavise od njihove ekonomske saradnje.
Za sve zemlje jugoistočne Evrope, pa tako i za Srbiju, glavni izazov predstavlja priključivanje Evropskoj uniji. Izazovi su prvenstveno u usklađivanju carinskih i drugih politika, institucija, kao i prilagođavanja ekonomija ovih, pretežno zemalja u tranziciji na princip liberalnog tržišnog poslovanja. Liberalizacija tržišta donosi mnoge olakšice za trgovinu, kao što su ukidanje uvoznih i izvoznih carina, slobodan protok robe i kapitala, ukidanje monopola i veća konkurencija donosi niže cene i podizanje kvaliteta proizvoda i usluga za krajnje kupce. Sa druge strane, javljaju se i neki negativni efekti, poput gubljenja mehanizama zaštite domaće proizvodnje, poput subvencija, kvota i visokih carina.