Degradacija i mere zaštite tekućih ekosistema

1.UVOD
Voda je osnovni preduslov za život svih živih bića na Zemlji. Da bi živa bića mogla da žive normalno, voda u kojoj žive ili voda koju koriste mora imati prirodan hemijski sastav i prirodne karakteristike. Kada se usled čovekovog delovanja značajno promeni hemijski sastav vode, kao i odnosi koji u njoj vladaju, kažemo da je voda zagađena.
Značaj vode za ljude, za sav živi svet, za ekosistem, za planetu kao celinu, veoma je veliki i mnogostruk počev od toga da je voda uslov života pa do mnogih drugih funkcija.Prema tome voda je: osnov života i medijum odakle je život poteko, neophodna namirnica za kompletnu biocenozu uključujući i čoveka, izvor hrane i neophodnih minerala, predmet rada i sredstvo za rad, sredina za mnoge žive organizme, izvor energetskih resursa, mesto rekreacije.Najvažnije od svega je da je uslov života a prema podacima. Svetske zdravstvene organizacije, danas je već kritična situacija sa rezervama čiste vode i to kako stajaćih i tekućih tako i podzemnih koje se koriste kao voda za piće.
Čista voda se sve vise smanjuje i degradira na razne načine, a najviše udelom čoveka sa svijim aktivnostima odnosno veštačkim zagađivanjem.

2. VODA I ZNAČAJ VODE
Ma koliko se to činilo dalekom proslošću, voda je izvor i kolevka života, naša pramajka. Svakome od nas je srce pocelo da kuca u vodi i tek izbacivši je, udanuli smo prvi put ovozemaljski zivot.
Voda čini oko 65% naseg tela. 70% naše planete čini voda, koja održava celokupan život na Zemlji biljni i životinjski. Čovek može znatno duže da izdrži bez hrane nego bez vode. Zavisno od telesne mase, bez hrane bismo izdržali oko 40 dana, bez vode bismo jedva sastavili jednu nedelju i to u zavisnosti od klimatskih uslova u kojima bismo se nasli. Gubitak vode ili dehidracija može biti opasna za svako živo biće a za čoveka gubitak 20% vode praktično znači smrt. U uslovima dehridacije krv se zgrušava a srce napornije radi, nebili obezbedilo dovoljnu količinu kiseonika. Ako takvo stanje potraje srce prestaje da radi, krv postane previse gusta. Dnevne potrebe odraslog čoveka za vodom su 2,5 do 3l. Samim tim što je toliko važna ona direktno određuje ne samo razvoj živih bića, već je njom određen napredak celokupne ljudske zajednice.
Potrebe za vodom se povećavaju srazmerno uvećanju broja stanovnika na zemlji a njena se količina uprkos rastućim promenama ne menja. Statistički podaci su zastrašujući. Oni nam govore da će do 2025 godine 2/3 stanovništva osetiti ozbiljan nedostatak vode, već sada prema podacima stručnjaka 2,5 milijarde ljudi nema obezbeđenje osnovne higijenske uslove zbog nedostatka vode, a čak više od 5 miliona ljudi godišnje umire usled zagađenja vode. Ova istina je zastrašujuća jer smo sve bliže vremenu kada će potreba za vodom premašiti njene zalihe.
Eksperti naglašavaju da je glavni deo problema zagadjenje podzemnih voda, što je direktno povezano sa drugim zagadjivačima, bilo da je reč o otpadu sa deponija ili pesticida i drugim materijama kojima se zagadjuje zemljište.
Smatra se da je bombardovanje 1999 god. zahvaljujući korišćenjem municije sa osiromašenim uranijumom, znatno zagadilo mnoge kraške izvore i vrela po jugoistočnoj Srbiji.
Sve što zagadjuje zemljište kad tad dospeva do podzemnih voda i zagadjuje ih. Stepen zagađenja se ne smanjuje kao ni broj stanovnika i njihova potreba za vodom, naprotiv ti parametri su u porastu.
Nije samo u pitanju profit, prinos sa polja, skladištenje deponija već kada je o našim prostorima reč nemar pre svega. U Srbiji gotovo da nema standardno uređenih deponija. Neodgovornost s jedne i zbrkani prioriteti gde se ta problematika stavlja u drugi plan dovode do toga da se zalihe pitke vode trajno uništavaju jer se podzemne vode mogu zaštititi od površinskih zagađivača izgradnjom deponija sa kontrolisanim odvodom vode, što je mnogo više od estetike i mnogo bliže razumu.
Nekontrolisana seča šuma je takođe jedan od bitnih činilaca ovog problema, pogotovo kada je reč o izvorišima koji je sve manje i sve su manje čista. Stručnjaci predlažu plansko pošumnjavanje, formiranje površinskih akumulacija i zaštitu izvorišta reka.
Sve je veća opasnost od posledica koje su čini se neizbežne.
Stručnjaci celog sveta jedinstveni su u poruci da postoji nešto što možemo učiniti kao pojedinci. A to je da vodu štitimo i štedimo, svakodnevno u svakoj prilici u kojoj se nadjemo. To treba da bude sastavni deo vaspitanja dece, jer će oni biti ti koji će osetiti posledice zapostavljanja tog velikog, globalnog problema.