Covek i njegov identitet

ŠTA STVARNO ZNAČI BITI ZRELA LIČNOST
„Mi sad svi znamo, hoćemo slobode i da smo svoji u rođenoj kući…
Slobode, dobro, ali to nije voće što zrelo u šešir pada ma kome.” Veljko Petrović
Da, mi to sada već dobro znamo i tome je doprinela ne samo savremena psihologija već i naše praktično
iskustvo, individualno i kolektivno, da slobode nema bez zrelosti. Ako se neko dete u školi i posle
škole ponaša kao i u porodici pre nego što je pošlo u školu, ili, što je isto, ako ono još i sa šest
godina mokri noću u postelju, preterano se boji i sisa prst – u takvim slučajevima suočavamo se sa
neurotičnim, dakle nezrelim detetom.
Ako neki mladić ili devojka sa dvadeset ili više godina još pokazuje onakav bunt ili onakvo seksualno
ponašanje kakvi su tipični za doba puberteta – opet govorimo o nezreloj mladosti koja se još nalazi u
stanju tzv. produžene pubertetske krize.
Najzad, kada neki odrastao čovek često menja svoje partnere u braku ili van braka, što znači da nije u
stanju da se veže za jednog partnera i njemu ostane privržen i veran, ili kada taj „odrastao” čovek
pokazuje izrazito agresivno ponašanje prema svojoj okolini ili prema samom sebi, svejedno da li na
svome radnom mestu, u vožnji automobilom ili prema svojoj porodici – jasno je da smo opet suočeni sa
nezrelim osobama koje ometaju skladan porodični i društveni život. Što je veći broj ovakvih
neurotičara u jednom društvu, svakako su i manje šanse da to društvo ostvari svoje ciljeve i omogući
prirodan razvoj mnogih potencijalnih mogućnosti, odnosno sposobnosti koje se nesumnjivo nalaze u
svakom čoveku.
Današnji psiholozi i psihijatri, i kada zastupaju različite stavove, složili su se oko nekih značajnih i
za sve ljude tipičnih kriterijuma koji mogu približno tačno da odgovore na teško pitanje: šta zapravo
čoveka čini zrelom i celovitom ličnošću?
Moramo, najpre, poći od priznate činjenice da nema potpuno zrele ličnosti ili, kako se to stručno kaže,
ličnosti koja bi bila potpuno integrisana. Postoje samo stupnjevi zrelosti koji se, više ili manje,
približavaju ovoj zamišljenoj, idealnoj celini ličnosti. Dobro je ovom prilikom pomenuti stav da
praktično nema granica čovekovog sazrevanja u toku čitavog njegovog života. Iako je nesumnjivo da su
najvažniji uslovi u kojima ličnost sazreva, oni koje stvara roditeljska kuća u ranoj mladosti deteta, ipak
i kasnije životne okolnosti, kao i endogena, verovatno konstitucijom i nasleđem primljena sposobnost
ličnosti za doživljaje i transformaciju -imaju značajan udeo i svoj doprinos kako u naknadnom sazrevanju
ličnosti tako i u mogućnosti plodnog menjanja i sve samostalnijeg razvoja ove ličnosti. Biografije
velikih ljudi (ali ne samo njih) dovoljno ubedljivo dokazuju ovu pretpostavku.
Ukratko ćemo dati one najvažnije kriterijume u psihologiji koji određuju snagu čovekovog Ja, odnosno
pokazuju stepen njegove zrelosti, pri čemu redosled ovih kriterijuma ne mora da označava i njihov značaj.
Čini nam se, čak, da svaki od njih ima približno podjednaku vrednost i podjednak značaj.
1. Sposobnost za voljenje nekog drugog, a ne samo sebe samog
Narcističke ličnosti, kada su uopšte u stanju da nekoga vole, ovo čine tako što u partneru vole sebe
samog, i to ili sebe iz sadašnjosti, ili sebe iz prošlosti, ili sebe onakvog kakvog bi želeli da steknu u
budućnosti. Jasno je da takva ljubav partnera nije u stanju da se bilo čega odriče, što znači da podnosi
žrtve, princip na kome se zasniva sam život i bez koga se ne može zamisliti ne samo skladna porodica
već ni skladno društvo.
2. Sposobnost kontrolisanja sopstvenih nagona i impulsa
Upravljanje svojim agresivnim i seksualnim energijama koje su nam biološki date, u vidu urođenih
nagona, započinje vrlo rano i koliko pravilno kontrolišu te nagone prvo roditelji, a kasnije i društvo,
umnogome zavisi budući razvoj ličnosti. Impulsivno prepuštanje naglim eksplozivnim pražnjenjima
ovih energija, sa posledicama koje su nam iz svakodnevnog iskustva svima dobro poznate, nije samo
„fatum” naše individualne prošlosti i na-šeg nacionalnog temperamenta već i slabost, neuroza i
nezrelost svakog pojedinca koji ništa ne čini da bi vaspitao volju i moralnu higijenu svojih animalnih
prohteva