правно лице основана  као затворено  акционарско друштво  са правима, обавезама  и
одговорностима   утврђеним   законима   којима   се   уређују   привредна   друштва   и
тржиште   капитала.   Седиште   Берзе   налази     се     на     Новом   Београду   у   улици
Омладинских  бригада 1. У правном  промету  са иностранством  користи се назив на
енглеском језику који гласи: Belgrade Stock Exchange.

Табела 1: Основни подаци о Београдској берзи

Адреса

Омладинских бригада 1
1170 Нови Београд, Србија

Телефон

011.311.72.97

Фаx

011.2138.242

Контакт е-маил

[email protected]

Пиб

100830914

Матични број предузећа

7469179

Подаци о текућим рачунима

105-2176504-72; АИК банка а.д. Београд
160-15788-48; Банка Интеса а.д. Београд

Извор: Сајт Београдске берзе,

www

. belex

. rs

Берза обавља послове организатора тржишта у складу са Законом о тржишту

капитала   и   управља,   односно     обавља   делатност   у   вези   са   функционисањем
регулисаног тржишта и мултилатералне трговачке платформе (МТП). Берза може
обављати и послове који се односе на унапређење промоције   и   развоја тржишта
капитала,  продају  и  лиценцирање  тржишних  података,  едукацију инвеститора, те
друге послове који су у вези са пословима које обавља на регулисаном тржишту,
односно МТП. Послови које Берза обавља ближе су уређени Статутом Берзе.

Берза не може трговати финансијским инструментима, а изузетно може

улагати у финансијске инструменте које издају Република Србија, Народна банка
Србије, јединице локалне самоуправе, или одговарајуће стране институције. Берза,
нити било ко од чланова њених органа, Директор берзе или запослени Берзе не смеју
давати савете о куповини и продаји финансијских инструмената или о избору
инвестиционог друштва.

На Београдској берзи се у овом тренутку тргује само акцијама и обвезницама

које емитује Република  Србија.  Поред  тога,  предвиђено  је  трговање следећим
тржишним  материјалима: другим дужничким  хартијама од  вредности, варантима за
куповину акција   или обвезница и других хартија од вредности који дају право на

www.belex.rs

куповину акција или обвезница, дериватима, депозитним потврдама и другим
финансијским инструментима којима се у складу са Законом може трговати на Берзи.

Берза се оснива с циљем да унапреди, регулише и олакша промет хартија од

вредности и других финансијских инструмената, да обезбеди отворено, јавно,
равноправно, ефикасно и економично тржиште, као и да да омогући поштовање
правичних принципа и спровођење поштене и коректне процедуре на организованом
тржишту.

На Београдској берзи трговање хартијама од вредности одвија се на

берзанском   састанку   уз   помоћ   електронске   платформе  Belex-Fix.    Belex(Fix)
представља јединствени  информациони систем Берзе односно електронски систем за
даљинско   трговање   на   Берзи,   који   је   заснован   на   комуникацији   са   његовим
корисницима   путем  FIX  протокола,   коме   овлашћени   корисник   приступа   путем
индивидуалног корисничког имена и лозинке.

2.1. Историја Београдске берзе

Прве идеје о оснивању установе која би контролисала кретање вредности

новца   појавиле   су   се   у   Србији   тридесетих   година   деветнаестог     века.   Српско
трговачко удружење, које је било значајно за развитак целокупне српске трговине,
дало је иницијативу за доношење Закона о јавним берзама.  Народна  скупштина  је 3.
новембра  1886. године усвојила Закон,  који је прогласио и објавио  тадашњи краљ
Србије Милан М. Обреновић. Неколико година касније, 21. новембра 1894. године, у
Грађанској касини одржана је Оснивачка скупштина Београдске берзе, изабрана је
стална управа и берзански посредници. Циљ оснивања Берзе било је унапређење, о
лакшање     и     регулисање     трговинског     промета:     разноврсне     робе     (нарочито
пољопривредних производа), свих хартија од вредности чије је котирање допуштено,
чекова и бонова, кованог и папирног новца.

Први берзански састанци одржани су у хотелу „Босна“ на обали Саве, где су се

састајали извозници   и  припремали закључке  на  храну  и  суве  шљиве.  Тада се
одржавао   само   један берзански састанак и у једном одељењу склапани су сви
берзански послови (валуте, ефекти и роба). Развојем трговања, формирају се два
одељења: одељење за робу, које остаје на обали Саве као Продуктна берза, и одељење
за валуте и ефекте, Валутна берза, која почиње да ради у просторијама хотела  Српска
Круна

У том периоду, Београдска берза је важила за најбоље организовану

привредну установу, била је једна од најстаријих берзи у Европи, а цене које су
утврђиване биле су реперне цене производа на другим европским берзама.

Шошкић Дејан, Хартије од вредности: Управљање портфолиом и инвестициони фондови,

Универзитет у Београду, Београд 2010, стр. 121.

Милосављевић Милан, Унковић Милорад, Станишић Немања, Савремено берзанско и електронско

пословање, Универзитет Сингидунум, Београд, 2010, стр. 93.

записи   НБЈ. Увођење обвезница Републике Србије 2001. године, за покриће дуга
државе по основу старе девизне штедње, дало  је  још већи  замах  развоју домаћег
тржишта  капитала.  Од реоснивања,  пословање Београдске берзе није прекидано, чак
ни у време НАТО агресије 1999. године.

Током 2003. и 2004. године урађена су значајна унапређења на пољу развоја

BELEX  система за трговање,   уведено   је континуирано и даљинско     трговање   и
интензивирана је међународна сарадња са другим развијеним берзама и берзама у
окружењу. Први индекс Београдске берзе BELEXfm објављен је крајем 2004. године,
а до данас се наставља са развојем других  берзанских  показатеља.  У току  2005.
године  акценат  је  стављен  на унапређење процеса информисања и извештавања са
Берзе, а у рад су пуштени и први информациони  сервиси за дистрибуцију  података
из  трговања  у реалном  времену.  У току 2006. године отпочео је и процес едукације
најшире јавности, као и унапређење сарадње са издаваоцима хартија од вредности,
што је у априлу 2007. године довело и до првог листирања акција.

Почев од 2008. године Београдска берза учествује у организацији Roadshow

конференција за домаћа  предузећа,  а акције српских компанија укључене су у све
већи   број   индекса   међународних   агенција   који   покривају   регионално   тржиште
капитала. У првој половини 2008. године у рад је пуштен  BELEXFIX информациони
систем, заснован на FIX протоколу, а крајем исте године један од чланова Београдске
берзе постао је први маркет мејкер на домаћем тржишту капитала. Почетком 2010.
године унапређење трговачког система реализовано је кроз BELEX FIX API модул,
којим се члановима Берзе омогућава коришћење сопствених апликација за трговање,
а тиме и већа ликвидност и квалитет тржишта. Средином 2010. године у трговање на
Београдској берзи укључене су и прве акције јавних предузећа Србије, чиме је домаће
тржиште капитала стигло у центар пажње најшире јавности. Даља унапређења у
области односа са инвеститорима и транспарентности пословања домаћих компанија
реализована су крајем  2010.  године,  кроз  доделу  прве  награде  за  најбољи   IR
једној  од  листираних компанија у оквиру Међународне  конференције Берзе, као и
одржавањем   Дана   листираних   компанија,     у     оквиру     којих     се     представници
листираних  компанија  сусрећу  са  домаћим  и страним инвеститорима, почев од
2011. године.