Definisanje menadžmenta

Definisanje menadzment
1)Upravljati znači predviđati, planirati, komandovati, koordinirati i kontrolisati.Fajol.2)Proces kroz koji odabrana grupa ljudi usmerava sve zaposlene u kompaniji prema zajedničkom zadatom cilju.Masi i Daglas. 3)Koordiniranje različitih resursa u procesu planiranja, organizovanja, usmeravanja I kontrole usmereno prema utvrđenim zajedničkim ciljevima. Kunc i O’Donel.Upravljanje je proces planiranja,organizovanja,motivisanja i kontrole u pravcu postizanja određenih kompanijskih ciljeva. Rukovođenje je alokacija ponašanja pojedinaca i grupa usmerena ka definisanim ciljevima kompanije Rukovođenje je deo procesa upravljanja, odnosno njegove treće faze motivacije.Usmeravanje je još uža aktivnost, koja je deo rukovođenja, a označava upućivanje radnika(zaposlenog)na konkretan zadatak, koji ne mora da bude u sastavu aktivnosti definisane ugovorom o zaposlenju.

 
Industrijski odnosi
Do kraja 19.veka industrijskih odnosa nije bilo, jer nisu postojali njihovi osnovni činioci. Nije bilo sindikata, a prve fabrike, stvorene industrijskom revolucijom, imale su za direktora, vlasnika i poslodavca istovremeno jednu ličnost. Početkom 20.v, počinju da se javljaju udruženja radnika, preteče kasnijih sindikata, što je i početak stvaranja ambijenta za uspostavljanje industrijskih odnosa. Osnovni stub modernih industrijskih odnosa čine sindikati. Drugi elementi su: Institucije. Sindikati, sindikalni savezi,;Ličnosti:Sindikalni predstavnici u poslovodnim odborima, službenici; Procedure. Ugovaranja, pregovori, posredovanja; Kategorije. Plate, radno vreme, uslovi rada. Industrijski odnosi su socio-ekonomski odnosi u poslovno-radnom okruženju, čiji su osnovni činioci vlasnici kapitala,menadžeri,sindikati i radnici(zaposleni).Vlasnici kapitala i zaposleni su dve suprotstavljene strane,dok menadžeri i sindikati imaju funkciju ublažavanja ovog konflikta.Modernim industrijskim odnosima konflikti nastaju i između menadžera i vlasnika, kao i između sindikata i zaposlenih.Njihove pozicije se ukrštaju. Menadžeri osnivaju svoje sindikate, a sindikalni predstavnici u poslovodnim odborima sve češće dobijaju „etiketu“ da su ljudi uprave, a ne sindikata i zaposlenih. Radnici (zaposleni) postaju akcionari kompanije u kojoj rade.

 
Razvoj organizacije
Jedan od prvobitnih oblika organizacije bio je sistem subkontraktora (podugovaranja), koji se sastojao od poslodavca(koordinatora) i radnika, koji su radili u svojim kućama ili radionicama.Poslodavac je organizovao posao,nabavljao potreban materijal-sirovine i nalazio kupce, odnosno, distribuirao gotov proizvod, koji su mu radnicidonosili iz raštrkanih porodičnih radionica.Suština ovog sistema je što aktivnosti nisu obavljane u organizovanom zajedničkom prostoru,već u različitim prostorima. Najuniverzalniji oblik organizacije je kompanija. Zakon o kompanijama (1948),dopunjen1989.utvrđuje generalnu organizacionu strukturu ompanije, a menadžmentu daje vlast i legitimnu moć rukovođenja.