Centralna banka

U V O D

Centralne banke imaju posebno mesto u bankarskom, kreditnom i monetarnom sistemu jedne zemlje. Zbog izuzetne važnosti koju centralna banka ima u finansijskom sistemu svake zemlje, često je nazivaju „ bankom banaka “.
Centralna banka, danas ima specifičnu ulogu za razliku od vremena u kojima su institucije ovakvog značaja nastale. Ovo se posebno odnosi na aktuelni trenutak, jer u vreme dok pišem ovaj seminarski rad, svetom hara finansijska kriza, nezapamćena još od velike ekonomske krize koja je potresala svet tridesetih godina prošlog veka. Centralna banka SAD i vlada SAD kao i centralne banke zemalja članica EU i gotovo sve centralne banke  ostalih zemalja, ulažu ogromne napore da konsoliduju svoja bankarstva i finansijska tržišta i još je neizvesno da li će im to poći za rukom. Niko još uvek ne može da predvidi prave razmere ovih kataklizmičnih događaja na svetskoj finansijskoj sceni.
Normalno je, da od ovakvog tektonskog poremećaja neće biti pošteđena ni Narodna Banka Srbije a ni poslovne niti sve ostale banke, ali na žalost ni naše stanovništvo. Šta je Centralna banka, kako je nastala, šta su joj ciljevi, koje su joj mere i instrumenti, sve ovo je tema mog seminarskog rada.
Deo mog seminarskog rada odnosi se i na funkcionisanje centralne Banke EU.

CENTRALNA BANKA

Pojam

Centralna (emisiona) banka predstavlja banku poslovnih banaka i ostalih finansijskih
institucija. Centralna banka je najvažniji učesnik na finansijskom tržištu. Ovakav položaj proizilazi iz činjenice da je ona glavni finansijski subjekt u monetarnom i privrednom sistemu  . Nastala je od takozvanih privilegovanih banaka, koje su imale pravo emitovanja novčanica, uporedo sa razvojem robno-novčanih odnosa u zemljama koje su bile na pragu industrijalizacije.

Nastanak prvih centralnih banaka

Prva centralna banka je nastala u Švedskoj 1656. godine, a najveći uticaj na kasniji razvoj centralnih banaka je imala Bank of England, koja je osnovana 1694. godine. Do danas su formirane u gotovo svim zemljama sveta koje imaju monetarnu suverenost, mada postoje i izuzetci (Luksemburg i Hong-Kong), koji nemaju centralne banke. Luksemburg je 1983. godine osnovao Monetarni institut, dok je Hong-Kong ulogu centralne banke poverio dvema poslovnim bankama. Neke zemlje imaju takozvane centralne banke u prelaznom obliku, koje obavljaju samo neke funkcije (Sejšeli, Maldivi, Fidži).

Istorijat Narodne Banke Srbije

Srpska država je nakon oslobođenja od Turaka, svoje novovekovno postojanje započela osnivanjem najvažnijih državnih i kulturnih institucija. U vreme formiranja tih nacionalnih stožera , novčani sistem Srbije karakterisalo je odsustvo nacionalnog novca i upotreba čak 43 monete drugih država. Javila se potreba za osnivanjem centralne banke a od inicijative do realizacije, protekle su tri decenije. 1884.godine osnovana je institucija pod nazivom Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije, formirana po modelu belgijske narodne banke. Posle I svetskog rata, Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije prerasla je po zakonu od 26.januara 1920.godine u Narodnu banku Kraljevine Srba , Hrvata i Slovenaca. Za vreme II svetskog rata Narodna banka je obavljala svoje poslove iz predstavništva u Londonu. U septembru 1946.godine banka je nacionalizovana i od tada je obavljala svoje funkcije pod imenom Narodna banka Jugoslavije. Zakonom za sprovođenje ustavne povelje Državne zajednice Srbija i Crna Gora koji je stupio na snagu 04.februara 2003.godine Narodna banka Jugoslavije nastavlja da radi kao organ države Srbije. Zakonom o Narodnoj banci Srbije koji je stupio na snagu 19.jula 2003.godine utvrđeni su položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije Narodne banke Srbije.