Sadržaj

I Razvoj bankarskih poslova i banaka
II Pojam banke
III Opšta podela banaka



Centralna i emisiona banka



Depozitne (komercijalne) banke



Univerzalne banke (banke opšteg tipa)



Specijalizovane i granske banke



Poslovne banke



Štedno-kreditne organizacije

     Poštanska štedionica
     Štedionica
     Štedno-kreditna organizacija
     Štedno-kreditna zadruga



Ostale bankarske i finansijske institucije

IV Funkcije banke



Funkcije kreditnog posredovanja



Funkcija novčanog izravnavanja



Uslužna funkcija



Preduzetnička funkcija

V Vrste bankarskih poslova

Aktivni bankarski poslovi



ugovor o kreditu, lombard, relombard,



eskont i



reeskont.

Pasivni bankarski poslovi



emisioni poslovi.



izdavanje obveznica,



izdavanje založnica.



izdavanje blagajničkih zapisa.



izdavanje potvrda o deponovanim sredstvima i



ulog na štednju.

Neutralni bankarski poslovi



ugovor o depozitu,



ugovor o sefu



devizni poslovi,



klirinški poslovi i



bankarske garancije.

I RAZVOJ BANKARSKIH POSLOVA I

BANAKA

Prvi hankarski poslovi, kako se oni sa današnjeg stanovišta shvataju, nastali su već u ranim

periodima   razvoja   Ijudskog   društva.   Začeci   ovih   poslova   mogu   se   istorijski   pratiti   još   od   3000
godine pre nove ere, a sigumiji materijalni dokazi o vrsti i načinu razvoja bankarskih poslova, od VII
veka pre nove ere. U periodu od VII do V veka pre naše ere, u Vavilonu su se pojavile privatne
kuće koje su se bavile pretečom današnjih bankarskih poslova, poznati pod nazivom tezaurisanje,
a  Ijudi   koji   su   se   njima   bavili   zvali   su   se   "tezauri"   (današnji   pojm   "tezaurisanje"   podrazumeva
povlačenje novca ili drugih vrednosti iz prometa). Ti prvi poslovi odnosili su se na organizovano
sklanjanje odgovarajuće robe, obično žita i druge vrste sličnih proizvoda, na čuvanje. Primljenu
robu tezauri su čuvali ili davali dalje u promet na odredeni rok i uz odgovarajuće priznanice o
deponovanim  proizvodima koje su i same postojale predmet samostalnog finansijskog prometa za
obračune i plaćanje.

U istom razdoblju u staroj Grčkoj bankarski poslovi se razvijaju u okviru čuvenih hramova,

posebno hramova u Efesu na ostrvu Rodos. Pojavom kovanog novca na ovom tlu, počev od VI
veka pre naše ere, koje je izdavao skoro svaki grad ili manja državica samostalno za svoje potrebe,
javljaju se i prvi privatni menjači, koji su menjali novac jednog grada, odnosno države za novac
druge države, ili su ga davali na zajam uz kamatu. Svoj posao oni su obavljali na trgu za stolom ili
na klupi. Kako se sto na grčkom naziva "trapeza", to su oni dobili naziv "trapeziti". a u današnjem
smislu reč "trapeza" označava banku.

U periodu postojanja Rimske imperije stiču se još povoljniji uslovi za razvoj novčanih

transakcija i drugih finansijskih poslova. Lice koje se u Rimskoj imperiji bavi primanjem depozita i
uloga, davanjem zajmova i posredovanjem u novčanom prometu, naziva se "angentarijus". Njihovi
poslovi se u velikoj meri odražavaju na razvoj privrednog života, ali uticaj "argemarijusa" na vlasti i
državne poslove postojao je sve veći. Menjačke poslove obavljala su druga lica koja su se zvala
"tiumulatori".

U ranom feudalizmu, paralelno sa odumiranjem trgovačkih poslova, zamirao je i razvoj

bankarskih poslova, odnosno banaka. U ovom periodu veći značaj još su imali samo menjački i
emisioni poslovi. Mnoštvo moneta različitih vrsta koje se u tom periodu razvijaju sve više, iziskivale
su postojanje samo menjačkih poslova. U istom periodu kreditni posao se javlja najvećim delom u
obliku naturalnog kredita, da bi se tokom vremena sve više razvijao kao poseban novčani kreditni
posao koji prati trgovačke transakcije. U okviru ovih poslova, u trgovačkom prometu širu primenu
dobija menica (XIII vek - Italija), na osnovu koje se kao instrument plaćanja uspešno razvija
medunarodni trgovački i novčani promet. Ovaj period je značajan i po prvim slučajevima "kvarenja
novca", što se činilo odstupanjem u težini i sastavu plemenitih metala od kojih je kovan novac, a
ispoljilo se u određenoj stopi inflacije koja je zasiguno siromašila široki krug vlasnika novčane
imovine.

Bankarski poslovi ponovo oživljavaju u srednjevekovnoj Italiji, kada se bankarstvo razvija iz

potrebe za stalnim kreditima i organizovaniji je i siguniji platni promet. U XII veku naše ere u Italiji
su se razvile preteče današnjih banaka, nazvane "montes". Prve bankarske institucije pojavljuju se
kao komercijalne i emisione banke, a među njima su kao prve najpoznatije Banka di Genove,
osnovana 1320. godine i Sasa di Sant Georgio, osnovana 1407. godine. Ove banke bavile su se i
žiro prometom, te se stoga smatraju i najstarijim pravima bankama u istoriji bankarstva. U ovom
periodu razvila se i upotreba menica, koja je vrlo brzo postala važno i nezamenljivo sredstvo
poslovnog prometa i kreditiranja. Takođe, amsterdamska banka uvela je u promet poseban knjižni
novac, koji je pod nazivom "mark banko" predstavljao 8,5 g finog srebra.

Osnovi savremenog bankarstva postavljani su tokom XVIII i XIX veka, kada su osnovane

velike bankarske institucije, koje su sopstvenim i tuđim sredstvima postale važan faktor razvoja
privrede i prometa, ne samo u zemljama gde su se ove banke razvile, nego i u međunarodnim
odnosima. Medu njima su, svakako, najpoznatije; Sverigen Riskbank, osnovana u Švedskoj 1668.

III OPŠTA PODELA BANAKA

Zavisno od poslovne aktivnosti i sadržine konkretnih poslova kojima se neka banka pretežno bavi,
moguće je banke razvrstati na više tipova (vrsta), ali su sledeći tipovi bankarskih i drugih
finansijskih institucija najčešće u okviru bankarskog poslovanja:



centralna ili emisiona banka



depozitne banke (komercijalne banke);



univerzalne banke (komercijalne banke);



specijalizovane i granske banke;



poslovne banke;



štedno-kreditne organizacije zadruge i štedno-kreditne službe



ostale bankarske i finansijske institucije (konzorcijumi, ustanove osiguranja, fondova i dr.);



međunarodne i regionalne banke i medunarodne finansijske organizacije.

Banke mogu da se razvrstavaju i prema drugim kriterijumima, na primer prema:



ročnosti odobrenih kredita, banke se mogu razvrstati na banke koje se bave odobravanjem
kratkoročnih, srednjoročnih dugoročnih ili investicionih kredita;



pravnoj formi, banke se razvrstavaju na; inokosne ili jednovlasničke banke, banke u vidu
društava sa ograničenim jemstvom, u vidu akcionarskih društava, u vidu zadruga i u vidu
javno-pravnih ustanova;



regionalnom rasporedu, banke se razvrstavaju na: lokalne (mesne), oblasne (regionalne) i
savezne banke

Ako neka od banaka u okviru svoje bankarske aktivnosti pokriva celu kreditno-monetamu

sferu i svo bankarsko poslovanje, tada se ta banka naziva monbanka.

Centralna i emisiona banka

prema svom poslovnom obeležju jeste jedinstvena emisiona banka,

ili banka banaka. Njena uloga, funkcija i odgovomost u oblasti kreditno-monetarne, emisione i
devizne politike i regulisanja novčane mase u opticaju, proizilaze iz prava i ovlašćenja koje država
zakonom prenosi na nju kao monetamu instituciju te države. Osnovno pravo ove centralne
monetarne institucije jeste da određuje ukupnost odnosa u kreditno-monetamoj sferi države. Stoga,
ovakva institucija ima obeležje nacionalne banke, pa se, po pravilu, pripadnost određenoj državi
ističe u njenom nazivu.

U Državnoj zajednici Srbije i Cme Gore nioje bilo centralne banke. Svaka država članica

imala je svoju centralnu banku.

Depozitne (komercijalne) banke

su najrasprostranjeniji oblik bankarskog organizovanja, sa

primamim poslom da pribavljaju sredstva iz depozita i uloga na štednju, i da ih usmeravaju za
određene komercijalne aranžmane (kredite) privrednih subjekata. Stoga se ove bankarske
institucije i nazivaju komercijalnim bankama.

Ove banke su, po pravilu, organizovane kao institucije ili su u sastavu bankarskih asocijacija-

holding banaka. Depozitna (komercijalna) banka je osnovni subjekt preko kojeg Narodna banka
sprovodi mere regulisanja emisione, kreditno-monetame i devizne politike. Depozitne
(komercijalne) banke mogu da obavljaju i druge bankarske poslove, kao što su:



devizni, devizno-valutni i menjački poslovi;



izdavanje hartija od vrednosti i novčanih kartica (emisioni posao);



čuvanje sredstava i hartija od vrednosti;



kupovanje i prodaja hartija od vrednosti;



izdavanje garancija i drugih oblika jemstva (garancijski posao):



poslovi platnog prometa (u skladu sa zakonom).

Univerzalne banke (banke opšteg tipa)

bave se svim poslovima iz oblasti bankarskog poslovanja

u obimu i širini samom veličinom banke i njenim potencijalom. I kod od ovih banaka depozitni
posao predstavlja primami bankarski posao za koji se vezuju i svi drugi bankarski poslovi u
određenoj veličini.

Specijalizovane i granske banke

bave se samo pojedinim vrstama bankarskih poslova sa svim

obeležjima poslovne specijalizacije. U ovoj grupi banaka posebno se razlikuju banke koje se bave:
investicionim poslovima, izvoznim poslovima, uvoznim poslovima, deviznim poslovima, poslovima
hartija od vrednosti i drugim specijalizovanim bankarskim poslovima.

Slično specijalizovanim bankama, i granske banke obavljaju sve ili samo neke bankarske

poslove za potrebe pojedinih delatnosti, privrednih grana, za određenu proizvodnu grupaciju
preduzeća ili njihovo udruženje, odnosno asocijaciju. Ove banke se kod nas obično poznaju po
atributima: "investiciona' "privredna", "izvozna" i sl.

Poslovne banke

se, po pravilu, razvijaju u zemljama tržisne ekonomije i najčešće se bave

kreditiranjem razvoja na osnovu depozita sa drugim rokom.

Štedno-kreditne organizacije

po svojoj osnovnoj društvenoj ulozi pripadaju krugu bankarskih i

finansijskih institucija, iako ne ispunjavaju primarni uslov bankarske aktivnosti kreiranja novčanih
sredstava. U zavisnosti od postavljenih ciljeva i struktura poslova koje će obavljati štedno-kreditna
organizacija, kao oblici organizovanja se pojavljuju;



poštanska štedionica,



štedionica,



štedno-kreditna organizacija i



štedno-kreditna zadruga.

Poštanska štedionica

ima osnovnu funkciju prikupljanja slobodnih novčanih sredstava

stanovništva, njihovog čuvanja i kasnijih vraćanja kao štednih uloga.

Poštansku štedionicu u Srbiji, u skladu sa zakonom, osnivaju poštanska preduzeća, uz

obezbedenje osnivačkog kapitala u visini od 1.500.000 SAD dolara u dinarskoj protivrednosti, po
kursu na dan uplate tih sredstava.
Poštanska štedionica obavlja sledeće poslove:



prikuplja dinarske i devizne štedne uloge fizičkih lica, vodi tekuće račune, žiro račune i
devizne račune fizičkih lica i obavlja platni promet za fizička lica;



daje kredite;



izdaje hartije od vrednosti i novčane kartice (emisioni posao);



kupuje i prodaje hartije od vrednosti;



čuva sredstva i hartije od vrednosti i upravlja njima;



otkupljuje bankarske i putničke čekove;



naplaćuje hartije od vrednosti u drugim zemljama;



obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.

Štedionica

se smatra finansijskom organizacijom koja prikuplja dinarske i devizne štedne uloge i

depozite i na osnovu njih odobrava kredite svim fizičkim licima koja za tim imaju potrebu, u skladu
sa zakonom.

Štedionica se može osnovati ako osnivači (građani, inslitucije koje se bave stanovništvom,

mesne zajednice i druga društveno-pravna lica) obezbede novčani deo osnivačkog kapitala koji ne
može da bude manji od 600.000 SAD dolara u dinarskoj protivrednosti, po kursu na dan uplate tih
sredstava.

Sredstva koja štedionica ne iskoristi za davanje kredita fizičkim licima može da koristi i za

davanje kredita pravnim licima za potrebe razvoja preduzetništva, stambene izgradnje i komunalne
delatnosti.