АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

КОСОВСКО МЕТОХИЈСКА

ОДСЕК ПЕЋ-ЛЕПОСАВИЋ

АНАЛИЗА УПОТРЕБЕ МОНЕТАРНИХ И

ФИСКАЛНИХ АЛАТА У УСЛОВИМА ПАНДЕМИЈЕ

COVID-a 19

Заврсни рад-

Студент

Ментор

Александра Павловић,

бр.инд.70029/18 др Гордана Јовановић, проф.

Краљево

2022. године

АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

КОСОВСКО МЕТОХИЈСКА

ОДСЕК ПЕЋ-ЛЕПОСАВИЋ

АНАЛИЗА УПОТРЕБЕ МОНЕТАРНИХ И

ФИСКАЛНИХ АЛАТА У УСЛОВИМА ПАНДЕМИЈЕ

COVID-a 19

Заврсни рад-

Студент

Ментор

Александра Павловић, бр.инд.70029/18 др Гордана Јовановић, проф.

__________________________ _________________________

потпис судента потпис ментора

Краљево

2022. године

Увод

Економски успони и падови су карактеристични за понашање тржишних економија.
Обимна литература о узроцима и динамици економских рецесија, као и начинима њиховог
ублажавања и окончања, истиче бројне факторе који их генеришу. У економској историји
то су биле природне катастрофе, ратни сукоби, али и смртоносне болести које су захватиле
човечанство. Међутим, ови фактори су у савременом свету занемарени, с обзиром на
економски и технолошки напредак и развој који су омогућили човечанству да овлада
појавама које су раније биле ван човекове контроле. Томе је свакако допринео развој
медицине, доступност воде за пиће и здравственог система, као и повећање животног
стандарда људи, што је довело до продужења животног века људи. Генерално у
макроекономији, фактори који генеришу цикличне економске флуктуације су монетарни
или реални, односно они који делују на делу агрегатне тражње или агрегатне понуде, као и
егзогени или ендогени. У савременој макроекономији посебна пажња се поклања
политичким факторима који могу генерисати цикличне флуктуације. Недавна прошлост
наглашава глобалну рецесију која је почела као финансијска криза 2007. године, а убрзо се
претворила у најдубљу рецесију од чувене Велике депресије 1930-их. Истраживачки
напори економиста тада су били усмерени на утврђивање разлога његовог настанка,
могућих грешака економске политике и шире регулаторне политике државе која је томе
изазвала и допринела, а наравно првенствено усмерена на мере економске политике за
њено превазилажење, као и као спречавање будућих сличних рецесијa. Најава пандемије
нове болести COVID-19 почетком ове године указала је на значајан утицај на привредна
дешавања и кретања, пре свега кроз могућу појаву економске рецесије која би била
глобална и другачија од претходних због необичног фактора који га генерише. Пандемија
се свакако може сматрати негативним егзогеним шоком чији се ефекти шире кроз
економски систем, изазивајући економски пад и рецесију. Међутим, тешко је говорити о
утицају који утиче на привреду у тренутку када је још увек на снази, без јасних назнака
колико ће дуго бити присутан у будућности. Дакле, постоји неизвесност у погледу трајања
и интензитета. Стога се свакодневно мењају процене будућих економских кретања, подаци
о броју заражених и умрлих у појединим земљама и на целим континентима, као и
промене државних мера које се односе на увођење карантина, социјално дистанцирање,
затварање граница, али и ублажавање ових мера. Слично је и са различитим сценаријима
могуће економске рецесије у зависности од дужине и тежине пандемије, а посебно њеног
утицаја на водеће светске економије. Предвиђа се да ће рецесија, која је из данашње
перспективе неупитна и неизбежна, по оштрини бити слична оној из 1929. године, са
разликама у процени њеног трајања. Песимистичка предвиђања постоје и за будуће
друштвене и политичке покрете. Овај рад покушава да сагледа могуће ефекте актуелне
пандемије на глобалне економске трендове, као и да одговори на питање о обиму деловања
држава и економских политика у превазилажењу рецесионих ефеката. Разматра се и
могућност да се садашња пандемија из здравствене кризе у многим земљама избегне у
економску, а потом и политичку и друштвену кризу.

1.Глобална економска кретања COVID-a 19

Предвиђања глобалног економског раста која су прављена крајем 2019. године указивала

су на могуће успоравање глобалне економије, као и економија водећих земаља, током 2020.
године. Фактори који су генерисали успоравање биле су различите неизвесности и ризици
везани за конфликтне ситуације на релацијама водећих економија у домену трговинских
односа (САД-Кина), неизвесности везане за економску политику ових земаља,
затегнутости у односима ЕУ-Русија којој су наметнуте санкције због анексије Крима и
сукоба у Украјини, тензије у оквиру ЕУ у вези са напуштањем Британије , али и будућим
перспективама ЕУ, као и стандардне теме везане за екологију. Посебан проблем
представљале су претње нових великих миграција становништва са растом захваћених
подручја према Европи, односно ЕУ, нарочито из избегличких кампова у Турској.
Мигрантски проблем је тако постао примарно политичко питање у односима Турска – ЕУ,
али и Турска – Русија, наравно са одређеним упливом САД-а, као политички и економски
најмоћније земље света. Забринутост је потицала и од екстремно затегнутих односа
између САД-а и Ирана који су кулминирали почетком 2020. године.

Глобална економска перспектива се, међутим, потпуно променила и погоршала када се
почетком јануара у Кини, тачније у провинцији Хубеи, појавио нови смртоносни вирус
CoV-2 изазивајући болест под називом

COVID-19.

Да је ситуација озбиљна било је јасно

врло брзо након што је Кина почела са применом ригорозних мера увођењем карантина за
велика подручја са више десетина милиона становника. То је било праћено падом или
потпуном обуставом економске активности и производње у многим фабрикама,
привредним секторима, нарочито у провинцијама које су најинтензивније биле захваћене
вирусом. Истовремено су стизали и драматични подаци о тежини болести, односно
непостојању одговарајућег лека, као и о брзом ширењу вируса, његовој вирулентности која
је доводила до тога да је великом делу становништва неопходно болничко лечење и то у
интензивној нези. Због тога је дошло до изузетног притиска на здравствени систем, а Кина
је приступила брзој изградњи нових болничких капацитета. Сви здравствени системи су
угрожени јер ни један није по својим капацитетима димензионисан тако да у неколико
недеља, током којих траје најинтензивније заражавање, прихвати више десетина хиљада
оболелих само од овог обољења. Ипак, највеће недостатке у пандемији показао је модел
приватног здравственог осигурања, какав постоји у САД-у, а који одговара тржишном
(предузетничком) моделу у коме здравствено осигурање организују приватне
сигуравајуће компаније којима доприносе уплаћују они који то желе. У њему здравствена
заштита није свима доступна, а трошкови лечења су знатно већи него у остала два модела
– социјалног здравственог осигурања и буџетског здравственог осигурања .

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%B4_19

2018

2019

2020

2021

Глобални аутопут

3.6

2.9

-3

5.8

Развијене економије

2.1

1.7

-6.1

4.5

САД

2.2

2.3

-5.9

4.7

Евро зона

2.9

1.2

-7.5

4.7

Немачка

1.9

0.6

-7

5.2

Француска

1.5

1.3

-7.2

4.5

Италија

1.7

0.3

-9.1

4.8

Шпанија

0.8

-8

4.3

Јапан

2.4

0.7

-5.2

Ук

0.3

1.4

-6.5

Канада

1.3

1.6

-6.2

4.2

Друге развијене економије

2.9

1.7

-4.6

4.5

Настајућа трзишта и економије у
развоју

4.5

3.7

-1

6.6

Кина

2.6

6.1

1.2

9.2

Индија

6.7

4.2

1.9

7.4

Настајуца и Европа у развоју

6.1

2.1

-5.2

4.2

Русија

3.2

1.3

-5.5

3.5

Латинска Америка и Кариби

2.5

0.1

-5.2

3.4

Бразил

1.1

-5.3

2.9

Мексико

1.3

-0.1

-6.6

Табела 1. Стопа економског раста

Глобалног економскои пада указују прогнозе о значајним негативним стопама раста у
већини економија (табела 1). На глобалном нивоу пад је био у 2020. чак 3%, а посебно су
погођене развијене економије. Сви континенти су погођени – Европа, Азија, Северна
Америка, а последњи показатељи о ширењу заразе на јужној хемисфери говоре у Бразилу
и Аргентини. У Јужној Америци је био економски пад током 2020. године.

Садржај из табеле 1.(

Стопа економског раста)

преузет са

https://www.politika.rs/sr/clanak/396199/Ekonomija/Formula-za-visi-standard