Fiskalni značaj poreza po rešenju u Republici Srbiji
UNIVERZITET U NIŠU
EKONOMSKI FAKULTET
ZAVRŠNI RAD
Fiskalni značaj poreza po rešenju u Republici Srbiji
MENTOR
STUDENT
Niš, oktobar 2014. godine
SADRŽAJ:
UVOD..............................................................................................................................................4
1. POREZ
NA
DOHODAK
GRAĐANA........................................................................................5
1.1.Elementi
poreza
na
dohodak
građana...........................................................................5
1.2.Sistemi
poreza
na
dohodak
građana..............................................................................8
1.3.Dohoci
koji
podležu
oporezivanju................................................................................9
1.3.1.Lična
primanja...............................................................................................9
1.3.2.Prihodi
od
samostalne
delatnosti.................................................................10 1.3.3. Prihodi od
autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i
prava industrijske svojine..........................................................................12
1.3.4.Prihodi
od
kapitala.......................................................................................14
1.3.5.Prihodi
od
poljoprivrede
i
šumarstva...........................................................14
1.3.6.Kapitalni
dobici
i
gubici..............................................................................14
1.3.7.Prihodi
od
nepokretnosti..............................................................................15
2
3.2.1.Tabelarni i grafički prikaz poreza na prihod od poljoprivrede i
šumarstva.30
3.2.2.Tabelarni i grafički prikaz poreza na prihod od samostalne
delatnosti.......31
3.2.3.Tabelarni i grafički prikaz poreza na kapitalne
dobitke...............................32
ZAKLJUČAK................................................................................................................................34
LITERATURA..............................................................................................................................35
4
UVOD
Porez predstavlja instrument javnih prihoda kojim država od subjekata pod
svojom poreskom vlašću prinudno uzima novčana sredstva, bez neposredne
protivusluge, radi podmirenja svojih finansijskih potreba i postizanja socijalnih,
ekonomskih i drugih ciljeva.
Porez je postojao još u staroj Grčkoj i Rimu, zatim u feudalizmu, ali se najviše
razvio u kapitalizmu. U mnogim zemljama se do danas zadržao kao osnovni vid
finansiranja javnih rashoda.
U ovom radu pažnja će biti posvećena porezu na dohodak građana i porezima
koji ga čine.
U prvom poglavlju opisan je porez na dohodak građana.
Porez na dohodak građana deo je poreskih sistema svih država sa razvijenom
tržišnom ekonomijom i po broju poreskih obveznika zauzima vodeće mesto u
odnosu na druge poreske oblike, dok mu po svojoj finansijskoj izdašnosti pripada
centralno mesto. Spada u grupu direktnih poreza, jer se plaća pre trošenja
dohotka i predstavlja jedan od najkompleksnijih poreskih oblika.
dohodak građana pokušava da obuhvati sve prihode jednog građanina (ili
ponekada porodice). Od ukupnog prihoda obično se odbijaju neke stavke da bi se
dobio oporezivi dohodak, kao što su izdržavanje članova porodice, zdravstveni
troškovi, donacije i slično. Naplatu poreza može se olakšati primenom određenih
tehnika kao što su – plaćanje po odbitku, plaćanje po rešenju ili plaćanje putem
samooporezivanja.
U drugom poglavlju akcenat se stavlja na jednu od tehnika naplate poreza –
naplatu po rešenju nadležnog poreskog organa.
Po rešenju se obračunavaju i naplaćuju porezi na prihode od poljoprivrede i
šumarstva, porezi na prihode od samostalne delatnosti i porezi na kapitalne
dobitke. Među ovim porezima najznačajniji su porezi na prihod od samostalne
delatnosti.
1 Goranović, P., Javne finansije, Podgorica 2008, str. 25
5
Postoji dilema da li za obveznika ovog poreza uzeti pojedinca ili porodicu.
Argumenti u koji idu u korist individualnog oporezivanja svode se na to da
je za poreski tretman pojedinca relevantan njegov dohodak određene visine koji
je nastao kao rezultat njegove aktivnosti i zato upravo njemu i pripada.
jedna prednost navodi se to da bi zbirni dohodak supružnika uvek bio jače
oporezovan nego ako bi se oporezovao individualno, pošto bi pripadao višoj
tranši za oporezivanje.
Argumenti u korist zajedničkog oporezivanja dohotka supružnika tiču se
činjenice da je nerealno posmatrati pojedinca kao poreskog obveznika i njegov
dohodak izolovano od obveznikovih ekonomskih i socijalnih obaveza. Realno je
sagledati pojedinca i njegov dohodak u okviru porodice i nemoguće ga je
odvojeno posmatrati. Dohodak porodice predstavlja veću ekonomsku snagu za
oporezivanje i smatra se izdašnijim i pravičnijim načinom oporezivanja. Sledeća
prednost ogleda se u tome da u uslovima individualnog oporezivanja dohotka,
pojedinci sa najvišim dohotkom u porodici da prenesu deo svog dohotka na druge
članove porodice u cilju prelaženja na nižu tranšu oporezivanja.
U slučaju kada se za poreskog obveznika izabere porodica moguće je
opredeliti se za jednu od tri metode zajedničkog oporezivanja:
- metoda deobe dohotka (kada se dohodci supružnika sabiraju pa se dele
sa dva. Od tog iznosa se odbija neoporezivi minimum i dobija se
poreska osnovica koja se množi poreskom stopom);
- metoda porodičnih kvota (prihodi svih članova porodice se sabiraju pa
se onda dele brojem porodičnih kvota koje zavise od porodičnih prilika
obveznika i od broja izdržavanih lica u porodici) i
- metoda dvostruke poreske lestvice (podrazumeva primenu dve različite
poreske progresije, oštrija se odnosi na samce a blaža na oporezivanje
zajedničkog dohotka bračnih drugova).
Većina zemalja je izabrala individualno oporezivanje ali ima i onih kod
kojih postoji mogućnost da se poreski obveznici opredele za individualno ili
zajedničko oporezivanje.
Svakako treba utvrditi i rasprostiranje poreske obaveze.
3 Jelačić, B., Poreski obveznik i poreska politika, Zagreb 1977, str. 124
4 Đurović-Todorović, J., Đorđević, M., Javne finansije, Niš 2010, str. 244
7